„Kao društvo danas nismo inkluzivni. Postoje sjajni zakoni. Nismo spremni ili nisu stvoreni svi preduslovi da razumemo na koji način bi trebalo da budemo inkluzivni i kako da kreiramo društvo u kome će svako dobiti onu pravdu ili potrebu koju ima“, smatra Miljan Stanišić iz organizacije Domovik.

U novom audio-podkastu, sa Stanišićem smo razgovarali o problemima i afirmativnim merama usmerenim na decu i mlade iz ranjivih grupa, sa fokusom na obrazovanje i socijalnu zaštitu.

Govoreći o ranom obrazovanju, Stanišić ukazuje da oko 50 odsto dece na Kosovu ima pristup tom nivou obrazovanja.

Međutim, prema njegovim rečima, predškolsko obrazovanje u ruralnim sredinama je retko iz dva razloga: jedan je da decu često čuvaju članovi porodice, a drugi je nedostatak infrastrukture, jer su vrtići, najčešće, locirani u urbanim sredinama.

Kada je u pitanju osnovnoškolsko obrazovanje, Stanišić ukazuje da, u seoskim sredinama sa srpskim stanovništvom, postoji nastava u kombinovanovanim odeljenjima.

„Ono što me raduje je da se u nekim selima to menja. Kada svaki razred ima sopstvenu nastavu mnogo je bolje, jer imate više vremena da se posvetite toj deci da bolje obrađuju gradivo.“

Još jedan od problema koji se javlja, je nedostatak kadra u seoskim sredinama, što za posledicu ima migraciju seoske populacije u veće sredine, ukazuje Stanišić. Dodaje da deci u ruralnim područjima nedostaju i aktivnosti kojih ima u gradovima.

„Nisam upoznat sa time da u nekim seoskim sredinama postoje neki sportski klubovi ili bilo kakve aktivnosti koje bi mogle da na neki način izraze određene talente koje svako dete jednostavno nosi u sebi. Postoje neke određene ad hok grupe, koje tamo odlaze, ali ne postoje sistemski sadržaji. To je jedan od većih problema, što za posledicu ima selidbu, kako bi se detetu omogućili bolji uslovi odrastanja.“

Kada je reč o srednjoškolskom obrazovanju, Stanišić ističe da se postavlja pitanje koliko je ono fleksibilno prema tržištu rada.

„Čini mi se da jako malo analiziramo šta je potrebno na tržištu rada i da ne otvaramo neke nove smerove. Srednja škola mora, jednostavno, da se modernizuje, mora da radi na većem pristupu kada govorimo o praktičnoj nastavi, jer mlad čovek već treba da pokaže određenu vrstu interesovanja i da zna u kom pravcu će profesionalno da se orijentiše u budućnosti“, naglašava Stanišić.

Pozivajući se na statistiku, iznosi podatak da oko 35 odsto romske dece upiše srednju školu, ali je značajan broj onih koji odustane od srednjoškolskog obrazovanja. Dodaje da još manji broj mladih Roma upisuje fakultete.

Kada je reč o visokoškolskom obrazovanju, Stanišić ističe da na fakultetima u severnom delu Mitrovice, postoje afirmativne mere koje se odnose na ranjive kategorije stanovništva, ali ne postoje infrastrukturni, ni kadrovski uslovi kada su u pitanju osobe sa invaliditetom.

Govoreći o deci bez roditeljskog staranja, podseća da u centrima za socijalni rad na severu Kosova postoji usluga hraniteljstva, ali samo srodničkog.

„Potrebu za ovakvom uslugom ima više dece i određeni broj njih se, nažalost, izmešta iz sredina u kojima žive, pa je tako određeni broj dece smešten u centralnoj Srbiji i u nekim institucijama kao što je Dečje selo u Kraljevu“, navodi Stanišić.

Izazovi postoje i kada je u pitanju maloletnička delinkvencija.

„Kosovski Zakon o socijalnoj zaštiti prepoznaje blizu 40 različitih socijalnih usluga, ali ne prepoznaje podršku za maloletničke delinkvente. Naša organizacija je još 2011. godine uspostavila Centar za medijaciju, koji je imao segment psihosocijalne podrške upravo za decu sa delinkventnim ponašanjem. Kad smo nastojali da ovu uslugu licenciramo, jednostavno nije bila prepoznata u kosovskom zakonodavstvu“, podvlači Miljan Stanišić.

Ujedno poručuje da kao društvo moramo preuzeti odgovornost za stvaranje boljih uslova u kojima se deca i mladi mogu razvijati.

Opširnije u audio-podkastu Kontakt Plusa.

Ovaj sadržaj je nastao u okviru projekta “Prekinuti ćutanje” koji sprovodi Alternativna u partnerstvu sa Kontakt Plus radijom.

Sadržaj je nastao uz finansijsku podršku Evropske unije i isključiva je odgovornost Alternativne i Kontakt Plus radija, te nužno ne odražava stavove EU.

Leave A Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *