Prema statistici, između 70 i 80 odsto dece u Srbiji, susreće se s nekim oblikom govorno-jezičkog poremećaja.

Foto: Kontakt Plus

Ovaj negativan trend poslednjih godina primećuje se i kod dece u srpskim sredinama na Kosovu.

„Situacija je zaista alarmantna, bez preteranog ulepšavanja. Gotovo da svako drugo dete ima već sve znake da mu je potreban jedan dugotrajan logopedski rad“, upozorava stručnjak u oblasti defektologije i logopedije, Jelena Milisavljević.

Razlozi su mnogobrojni, poput promene načina života, novih profesija koje oblikuju porodičnu dinamiku, kao i tehnološki napredak.

Govoreći o faktorima koji utiču na ovakve poremećaje, Milisavljević ističe da oni mogu biti biološki, sredinski ili rezultat udruženog dejstva oba.

„Kada govorimo o faktorima koji su genetski uslovljeni, gde se oni mogu videti često i prenatalno ili pak na rođenju, i u određenoj meri oni mogu da izazivaju kasnije ili odloženo sazrevanje mozga. Sa druge strane, imamo sredinske faktore koji su nam jako bitni, gde recimo dete nema tu mogućnost da stekne određena iskustva. Bez obzira što su to sredinski faktori, nekada njihov uticaj može dati apsolutno istu sliku kao što će to biti i biološki faktor. Onda imamo treću kategoriju gde imamo udruženo dejstvo i sredinskih i bioloških faktora i tada uglavnom govorimo o nekim najtežim oblicima govorno-jezičkih poremećaja ili kako ih danas nazivamo komunikativnim poremećajima“, objašnjava Milisavljević.

Jedan od ključnih problema koji dodatno otežava situaciju je nedostatak logopeda u sistemu zdravstvene zaštite, ukazuje Milisavljević.

„U našem zdravstvenom sistemu vi nemate odgovarajući broj logopeda. Usudiću se čak i da kažem, nemate niti jednog jedinog logopeda. Šta to znači? Naši domovi zdravlja, bolnica, ne raspolažu apsolutno logopedima. Ukoliko uzmemo u obzir da je pedijatar osoba koju roditelji posete najčešće u toku prve i druge godine života, pa recimo pored tog pedijatra ukoliko u određenoj ustanovi imamo i mesto logopeda, onda možemo očekivati da će se na adekvatan način odmah obratiti logopedu. Nekad nam je ta zdravstvena ustanova i zdravstvena zaštita najbitnija u prvim godinama života“, kaže Milisavljević.

Nedostatak logopeda, primetan je i u obrazovanju.

„U vrtićima, ako imate, to je zaista nedovoljan broj logopeda na broj dece koji mi imamo. A već kasnije u školskom sistemu kada logoped može i treba da radi na određenim sticanjima školskih veština, nemate logopeda koji na adekvatan način može da odgovori upravo na sve te potrebe. Tako da vi kad pogledate od, maltene par meseci života pa sve do šeste, sedme, osme, devete godine, vi nemate adekvatnog stručnjaka, nemate adekvatnu poziciju u sistemu koja može da odgovori na potrebe dece“, navodi Milisavljević.

Uprkos izazovima, raduje je poboljšanje saradnje sa drugim stručnjacima, posebno pedijatrima i dečjim psiholozima.

„Pre svega, ako posmatramo zdravstveni sistem, sve više pedijatara je obučeno i sve više pedijatara upravo prati razvoj deteta i ukoliko primeti da postoje određena odstupanja, onda upute roditelje da se jave logopedu. A sa druge strane, ono gde je nama apsolutno saradnja gotovo najbitnija je sa dečjim psiholozima, gde zajedničkim snagama ili radimo na tretmanu ili nam je pak potrebna određena psihološka procena deteta da bismo mi mogli kasnije da planiramo tretman na odgovarajući način“, kaže Milisavljević.

Ističe da je prevencija ključna i preporučuje posetu logopedu već oko godinu dana starosti deteta.

Dodaje da je saradnja sa roditeljima presudna za postizanje željenog napretka. Naglašava da je logoped tu da pruži terapiju, ali da roditelji moraju sarađivati i sprovoditi vežbe kod kuće kako bi se postigao željeni napredak.

„Sve ono što odradi logoped mora na određen način da se vežba, da se ubaci u svakodnevnu rutinu deteta da bismo mogli da vidimo bilo kakve promene na bolje. Tako da ono što i ja uvek i obavezno na početku bilo kakvih tretmana kažem roditeljima to je da ja bez njih apsolutno ne mogu.“

Jelena Milisavljević poručuje da roditelji i stručnjaci treba da se što više edukuju, kako bi se što pre prepoznali i rešavali problemi u govorno-jezičkom razvoju dece.

Opširnije u novom audio-podkastu Kontakt Plusa.

Ovaj sadržaj je nastao u okviru projekta “Prekinuti ćutanje” koji sprovodi Alternativna u partnerstvu sa Kontakt Plus radijom.

Sadržaj je nastao uz finansijsku podršku Evropske unije i isključiva je odgovornost Alternativne i Kontakt Plus radija, te nužno ne odražava stavove EU.