O odlasku mladih sa Kosova, a posebno iz srpske zajednice se govori na nivou neprecizne statistike, medijskih napisa, odnosno sa vrlo malo konkretnih podataka i istraživanja. Jedno od retkih istraživanja koje se na kvalitativan način bavilo ovim pitanje, odnosno slučajem jedne od generacija mitrovičke gimnazije je istraživanje nevladine organizacije Centar za Afirmativne Društvene Akcija – CASA “Migracije mladih sa Kosova: Slučaj generacije 2020”. U novom podkastu Alternativne razgovarali smo sa autorkom ovog istraživanja CASA-e, sociološkinjom Dušicom Jovičić.

Istraživanje CASE-e bavi se slučajem generacije 2020. Gimnazije u Severnoj Mitrovici u kojoj je od 21 đaka na prirodno-matematičkom smeru čak njih 17 odlučilo da svoje studije nastavi u Srbiji.

Četiri su ključna faktora, prema podacima istraživanja – za njihov odlazak – politički, ekonomski, sociološki i lični.

I ovde vrlo važno da se naglasi da se svi ti razlozi naslanjaju jedni na druge i da se ne mogu posmatrati odvojeno – pojašnjava Jovičić.

Specifično u odnosu na migracije mladih na čitavom Balkanu, i Evropi – je politički faktor.

“Kad kažem politički faktor, na prvom mestu mislim na percepciju mladih kada su u pitanju važne stvari kao što su njihova sigurnost, bezbednost i politička stabilnost… Oni možda nemaju rečnik da ispolje svoja zapažanja i često koriste eufemizme, kažu tenzije, problemi, situacija, ali su svesni da nešto nije u redu” – dodaje Jovičić.

Kroz razgovor sa ovom generacijom došli su do zaključka da politička situacija, iako je možda ne razumeju u potpunosti – njima predstavlja veliku prepreku i da se brinu za svoju budućnost.

“Oni ne vide u stvari budućnost ovde, jer smatraju da je politička situacija nestabilna i da ne postoje velike šanse da se bilo šta menja u budućnosti” – kaže naša sagovornica.

Sa druge strane, kada se govori o sociološkom faktoru, u ovaj faktor spada i kvalitet obrazovanja.

“Smatraju da studijski programi nisu dovoljno raznovrsni, da znanje koje stiču nije dovoljno upotrebljivo, da im neće biti dovoljno kada budu tražili posao negde u budućnosti i sa druge strane ono što je bilo jako zanimljivo jeste pitanje prestiža i ugleda obrazovnih institucija. Za razliku od prethodnih generacije, ova generacija mnogo više vodi računa o tome kako stvari izgledaju, šta će im pisati na diplomi, kakve će šanse imati sa diplomom Univerziteta u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu… Oni se rangiraju na različitim listama, dok Univerzitet u Mitrovici ne… To su ugledne institucije kada pitanju i teorijski, eksperimentalni, praktični rad i oni smatraju da prosto to je mesto gde oni treba da budu i gde treba da budu njihovi prijatelji i zbog nekih pitanja prestiža i ugleda…”

Za mlade, odnosno ispitanu generaciju deo problema jeste i način zapošljavanja.

Korupcija, stranačko zapošljavanje, zapošljavanje koje nije u skladu sa kvalitetom i kvalifikacijama zaposlenih – je takođe ono što ih brine i jeste dodatan razlog za odlazak.

“Oni vrlo otvoreno govore o tome da je način zapošljavanja nešto što im ne ostavlja utisak da bi trebalo da ostanu ovde”, pojašnjava Jovičić, dodajući da ispitani mladi smatraju da ukoliko ostanu na Kosovu, i ukoliko nemaju “vezu” ili ukoliko nemaju da plate za svoje radno mesto – da oni nikada neće dobiti radno mesto, te da će drugi, privilegovani u odnosu na njih – doći do tih pozicija:

“I oni prosto ne vidi nikakav razlog da se takmiče u takvoj trci gde je od starta znaju da će izgubiti i onda smatraju da je bolje da odu da odu negde drugo, gde postoje veće šanse da zaista uspeju u nečemu”.

U sociološki faktor spada i svakodnevni život.

“I oni su ga zaista ocenili kao jako nizak, jer su mladi ljudi koji su sada u toj fazi da žele što više da saznaju, što više da se kreću, a ovde nemaju priliku za to, nemaju pozorišta, nemaju bioskop…” – pojašnjava Jovičić.

Ono što je takođe važno u ovom smislu je uticaj društvenih mreža, dodaje:

“Jer oni mogu da vide kako žive njihovi vršnjaci u čitavom svetu i kako žive njihovi vršnjaci u komšiluku, u Raški, Kraljevu, Kragujevcu, i da vide šta je ono što fali u njihovom svakodnevnom životu i osećaju depriviranost zato što nemaju pristup sadržajima koje normalan mladi čovek treba da ima. to onda pojačava njihov osećaj da moraju da odu odavde”.

Kada se govori o ličnom faktoru – radi se o ličnim razlozima za odlazak, i tu su ključni podrška roditelja i prijatelja.

Jovičić podseća da se radi o mladima koji u svakom smislu zavise od svojih roditelja.

“Tako da ukoliko roditelji ne odobre njihovu odluku, kao što je odluka da odu, to se neće ni desiti, tako da su roditelji vrlo vrlo važan faktor”, dodaje, navodeći da su u razgovorima sa roditeljima pomenute generacije došli do zaključka da oni podržavaju svoju decu u odlasku.

Roditelji percipiraju iste probleme kao i njihova deca, s tim što oni imaju i veći stepen brige, navodi Jovičić i dodaje da, sa druge strane, kada se gleda uticaj prijatelja on je takođe vrlo važan zbog, kako je navela – efekta grudve snega.

“U ovoj generaciji kada ode jedna osoba, ona pomaže ostalima koji dolaze da se naviknu na život u novom gradu, da se adaptiraju na uslove studiranja i tome slično. I onda tako jedni druge povlače, bukvalno kao grudva snega… Onda odlazi mnogo veći broj ljudi kao što je slučaj sa ovim razredom o kome pričamo gde je otišlo njih 17 od 21” – dodaje naša sagovornica.

“Mladi su vitalan deo zajednice. Postavlja se pitanje ko će održavati tu zajednica ako svi mladi i oni koji pod pretpostavkom da su najpametniji, najnadareniji, najobrazovaniji – odu?… I onda sama zajednica trpi, jer izgubila je taj potencijal i to je taj kvalitativni deo. A u kvantitativnom smislu, prosto što više mladih ljudi odlazi, ovo društvo gubi svoj reproduktivni potencijal, stanovništvo stari…Što je stanovništvo starije, to će se manje ulagati u zajednicu i onda trpe mladi koji su ostali, koji nisu mogli da odu, jer se nalaze u začaranom krugu migracija koji na kraju ima devastirajući efekat na samu zajednicu i preti ne samo njenom razvoju, nego i opstanku, to jest, ostanku ovde. I zato je važno da o tome pričamo”.

U razgovoru smo se osvrnuli i na nedostatak podataka kada je u pitanju odlazak mladih sa Kosova, i kvalitetnih istraživanja koji bi pomogli da se napravi istinski uvid u trendove i brojnost kada je u pitanju odlazak mladih.

Osvrnuli smo se i na to šta bi moglo da se uradi da bi se zaustavio odlazak mladih.

Naša sagovornica ističe da na najveći broj faktora sama zajednica ne može da utiče, te podseća na politički faktor.

Zato navodi da bi na prvom mestu za prevenciju odlaska mladih trebalo da bude pitanje obrazovanja, odnosno predrasude koje vladaju, na primer, kada se govori o Univerzitetu u Mitrovici.

“On se posmatra kao stub opstanka Srba na Kosovu i onda se potencira njegova politička funkcija i zanemaruje obrazovna”, kaže Jovičić i dodaje da bi zato trebalo da se prestane sa politizacijom obrazovanja:

“Jer dobro obrazovanje je temelj razvoja jednog društva”.

“I da se pozabave onom obrazovnom funkcijom obrazovanja koja je ovde važna, a ne da Univerzitet politizuju na načine na koje to rade sada kroz zapošljavanje podobnih kadrova i gušenje buntovništva mladih kroz kontrolu studentskih tela. Sa druge strane, mi kao civilni sektor možemo da ukazujemo na te probleme, ali ne može da se uplićemo u rad institucija” – navela je naša sagovornica.

Detaljnije u podkastu u nastavku.

Ovaj sadržaj je nastao u okviru projekta “Prekinuti ćutanje” koji sprovodi Alternativna u partnerstvu sa Kontakt Plus radijom.

Sadržaj je nastao uz finansijsku podršku Evropske unije i isključiva je odgovornost Alternativne i Kontakt Plus radija, te nužno ne odražava stavove EU.

Leave A Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *