Meti Kamberi: Ljudima u odelima Romi su nevidljivi

Meti Kamberi je pisac tri romana od čega su dva autobiografska – “Grad bola”, “Grad greha” i “Valcer odbačenih”. Grad bola je izdat u 10 izdanja i preveden na nemački, uskoro će knjiga biti objavljena u Švajcarskoj. Na osnovu ovog romana radi na scenariju za igrani film. “U svakom od nas leži skrivena snaga, čovek mora da veruje u ono što radi. Ne treba da prestane da sanja. Želeo sam da pokažem da i Romi mogu da čitaju, pišu, rade na sebi. Mislim da sam nešto doprineo romskoj kulturi time. Drago mi je da sam se dohvatio za tu visoku granu da to uradim” – poručio je.

Meti Kamberi potiče iz romske porodice, rođen je u Nišu. Boravio je u domu za nezbrinutu decu, u tri hraniteljske porodice, sa 12 godina je naučio da čita i piše. Prekretnica u njegovom životu nastala je pisanjem knjige. Pisao je da bi prevazišao svoje unutrašnje strahove i strepnje.

“Niko bolje od Metija ne može da razume šta za napušteno dete znači osmeh, malo ljubavi, pažnje i topline, kako je izaći iz ponora i pisati gladan kako bi se uticalo na svest čitalaca bez obzira na godine, društveni sloj ili boju kože”.

“Ali mislim da svako može da promeni svoj život, ukoliko ima ambiciju da radi na sebi i pre svega mora da veruje u sebe i mora neko da veruje u njih, jer čovek nije stvorena da bude sam i živi sam”, kazao je Kamberi na promociji svojih knjiga u Gračanici.

Metijeva priča pred publikom otkrila je njegov proces pisanja, ali i onu stranu priče koja čitaocu nije u potpunosti dostupna na stranicama knjige – kako je živeti na rubu siromaštva, marginama društva i kako je pisati u takvim uslovima.

“Najosnovnija potreba kod čoveka je da bude sit, to je problem i kod Roma. Romi većinom ne idu u školu zato što zapravo žive na rubu siromaštva, ja sam isto bio jako siromašan i živeo na rubu siromaštva i prioritet mi nije bila škola već nešto drugo. Kada sam ostvario to da u domu imam redovne obroke i da imam drugare, onda sam počeo da idem u školu”, kaže Kamberi.

Jasno ističe nedostatke sistema, kritikuje obrazovni sistem, ali i sistem socijalne zaštite.

“Deci nije mesto ni u domu, ni u hraniteljskim porodicama, deci je mesto sa roditeljima. Ja nemam taj osećaj, ne znam kako je imati roditelje, ne poznajem svog oca, majku imam koja ni ne zna o čemu sam pisao, ne ume da čita, jer je nepismena, zaglavljena je u svom turobnom životu i živi jako loše i meni je žao zbog toga”.

“Sistem ne dozvoljava da dođeš do visoke lestvice, on je po meni loše uređen, pa sam se sam trudio da se obrazujem i radim na sebi”, dodaje.

“Ta knjiga (Grad bola) mi je promenila život. U domu su deca jako loša. Okolina jako utiče na to kako se razvijaš. Ja sam se trudio da ne zaprljam svoju dušu i svoj karakter i uvek sam imao ambiciju da uradim nešto. Voleo sam da uspem u nečemu, da budem vidljiv”, objašnjava.

Nakon što je napisao prvu knjigu, uložio je sve u to da ona bude objavljena. Nakon objavljivanja i prvog teksta u medijima knjiga “Grad bola” prodata je u hiljade primeraka.

“Za mene je najveći uspeh bio kada mi je jedna žena rekla – ja sada kada prođem ulicom i kada vidim nekog da prosi, ja drugačije gledam na tog čoveka. Za mene je to najveći uspeh i velika motivacija, mislim da je dobro to što sam uradio, jer sam na neki način prikazao romsku kulturu i približio čitaocima sa čime se Romi susreću, da vide kako žive na rubu siromaštva, da vide da postoje i dobri ljudi, da nije sve crno ili belo. Život je po malo i siv”, objašnjava Meti.

Druga knjiga “Grad greha” takođe se delom tiče njegove životne priče – preselio se iz Niša u Beograd.
Svaka prestonica za sebe je grad greha, danju je život drugačiji nego noću, kaže.

“Grad greha” je roman o tome kako je to kada imaš, kako je sreća kratkotrajna, objašnjava autor:

“Sreća poput strasti, jer strast brzo prođe. Mislim da treba da težimo ka zadovoljstvu, zadovoljstvo ume da potraje”.

Meti Kamberi osim što je otvoreno govorio o sebi i svom životu, govorio je i o diskriminaciji, te odnosima u samoj romskoj zajednici.

“Diskriminacija – tako svet funkcioniše, ali to ne sme da vas demotiviše. Budeti jaki, radite na sebi, doprinesite društvu, jer to je suština, treba da se trudimo da budemo dobri ljudi i da radimo ono što volimo. Na svetu ništa nije jednako, ali imamo jednake potrebe da mislimo, osećamo, volimo jedni druge i da se razvijamo, to je ono što nas spaja…” – poručio je deci iz romske zajednice.

“Ljudima u odelima su Romi nevidljivi, vidljivi su samo kada treba da se glasa ili slično i jako mi je žao zbog toga”.

“Upoznao sam mnoge Rome koji su obrazovani, ali pljuckaju na one koji nemaju znanja. To je jako loše, mislim da moraju da budu jednaki, a da bi čovek morao da razume jednakost, on mora da poštuje različitost. I to je ono što je neumitno i što je suština” – zaključio je.

Promocija knjiga Metija Kamberija održana je u organizaciji nevladine organizacije “Glas Roma, Aškalija i Egipćana”.

Tekst je izvorno objavljen na Kosovo Trust Building Platformi. Tekst je za ovu platformu pripremio tim Alternativne.

Preuzimanje teksta dozvoljeno je uz jasno navođenje izvora i linkovanje ka izvornom tekstu ili početnoj stranici platforme.

Leave A Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *