Fotografije: Sunčica Andrejević

Mandarina nakon razvoda proriče sudbinu. Ali sve se menja nakon što to počne da čini za lokalne moćnike, prenoseći im detalje iz njihovog života koji su javnosti manje ili više poznati. U njen život ulazi i inspektor koji zahteva informacije o tome ko su joj klijenti. Predstava koju je sinoć izvela Marija Masal u Privatnom kulturnom centru Akvarijus jeste komedija. Međutim, detalji teksta otkrivaju da Mandarina izgleda publici prenosi surovu stvarnost.

Ko su Mandarinini klijenti?

Predsednik opštine koji je “punio kobasice sa sve i svašta”, direktor Centra za kulturu koji je “vozio mleko i pavlaku”, direktor Gimnazije koji ima dva domara i Svetu električara koji menja sijalice i dostavlja račune zahvaljujući kojima on i direktor dolaze do novca, neuropsohijatar koji je pokvario rendgen u Domu zdravlja kako bi pacijente slao na preglede u privatnu ordinaciju svoje žene. Na kraju, tu je i inspektor koji ucenjuje Mandarinu, a za kojeg se potom ispostavi da je i zelenaš. Na inspektorovoj listi su – seljak koji je pozajmio novac za kupovinu guma za traktor, majka kojoj je novac potreban za lečenje deteta od leukemije, žena koja želi da popravi zube, otac koji je želeo svoje dete da pošalje na školovanje na fakultet.

“Rekoh – ima da izvršim pravdu ovde, ne zvala se ja Mandarina!”

Osveta je bila slatka. Spasila je bivšeg muža nove žene i njenih braća, dužnike duga, a inspektora prijavila.

“Ali neću ja da budem ta koja će da bude bosa, da gazi po koprive” – kaže Mandarina. Beži iz straha od osvete inspektora.

Donekle srećan kraj protkan je još jednom istinom, koju Mandarina objašnjava ovako:

“Ovo što ja gledam, recimo, ja sad uzmem ovu kuglu. I gledam. Ja tebi kažem – ‘sad kad izađeš napolje, ima da bude mrak’. I ti izađeš napolje i vidiš mrak majku mu. Kažeš – ‘Mandarina pogađa bre’. Pa ti onda kažem – ‘ali pazi pazi, polako, imaš i stepenice’. Pa ti vidiš i stepenice. Znaš kakvi su ljudi danas, ljudi ne veruju sebi, oni više veruju drugima šta pričaju.”