Ljubica Knežević

Alternativna Internet stranica jednom nedeljno objavljuje tekstove iz časopisa “Ženski pokret” i “Žena i svet”, koji su dostupni javnosti u digitalizovanoj građi kolekcije Narodne biblioteke Srbije. Tekstove prenosimo u izvornom obliku, bez izmena u gramatici, interpunkciji i terminima. Danas čitajte o Ljubici Knežević iz jedanaestog izdanja časopisa Žena i svet od 1925. godine.

Ova gospođa, koja je referent Ministarstva Trgovine i Industrije, stekla je velike zasluge za ženski pokret u nas.

U krugu žena koje se izdvajaju svojim radom, na kulturnom, humanom i nacionalnom polju, svetli se i ime g-đe Ljubice Knežević.

Vredna i inteligentna kao nastavnica rada I Ženske Gimnazije, bude izabrana konkursom od strane Ministarstva Narodne Privrede, da ode u Austriju i Nemačku i prouči organizaciju Ženskih Zanatskih Škola i Domaće Industrije.

Sa stečenim znanjem g-đa Knežević se sa puno poleta i ljubavi odaje radu. Visoko je shvatila svoju dužnost i važnost osnivanja Zanatskih Škola. Podizala je škole u onim mestima gde su one bile jedine, u kojima su se ženska deca, osposobljavala za život i u kojima se razvija kod nas radinost. Tako je g-đa Knežević postigla da od 66 škola, koliko ih je bilo pre rata u Srbiji, osnuje još 69 škola po Južnoj Srbiji, Crnoj Gori i Vojvodini. Koliko osposobljenih devojaka za život, i koliko korisnih članova u društvu, daju te škole, a sve je to zasluga g-đe Ljubice Knežević.

Kao sekretar Mnistarstva Trgovine i Industrije, sarađivala je na izradi svih pravilnika i zakona za Zanatske Škole.

G-đa Knežević je napisala udžbenik za krojenje rublja, za školu i kuću, koji je primljen od Ministarstva Trgovine i Industrije za sve Zanatske i Domaćičke Škole, a koji će izaći ovih dana iz štampe.

A sav taj rad g-đe Ljubice Knežević okružen je jednim oreolom požrtvovanja i ljubavi prema bližnjemu.

Za vreme rata 1915. godine, u Nišu povereno joj je da organizuje radionice za izradu rublja za vojsku, a za Crveni Krst izradu krevetskog rublja, zavoja i t. d. G-đa je bila upravnica radionica, i bilo je dana kad se dovršivalo po 1.000 komada. Godine 1917 bila je upravnica Doma Ratne Siročadi u Mentoni u Francuskoj. A 1918 godine, kada je naša pobedonosna vojska napredovala, pozvana je iz Francuske, i upućena da odmah pođe u Makedoniju. Tu se pridruži stranim misijama i sa njima je radila na potpomaganju i podizanju našeg napaćenog naroda. Uz pripomoć Crvenoga Krsta, osnovala je u Skoplju radionice, u kojima se izrađivala odela, rublje, čarape, topli šalovi i razdavali izbeglicama, koji su se vraćali na popaljena ognjišta. U tim radionicama bilo je zaposleno preko 800 žena.

U isto vreme osnovala je devet Zanatskih Škola, koje i danas uspešno rade, i to u: Bitolju, Skoplju, Velesu, Kavadaru, Strumici, Uroševcu, Kosovskoj Mitrovici i Prizrenu. A sve te dužnosti, i sav taj rad pun napora, g-đa Knežević je vršila dobrovoljno. Kad joj je ponuđena nagrada, odbila je u korist ratne siročadi.

I u Ženskom Pokretu g-đa Knežević vredno sarađuje. Kursevi rada u Pokretu, koji su pokazali toliko uspeha, ideja je g-đe Knežević. Ženski Pokret ceneći rad i njene zasluge, izabrao je gospođu za svog počasnog člana. G-đa je uspela da se oduži svojoj domovini, i da stane u red onih koji su visoko shvatili svoju dužnost, i koji su se uzvisili svojim napornim radom.

Želimo joj da još dugo godina radi u tom pravcu, i da bude i dalje svetao primer među nama.

J. De-M.

Katarina Milovukovica

Sujeverje ili koketerija

Nadežda Petrović

Dr Draga Ljočić – prvi ženski lekar u Srbiji

Prva žena profesor u Srbiji

O problemu celibata ženskih činovnika

O nasledstvu porodičnog imena

Prvo ustupanje univerzitetske katedre ženi: Čestitam vam gospođice, ušli ste u pakao

Iz Ženskog pokreta 1923: “U zagrljaju za novac”

Poreklo braka i porodice