Foto: Terje Sollie

Piše: Ana Marija Ivković

Da je kosovski javni servis (RTK) neprofesionalno izvestio o 20 godina od Martovskog nasilja, odnosno da je krivotvorio razloge za početak najvećeg talasa etničkog nasilja usmerenog na Srbe posle rata i pristrasno izvestio o posledicama, javnosti je bilo poznato zahvaljujući rekaciji srpskih novinarskh udruženja i pojedinim medijima. Ono što je široj srpskoj javnosti manje poznato je da se ni drugi mediji na albanskom nisu poneli profesionalno kada je u pitanju ovogodišnje izveštavanje o 17. Martu.

Krivotvorenje razloga za nasilje, ali i neprecizne informacije o posledicama ovog nasilja počelo je od vladajućeg Samoopredeljenja i kosovskog premijera Aljbina Kurtija. Nastavilo se sa medijima.

„20 godina od revolta protiv UNMIK-a“; „Martovski neredi, scenario srpske tajne službe!“; „20 godina od narodne pobune protiv UNMIK-a“; „20 godina od pobune protiv Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu u kojoj je stradalo 19 ljudi! Dvoje dece se udavilo u reci“ – bili su samo neki od naslova kosovskih medija koji izveštavaju na albanskom.

Od Kohe, preko Kosovapressa, do Zerija, Klana i Topčenela, uočena je matrica.

Ne preciziraju se podaci o posledicama Martovskog nasilja po srpsku zajednicu, dok i dalje većina medija tvrdi da je dečak albanske nacionalnosti koji se vodio kao jedan od preživelih od grupe dece koja je ušla u Ibar – ispričao da su ih jurili Srbi, odnosno da su dvojica dečaka izgubili živote bežeći pred Srbima. Prema izveštaju OEBS-a o ulozi medija u Martovskom nasilju, preživeli dečak nije tako nešto tvrdio, a upravo je ova dezinformacija (bežanje pred Srbima) bila okidač za nasilje.

„Tumačenje da su dečake jurili Srbi u reci dolazi iz drugih izvora, kao što je Halit Berani, albanski aktivista za ljudska prava iz (južne, prim. aut.) Mitrovice. Ovakve suptilnosti nisu bile važne privatnim i javnim državnim medijima, koji su počeli da emituju i štampaju nedvosmislene izveštaje da su dečake albanske nacionalnosti Srbi oterali u reku“ – precizira Human rights watch u svom izveštaju od 2004. godine.

Dvadeset godina kasnije, odnosno ovog 17. marta – deo medija nasilje objašnjava i kao revolt građana prema UNMIK-u, a ne prema Srbima, te ponovo propuštajući da pojasni da je srpska zajednica, imovina Srba i Srpske prvoslavne crkve bila na meti izgrednika.

Pojedini mediji su otišli i korak dalje, pa su stav veterana Oslobodilačke vojske Kosova, Hisena Beriše – „Martovski neredi, scenario srpske tajne službe!“ – u naslovu preneli kao informaciju, a ne kao stav.

O odgovornosti medija koji izveštavaju na albanskom kada je u pitanju Martovsko nasilje smo već pisali (linkovi na kraju teksta).

Koji je novi zaključak koji bi mogao da se donese?

Kosovski mediji koji izveštavaju na albanskom još jednom su pokazali pristrasnost i nedostatak profesionalizma u izveštavanju u vezi sa Martovskim nasiljem. Umesto da pruže objektivnu i uravnoteženu sliku o događajima, manipulisali su informacijama kako bi promovisali određene političke stavove ili interese.

Pristup medija nije u skladu sa novinarskim standardima. Umesto da istraže i objasne kompleksnost situacije, mnogi su se opredelili za prenošenje politički obojenih narativa, krivotvoreći ili selektivno iznoseći informacije kako bi podržali određene političke agende.

Ovaj nedostatak profesionalizma i pristrasnost medija otežava razumevanje istorijskih događaja i doprinosi daljem produbljivanju podela i nepoverenja među zajednicama na Kosovu.

Takvo izveštavanje takođe ima negativne posledice po proces pomirenja i izgradnje poverenja između zajednica na Kosovu.

Kosovski mediji su dvadeset godina posle 17. Marta 2004. ponovo pali na testu objektivnosti i profesionalnosti. Ko prati ove medije, mogao bi da zaključi da su pristrasnost i neprofesionalizam gotovo svakodnevni, a posebno kada su u pitanju teme u vezi sa srpskom zajednicom (najčešće tako što je dehumanizovana).

Kritičari bi sada mogli da odgovore da to čine i srpski prorežimski mediji i tabloidi kada su u pitanju Albanci.

Apsolutno tačno.

Nažalost, pojedini mediji i sa jedne i sa druge strane i 25 godina posle konflikta na Kosovu pre biraju put istih – ratnih – narativa, nego da se bave suočavanjem sa prošlošću.


Pročitajte još:

Kontroverze u izveštavanju: Martovsko nasilje i RTK – nenaučena lekcija (?)

Dvadeset godina od Martovskog nasilja: Između politike i istine

Leave A Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *