Zabranjena ljubav, zmaj koji otima devojku, moma koja ravnopravno razgovara sa vetrom, majka koja moli vile da joj oslobode sina, delija-devojka… Svi ovi mitovi utkani su u lirske pesme sa Kosova i Metohije. Kosovska lirika je bogata i po motivima i po broju zabeleženih pesama, ali polako i sigurno pada u zaborav. Ipak, Novosađanin Miloš Zubac, književnik i muzičar, osim što je zaboravljene tekstove približio široj javnosti, kosovskim lirskim pesmama dao je svoj pečat. Tokom aprila objavio je album “Kosovske”. Ovo muzičko delo je, ukratko – spoj modernog i tradicionalnog. U nastavku više o Kosovskim.
“Muzika unutar samih stihova, melodija u rečima i nešto neulovljivo što se da samo ivično osetiti, a što prebiva u neodređenom polju izvan tih reči, što je iznad jezika, a proizlazi baš iz jezika, što i jeste i nije u prostoru naše kognitivnosti, to su vrednosti koje su me privukle poput magneta” – napisao je Zubac u autopoetičkom osvrtu na snimanje albuma. To je samo deo odgovora na pitanje zašto kosovska lirika i kako ju je doživeo.
“Osećaj da je nisam dovoljno dobro upoznao na studijama književnosti. Kao i intuitivni impuls koji sam dugo imao – da se upravo tamo, na Kosovu i Metohiji, u usmenoj lirici i narodnom predanju, nalaze odgonetke našeg identiteta i pesnički kodirane informacije važne za našu sadašnjicu” – naveo je Zubac u odgovorima za Alternativnu Internet stranicu. Ovo bi bio drugi deo odgovora na prethodna pitanja.
Pesme sa svog albuma pronašao je u staroj prizrenskoj antologiji narodne lirike sa KiM-a, kako kaže, obučene u nove korice.
“Prosto sam se zagledao u knjigu i biće da mi je ona uzvratila pogled. Da me je oslovila. I to glasno,” objašnjava Zubac.
Rasti, rasti, moj bore zeleni, Soko bira gde će naći mira, Vile proletoše, Zaspala moma kraj mora, Aoj, konjče, dobro moje, Razbole se, majko, Jevrima devojka, Hajde, momo, da te vodim doma, Prošetalo zlato materino, Dva se draga vrlo milovala, Zmaj prelete zelenijem lugom – deset je pesama na albumu “Kosovske”.
“Na njih sam izrazito snažno reagovao, iako sam mogao odabrati i drugih deset. Prosto, kosovske lirske pesme nemaju premca po svojoj autentičnosti, lepoti i snazi. One su jedan od vrhunaca naše baštine,” kaže Zubac.
Muziku je radio sam Zubac. Ključni Milošev saradnik kada je u pitanju aranžman je Nemanja Nešić koji je svirao sve instrumente, ali i pevao prateće vokale. Prateći vokali bili su i Miloševa supruga, Dragana Zubac i prijateljica Ena Nedić.
Ipak, trebalo je uskladiti vekovima stare tekstove sa modernim zvukom, modernim instrumentima.
Kako je Zubac komponovao muziku?
“Uvek odgovorim na celinu pesme, dakle i motiv i tekst i poruka…i njena sazvučja i nešto što se ne može rečju iskazati, a prisutno je i osetno,” odgovara naš sagovornik.
Na svojstven i inovativan način prikaz lepote i bogatstva narodne lirike. Rađa se nada da će se ovim putem, kroz muziku, i nove generacije zainteresovati, kako za narodnu književnost, tako i za običaje, verovanja i junake koje ona vekovima čuva – piše Mina Erić o albumu Kosovske.
Veruje li naš sagovornik da će njegova inovativnost uspeti da zainteresuje mlade za narodnu književnost, običaje, verovanja, junake?
“Da nemam tu veru, ne bih se bavio muzikom na ovaj način. Jer vera je sve što mi ponekad ostaje. Moja i mnogo čija umetnička sudbina umnogome je priča o marljivom sejanju i padanju semena – ponekad na tvrdu, ponekad na plodnu zemlju. Na jednom mestu neće roditi ništa, a na drugom – seme će dati dobre i lekovite plodove. Kada se neka mladost zainteresuje za ove pesme, a potom možda i za celu kosovsku tradiciju, znaćemo da smo sejali na zemlji koja rađa” – odgovara Zubac.
Poslušajte album i razumećete da je Zubac sejao na zemlji koja rađa, jer rodilo se interesantno muzičko delo.
Jasna svest o tradiciji i njenoj promišljenoj upotrebi, veliki trud i ljubav, jasno su vidljivi u svakoj pesmi – piše o albumu Duško Vučićević.
Cenimo li danas tradiciju onoliko koliko bi trebalo? Poklanjamo li joj dovoljno pažnje?
Niti je cenimo, niti je poznajemo – odgovara Zubac i dodaje:
“Više volimo tradicije drugih naroda i podneblja, ali i ta ljubav najčešće biva površna. Rečima Desanke Maksimović – nemam više vremena za bogove tuđe, ni svoga nisam dobro upoznala. To je amanet za nas.”
O albumu Kosovske čitajte i u tekstovima u nastavku:
Srđan Strajnić za crnogorski Stereo ART
Stojan Stamenić za podgoričku Pobjedu
Mina Erić za novosadski Remiks Pres
Miloš Zubac (autopoetički osvrt na snimanje albuma)
Edi Kuni (preveden tekst na srpski)
