Kontroverze u izveštavanju: Martovsko nasilje i RTK – nenaučena lekcija (?)

Kritike tada, kritike i sada na račun RTK.

Image

Foto: 2004.rs

Uprkos kritikama na račun Javnog servisa Kosova (RTK) u međunarodnim izveštajima o tome da je zapaljivo i pozivajući se na neproverene tvrdnje izveštavao pred Martovsko nasilje, zbog čega se i smatra jednim od uzroka ovog nasilja, RTK je i na dan Martovskog nasilja, ali sada dvadeset godina kasnije – objavio kontroverzan, manipulativan, neprofesionalan, pristrasan i nepotpun tekst. Javnost netačno izveštava o uzrocima i posledicama nasilja, istovremeno, pacifikujući izgrednike. Udruženje novinara Srbije (UNS) sa svojim ogrankom Društvom novinara Kosova i Metohije najoštrije su protestovali zbog ovakvog izveštavanja. Ocenili su da tekst krivotvori činjenice i netačno obaveštava javnost o činjenicama o događaju u javnosti poznatom kao Martovski pogrom. U međuvremenu, RTK je izmenio tekst od 17. marta, uz pojašnjenje da je „poboljšan“ zbog „nenamernog tehničkog novinarskog propusta“, navodeći i da se izvinjavaju. Ipak, i novi tekst dezinformiše javnost, manipuliše činjenicama i ponovo ne objašnjava niti stvarne uzroke niti posledice nasilja.

U nastavku analiziramo tekst od 17. marta (koji javnosti više nije dostupan), uz objašnjenja šta je netačno i šta nasuprot tekstu RTK tvrde zvanični izveštaji.

Tekst RTK od 17. marta koji je u međuvremenu izmenjen.

RTK: „Danas se navršava 20 godina od protesta poznatih kao martovski neredi u kojima je život izgubilo 19 ljudi, a stotine ih je povređeno“.

RTK ne precizira ništa u vezi sa žrtvama i povređenima, kao i to da je nasilje u najvećoj meri bilo usmereno na kosovske Srbe, potom i Aškalije i Rome od strane albanskih demonstranata.

Prema podacima Fonda za humanitarno pravo, u etničkom nasilju 17. i 18. marta stradalo je 15 Albanaca i 12 Srba. Ozbiljno je povređeno oko 170 Srba, od toga 150 batinanjem u njihovim kućama, dok je njih 20 povređeno u napadima na putevima.

„Devetnaest ljudi – osam kosovskih Srba i jedanaest kosovskih Albanaca – je ubijeno, a preko hiljadu ranjeno – uključujući više od 120 vojnika KFOR-a i policajaca UNMIK-a, i pedeset osam službenika Kosovske policijske službe“ – podaci su iz izveštaja Human rights watch.

„U sukobima i neredima je poginulo 19 osoba, a povređena su 954 civila. Pored toga, povređeno je 65 međunarodnih policajaca, 58 službenika Kosovske policijske službe i 61 pripadnik KFOR-a“ – podaci su Žan Marija Genoa, pod-generalni sekretar za mirovne operacije, od aprila 2004. godine.

RTK: „Vest o utapanju troje dece E.D. (13 godina), A.V. (12) i F.V. (9 godina), dok su bežali od grupe srpskih mladića, bila je naširoko objavljena. Jedno od preživele dece ispričalo je kamerama da su ih jurili Srbi i da su bežali, kada su se neki njihovi vršnjaci udavili u reci“.

Dečak nije ispričao pred kamerama da su ih Srbi jurili sa psom – potvrđeno je u izveštaju OSCE-a iz 2004. koji se bavio upravo ulogom medija u Martovskom nasilju.

U izveštaju je navedena i izvorna izjava dečaka. Na pitanje novinara RTK da ispriča šta se dogodilo, F.V. je rekao:

„Da, mi, neki moji rođaci i neki moji prijatelji, i ja smo šetali i otišli ​​smo blizu reke kada su nas iz kuće psovali neki Srbi sa psom. Pogledali smo ih, mogu da ih identifikujem ako ih vidim, i znam njihovu kuću, i pokušali smo da pobegnemo, ali nismo mogli pošto smo bili blizu reke. Moj brat, F.V. (9), bio je sa mnom, ne ume da pliva. Stavio sam ga na leđa, plivao sam 15 metara, nisam moga da plivam više od toga. Pao mi je sa leđa, ne znam ništa više o njemu, a druga dvojica su plivala ispred mene, ni o njima ne znam ništa. Ali tamo su bila još dvojica koji nisu išli u reku Ibar, bili su dalje od nas, dalje od mosta. Bilo je 16:00, 15:55 i Srbin je bio sakriven u kukuruzu, a mi smo pokušali da im kažemo da beže, zvali smo ih ali nas nisu čuli i skočili smo u Ibar, ali oni su preživeli, ne znam kako su ostali preživeli osim mog brata koji mi je bio na leđima, pao mi je sa leđa, jer su talasi bili veliki, Ibar je bio veliki, pao mi je s leđa, izašao sam iz Ibra nekako umoran“.

„Tumačenje da su dečake jurili Srbi u reci dolazi iz drugih izvora, kao što je Halit Berani, albanski aktivista za ljudska prava iz (južne, prim. aut.) Mitrovice. Ovakve suptilnosti nisu bile važne privatnim i javnim državnim medijima, koji su počeli da emituju i štampaju nedvosmislene izveštaje da su dečake albanske nacionalnosti Srbi oterali u reku“ – precizira Human rights watch.

„Kosovsko albanski TV mediji odlučili su da incident utapanja troje dece okarakterišu kao slučajeve smrti koje su direktno i van svake sumnje izazvali neprijateljski raspoloženi lokalni Srbi. Nisu ponuđeni nikakvi dokazi koji podržavaju ovo, a intervjuisano dete to nikada nije tvrdilo, kao što su mediji jasno i energično predstavili. Izveštavanje o neredima stvorilo je novu dimenziju pristrasnog izveštavanja kada su referencama na nasilje prethodila ‘opravdanja’. Snažni vizuelni prikazi koji su korišćeni nisu bili da zgroze, već da potpale (situaciju. prim. aut.)“ – navodi se u istom izveštaju OSCE-a.

RTK: „Građani iz celog Kosova su sutradan 17. marta 2004. započeli proteste, koji su brzo izmakli kontroli i u njima je došlo do nasilja. Protest je upućen UNMIK-u, u vreme kada je Kosovo bilo pod totalnom međunarodnom upravom. Događaj je praćen paljenjem kuća i verskih objekata na Kosovu“.

RTK ne precizira o kojim se verskim objektima radi, niti u čijem su vlasništvu bile kuće.

„Oko 800 srpskih, 90 aškalijskih i dve albanske kuće su ili potpuno uništene ili ozbiljno oštećene. Pored civilnih objekata, potpuno je demolirano i spaljeno 36 pravoslavnih, verskih objekata“ – podaci su Fonda za humanitarno pravo.

„Velika masa etničkih Albanaca targetirala je srpsku i druge nealbanske zajednice, spalivši najmanje 550 domova i dvadeset sedam srpskih pravoslavnih crkava i manastira“ – podaci su iz izveštaja Human rights watch.

„Otprilike 730 kuća koje pripadaju manjinama, uglavnom kosovskim Srbima, oštećeno je ili uništeno. U napadima na kulturno i versko nasleđe Kosova oštećeno je ili uništeno 36 pravoslavnih crkava, manastira i drugih verskih i kulturnih objekata. Napadnute bogomolje datiraju još iz četrnaestog veka. Dve su na listi UNESCO-a kao glavna mesta od univerzalnog značaja, a treća je na listi od regionalnog značaja. Pored toga, imovina UNMIK-a i KFOR-a je oštećena ili uništena“ – podaci su iz tadašnjeg izveštaja UNMIK-a.

Prema podacima Vlade Srbije iz 2004. godine, oštećeno je 35 crkava i manastira, a tadašnja preliminarna procena štete bila je 30 miliona dolara. Prema istom podacima, uništena je 561 srpska kuća, a još 218 teško oštećeno. Prema podacima Eparhije raško-prizrenske, broj porušenih i oštećenih kuća premašuje 1.000 – naveli su takođe tada iz Vlade Srbije, precizirajući da lista nije potpuna i da će biti ažurirana kako međunarodna zajednica nastavi da prikuplja i potvrđuje nove informacije.

RTK: „Srbi su uzvratili tako što su to uradili i tamošnjim albanskim kućama“.

Prema podacima Fonda za humanitarno pravo radi se o dve albanske kuće u Čaglavici gde je istovremeno zapaljeno 12 srpskih kuća. U izveštaju FHP-a nije precizirano da su Srbi ti koji su zapalili kuće, ali se istovremeno pojašnjava da je Čaglavica bila i poprište sukoba KFOR-a i UNMIK-a sa albanskim izgrednicima, da su se zapaljene kuće nalazile na početku sela, te da su zapaljene nakon što su demonstranti inicijalno probili kordon.


Bez nepromišljenog i senzacionalističkog izveštavanja 16. i 17. marta, događaji su mogli da se obrate drugačije. Možda ne bi dostigli posvedočeni intenzitet i nivo brutalnosti ili se uopšte ne bi dogodili. Konkretno, jasan spin koji su mediji dali u izveštajima o fatalnom utapanju grupe dece 16. marta izgleda da nije potkrepljen nijednim novinarski validnim izveštajima. Ne može se reći ni da su bili podstaknuti željom da se pomogne u izbegavanju nasilja. U stvari, čini se da je medijska pokrivenost dovela do masovnih demonstracija nasilne prirode u kojima je učestvovalo 50-60.000 ljudi 17. marta, u poređenju sa 18.000 koji su demonstrirali pre nego što su mediji izveštavali o ovom incidentu. Takođe treba napomenuti da su mediji, posebno radiodifuzni sektor, ispoljili neprihvatljive nivoe emocija, pristrasnosti, nepažnju i lažno primenjeni patriotski’ žar. Posebno, izveštavanje tri glavna kosovska TV kanala uveče 16. marta zaslužuje najoštriju moguću kritiku. Nastup RTK (Radio-televizije Kosova) tokom nereda, kao i prethodne večeri, treba posmatrati sa posebnom zabrinutošću, jer je ovo jedini javni emiter“ – iz OSCE-ovog izveštaja o ulozi medija u Martovskom nasilju.


Zaključak

Pomenuti, jučerašnji tekst RTK se može okarakterisati kao kontroverzan, manipulativan, neprofesionalan, pristrasan i nepotpun, što ukazuje na ozbiljne nedostatke u njegovoj pripremi i objavljivanju.

  1. Kontroverzan – izveštaj izaziva kontroverze zbog svoje očigledno tendenciozne prirode, što je dovelo do oštrog kritičkog odgovora udruženja novinara.
  2. Manipulativan – izveštaj je manipulativnim, jer selektivno prikazuje informacije koje podržavaju određenu perspektivu, bez pružanja objektivne slike događaja.
  3. Neprofesionalan – nedostatak preciznosti, prisustvo netačnih tvrdnji i nedostatak objektivnosti ukazuju na nedostatak profesionalnosti u pripremi i prezentaciji izveštaja.
  4. Pristrasan – izveštaj je pristrasan jer favorizuje jednu stranu, prenoseći informacije koje podržavaju interese većinske zajednice na Kosovu, bez uzimanja u obzir perspektive i iskustva drugih zajednica. Izveštaju RTK nedostaje neutralnost, što bi trebalo da je ključni princip novinarstva, posebno kada se obrađuju delikatne teme kao što su nasilje i sukobi.
  5. Nepotpun – nedostatak preciznosti u prikazivanju žrtava, povređenih, i uništenih objekata, kao i izostanak važnih detalja, čini izveštaj nepotpunim i neadekvatnim za pružanje celovite slike događaja.
  6. Uticaj na javno mnjenje – ovakvi neprofesionalni i pristrasni izveštaji imaju potencijal da utiču na javno mnjenje, kako lokalno tako i globalno, oblikujući percepciju događaja i aktera u sukobima.
  7. Posledice manipulacije informacijama su i produbljivanje podela među zajednicama, podsticanje neprijateljstva i otežavanje procesa pomirenja. Sa druge strane, mediji nose ulogu i promociji istine i objektivnosti.
  8. Društveni kontekst – ovakav pristrasan i netačan tekst, RTK je objavio u vreme povećanih tenzija na relaciji Beograd-Priština, ali i kosovska vlada-kosovski Srbi. Povećane tenzije mogu da podstaknu pojedine medije da prezentuju informacije na način koji podržava interese ili stavove vladajućih struktura, ili može da utiče na stav publike prema određenim grupama ili događajima. Posebno u situacijama povišenih tenzija, važna ja objektivnosti, profesionalizam i odgovornost u novinarstvu.

Leave A Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *