Čitav niz naslova i tekstova objavljen je tokom jučerašnjeg dan u vezi sa izjavom kosovskog ministra odbrane Ejupom Maćedoncijem o Kosovskim snagama bezbednosti i eventualnom odlasku na sever Kosova. U nastavku čitajte šta su pisali pojedini mediji, šta je rekao kosovski ministar, šta podcrtava pismo o KBS-u i severu, te šta su bile nedavne poruke iz KFOR-a.

Sta pišu mediji?

„Provokacije iz Prištine: Idemo i na sever Kosova i Metohije ako bude potrebno“ – jučerašnji je naslov RT-a.

„Maćedonci: KBS će ići na sever ako bude potrebno, ali u koordinaciji sa KFOR-om“ – naslov je RTV-a.

„Maćedonci: Ako bude pretnji iz Srbije, KBS će biti upućene na sever“ – glasio je naslov Kosovo online-a.

„Ministar odbrane privremenih prištinskih institucija: KBS nemaju pravo dolaska na sever bez prethodnog odobrenja Kfora“ – bio je naslov Tanjuga.

Srbija danas javila je: „KURTIJEV MINISTAR ODBRANE OPASNO ZAPRETIO: ‘KBS će ići na sever ako bude potrebno’“.

Informacija se potom širila i na javnim telegram kanalima, a jedna od poruka glasila je:

„Takozvane Kosovske snage bezbednosne snage (KBS) će po potrebi biti upotrebljene na severu u koordinaciji sa trupama KFOR-a, istakao je ministar odbrane privremenih prištinskih institucija Ejup Maćedonci, tvrdeći da tzv. KBS imaju mandat da deluju na celoj teritoriji KiM“.

Šta je rekao Maćedonci?

Svi gore navedeni tekstovi pozivaju se na isto gostovanje kosovskog ministra, odnosno za Euronews Albania.

Euronews Albania objavio je gostovanje Maćedoncija pod naslovom „Pretnje iz Srbije, Makećedonci: Slučajevi kada će trupe KBS biti upućene na sever“.

U nastavku teksta nalazi se i citat u vezi sa KBS-om i severom Kosova koji smo preveli sa albanskog na srpski jezik.

Prenosimo ga u celosti.

„Kosovske bezbednosne snage imaju mandat da deluju na celoj teritoriji Kosova. Jedan od ključnih zadataka koje imamo je zaštita teritorije, ali i vojna podrška civilnih vlasti, što znači podrška civilnim vanrednim situacijama. Bili smo prisutni i u prošlosti na severu, kada je bilo potrebno. Nastavljamo da poštujemo odluku iz 2013. godine za neuključivanje Kosovskih bezbednosnih snaga, za operacije na severu bez prethodne koordinacije sa KFOR-om. U kontaktu smo sa KFOR-om u vezi njihove potrebe da ih podržimo u svakoj mogućoj operaciji na severu zemlje.

Postavljanje baza na severu je nešto što je određeno planiranjem infrastrukture KBS-a. Možda nikada nećemo morati da postavimo baze na severu, kao što nemamo baze na jugu. Onda kada bude potrebno naše prisustvo tamo, mi ćemo biti tu, ali uvek prethodno koordinirajući sa trupama KFOR-a. Kada dođe do događaja, pružamo podršku trupama NATO-a i KFOR-a, kao što su oni tražili pomoć naših trupa“, rekao je Maćedonci.

Šta kaže zakon? 

Maćedonci u prvoj rečenici svog odgovora tvrdi da „KBS imaju mandat da deluju na celoj teritoriji Kosova“.

Prema zakonu o Kosovskim snagama bezbednosti, članu 23., koji opisuje organizaciju i strukturu KBS-a, stavu 1,  navodi se „KSB deluje na celoj teritoriji Republike Kosovo kroz jedinstveni lanac komandovanja“.

Šta garantuje pismo Rasmusen-Tači? 

Međutim, raspoređivanje KBS-a na sever nije dozvoljeno bez prethodne saglasnosti KFOR-a, prema razmeni pisama 2013. godine između tadašnjeg premijera Hašima Tačija i bivšeg generalnog sekretara Andreasa Foga Rasmusena, a koje je u javnosti objavio sadašnji premijer Kosova, Aljbin Kurti.

U pismu od 19. aprila 2013. godine koje je potpisao tadašnji kosovski premijer Hašim Tači, a koje je upućeno tadašnjem generalnom sekretaru NATO-a Andersu Rasmusenu, navodi se:

„U ime Vlade Republike Kosovo, ovim dajem uveravanja da će Kosovske bezbednosne snage preduzeti misiju na severu Kosova samo uz prethodnu saglasnost KFOR-a. Ovo je u potpunosti u skladu sa stalnim obavezama Kosova u odnosu na NATO kojih se Vlada Kosova pridržava i sa najvećom ozbiljnošću uvažava. Takođe je shvatanje Vlade Republike Kosovo da KFOR, u skladu sa svojim mandatom, može da se angažuje sa legitimnim predstavnicima lokalne zajednice na severu Kosova kao deo ovog procesa saglasnosti“.

„Primio sam k znanju Vaša uveravanja da će Kosovske bezbednosne snage preduzeti misiju na severu Kosova samo uz prethodnu saglasnost NATO-ovih snaga za Kosovo (KFOR)“ – bio je odgovor Rasmusena u njegovom pismu.

Pitanje KBS-a  je 2019. takođe pokrenuto u sedištu NATO-a, a nakon odluke Kosovske Skupštine da ove oružane snage transformiše u Vojsku Kosova, javio je tada RSE. Predsednik Kosova Hašim Tači je prošle nedelje izjavio novinarima da je nakon formiranja Vojske, u sedište NATO on poslao novo pismo, čiji je sadržaj odbio da otkrije predstavnicima medija. Međutim, više izvora u Alijansi je za RSE reklo da nisu upoznati da je stiglo ikakvo pismo od strane kabineta kosovskog predsednika u sedište NATO.

Da eventualno raspoređivanje ili odlazak KBS-a na sever ne bi trebalo da bude izvršeno bez prethodne saglasnosti KFOR-a u više navrata mogli smo da čujemo i tokom ove godine.

„Svako raspoređivanje Kosovskih bezbednosnih snaga na sever Kosova zahteva saglasnost KFOR-a. I očekujemo blagovremene konsultacije o bilo kojoj akciji KBS-a ili Kosovske policije koja bi mogla da utiče na regionalnu bezbednost“ – bila je poruka Generalnog sekretara NATO-a, Jensa Stoltenberg, u Prištini 20. novembra, odnosno posle oružanog sukoba u Banjskoj, 24. septembra.

Identičnu poruku uputio je prethodno iz Brisela, 7. septembra, pre događaja u Banjskoj.

„U skladu sa obavezama Prištine iz 2013. godine, svako raspoređivanje Kosovskih bezbednosnih snaga na severu Kosova zahteva saglasnost KFOR-a i očekujemo blagovremene i smislene konsultacije o bilo kojoj akciji Kosovskih bezbednosnih snaga ili Kosovske policije koja utiče na bezbednosno okruženje“ – rekao je tada Stoltenberg.

„Još jednom podsećamo sve strane na njihove obaveze prema KFOR-u prema Vojno-tehničkom sporazumu, uključujući poštovanje administrativne granične linije, procedure za Kosovsku policiju i Sporazum iz 2013. o raspoređivanju Kosovskih bezbednosnih snaga na severu. Ove obaveze su dizajnirane da obezbede koordinisanu akciju, izbegnu eskalaciju i sačuvaju bezbedno/sigurno okruženje“ – bila je poruka portparola NATO-a Dilana Vajta, od 18. juna.

Leave A Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *