Fotografije: Sunčica Andrejević
Gitare, violine, metalofoni, frule, harmonika, raspevani dečiji glasovi, aplauzi. Mešavina se kuvala duže od dva sata u Akvarijusu i držala pažnju najmlađih, ali i odraslih.
Drugi dan Kaktusa pred publiku je doveo crkveni hor „Car Dušan“ iz Štrpca, učenike muzičke škole „Stevan Hristić“ iz Stanišora i „Miodrag Vasiljević“ iz Kosovska Mitrovica, pevačku grupu Osnovne škole „Desanka Maksimović“ iz Kosovske Kamenice, Martu Simić iz Leposavića koja je svirala violinu, recitatora i pevača Simonidu Rakočević iz Gračanice, Jakova Jakšića iz Zubinog Potoka i najmlađu učesnicu ovog festivala Olgu Jakšić iz Mitrovice. Simpatije su pobrali svi.
Veče je otvorio crkveni hor.
Desetak devojčica pevalo je duhovne, crkvene i patriotske pesme, dve Bajagine numere, i autorsku pesmu svoje dirigentkinje Aleksandre Spasić.
Hor postoji četvrtu godinu zaredom i formiran je na inicijativu Aleksandre Spasić, uz podršku Srpske pravoslavne crkve u Štrpcu.
Sastoji se iz mlađe i starije grupe i ima oko 35-oro dece. Ove godine imaju audiciju i za srednjoškolce.
“Imamo tendenciju da prerastemo u veći, ozbiljniji hor, višeglasni,” kaže Spasić.
“Imamo takav koncept da možemo da se uklopimo u različiti programski vid. Na neki način uspemo da zadovoljimo želju publike, ali i dece, jer deca vole dečije pesme i lake note,” dodaje ona.
Nije prvi put da učestvuju na dečijem festivalu, bili su deo i Biberčeta, te se nada da će više sličnih festivala da se održava ubuduće.
“Zato što to deci prija i odgovara im ovakav festivalski koncept,” ističe.
Pevala je i Simonida Rakočević. Trinaestogodišnjakinja je dobila gormoglasan aplauz posle izvedenih popularnih pop numera, koje su joj i omiljene za pevanje.
“Mada volim da pevam i naše izvorne pesme,” kazala je.
U nastavku je usledila kombinacija neočekivanih tačaka.
Negde tu iza duge
gde ljubav sja
negde postoji zemlja
o kojoj sanjam ja
Tamo, tu iza duge
nebo zri
snovi daju ti pravo
da tamo budeš ti
Pevala je najmlađa učesnica festivala Olga Jakšić pesmu “Iznad duge” Bebi Dol.
Jakov Jevtić iz Zubinog Potoka govorio je zdravice, Marta Simić svirala je violinu.
Najmlađe su oduševile i tačke đaka škole Desanka Maksimović iz Kosovske Kamenice.
Osim solo i horskog pevanja, izveli su Odu radosti na metalofonima i frulama, kao i ples sa čašama i rukama. Sve tačke izveli su u narodnoj nošnji koja je skrojena u njihovoj školi.
“Nošnje radimo sami u školi. Imamo radionicu, tkačnicu, radionicu vajarstva, možete da vidite galeriju naših radova, i slike. Učenici rade portrete, sve ovo što ste videli je iz naše radionice i škole,” kazao je profesor matematike iz ove škole, Dušan Jevtić.
U galeriji radova našle su se torbice od vune i pletene, ogrlice, nakit, krparice, ali i slike.
Za sam kraj večeri nastupali su učenici muzičkih škola iz Mitrovice i Stanišora.
Desetogodišnja Maja Jovanović svirala je gitaru. Ovaj instrument svira gotovo dve godine.
Za nju je to, kaže, najlepši instrument.
“Kada sam bila mala, tata je svirao gitaru, pa sam je tada zavolela,” objasnila je.
Najviše voli da izvodi operu, zato što je “tiha, spora i nekako opuštajuća”.
I, po malo neočekivano, za klavirom se našao, između ostalih, dvanaestogodišnji Aleksandar Ristić.
Pet godina je već u muzičkoj školi i zato ne bi trebalo da bude iznenađenje to što je pravi virtouz.
“Išao sam na pet takmičenja, imao sam tri prva mesta,” kazao je pritisnut novinarskim pitanjima.
Ne govori detaljno šta mu prija za klavirom, već samo kratko dodaje:
“Sve volim da izvodim”.
Svi mališani su se najprirodnije i najlepše zasigurno osećali tokom svojih tačaka. Tada im je pažnja bila usmerena na ono što vole da rade.
Ipak, više je vrsta pažnje. Kakve su i koje – objasnila nam je Teodora Jelić. Poslušajte u nastavku i pogledajte ostale fotografije!
