Stomatologiju i književnosti na prvu ruku biste teško povezali. Međutim, svaka nauka može da se poveže sa književnošću – veruje naša sagovornica. Tanja Radivojević, studentkinja Medicinskog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici, objavila je dva romana, 2017. godine – „Moj put u snove“, 2019. godine – „Trinaest noći bez sna“. Između dva romana, 2018. godine, objavila je zbirku pesama „Zima“ 2018.

“Književnost je takva, da se može spojiti sa bilo kojom naukom ili zanimanjem. Obično pesnici pišu o nekom ljubavnom bolu koji je i te kako jak, isti takav bol je kada imamo zubobolju. Eto sličnosti. Jedina razlika je što se ti bolovi ne leče na isti način” – kaže Radivojević

“U prvom romanu, mlada devojka ima svoj san, ali svi oko nje joj govore da ona to ne može da ostavari, da nije dovoljno dobra, da odustane. Međutim, ona se hrabro, sama, bori za svoj cilj. Na kraju je uspela, jer kada verujemo, već smo na pola puta da ostvarimo ono što smo zamislili”, objašnjava Radivojević u razgovoru za naš portal.

“Drugi roman, je zapravo, nastavak prvog romana. Devojka koja je ostvarila svoj najveći san, pita se da li je uopšte ona to želela. Dobila je samo jedno, ali mnogo toga je izgubila. Ponekad kada nešto silno želimo, i to dobijemo, shvatimo da možda nismo želeli pravu stvar. Zato je važno da dobro razmislimo da li je nešto vredno nas i našeg vremena ili ne. Glavna junakinja ima dvanaest neprospavanih, uplakanih noći. Trinaesta noć je takođe neprospavana, ali drugačija od prethodnih”, dodaje.

Sa druge strane, kaže, da pisanjem pesama može da iskaže svoja osećanja koja na glas, u većini slučajeva, ne bi rekla.

Prozu je, međutim, počela da piše posle stihova 2015. godine i u tom periodu, dodaje, želela je da pokaže kako nečije reči mogu da utiču na druge.

“Svako od nas je različit i svako drugačije doživljava ono što čuje. Želela sam da, na neki način, pošaljem poruku svim ljudima da ne sputavaju tuđe snove, jer ih oni ni ne sanjaju”, objašnjava, dodajući da u prozi može da bude sve što poželi:

“Da stvorim svet o kakvom sanjam u datom trenutku. Mogu da maštam koliko god hoću, a kada više ne želim, vratim se svakodnevnim obavezama, u ovom običnom svetu”.

U njenoj zbirci poezije mogu se naći ljubavne pesme, pune, kako kaže, nežnih osećanja.

“Svaka pesma ima neku svoju priču, koju u tom ternutku nisam umela drugačije da iskažem. Takođe, zbirka je obeležena godinama kada je nastala svaka od tih pesama, kako bi čitaoci mogli prepoznati moj napredak ili nenapredak”, dodaje Radivojević.

Knjige možete da poručite i kontaktiranjem autorke putem Facebook-a ili Instagram-a @tanja_radivojevic.

Međutim, da napretka ima govori njena originalnost. Februara ove godine dobila je književnu nagradu za najoriginalniju ljubavnu pesmu u Mrkonjić Gradu.

Najdraži roman joj je onaj koji će tek ugledati svetlost dana. Nosiće naziv “Biću jednom srećna žena”. Smatra da je to nešto najbolje što je napisala do sada.

„U životu stojimo na knjigama koje smo pročitali – zato neki ljudi vide dalje od drugih, neka ovo bude motivacija svim knjigoljupcima. Budućim piscima bih poručila da budu hrabri, da se ne plaše osude. Naravno da se neće svima dopasti neko delo, ali biće i onih koji će biti oduševljeni vašom maštom i davati vam vetar u leđa!” – poručuje Tanja.

Ovaj sadržaj izradila je stažistkinja Branka Sofrić, u sklopu Ponder programa koji sprovodi organizacija Domovik, uz podršku UNICEF-a.