„Lažni patriota Miloš Jovanović bi da proglasi okupaciju KiM, a ćutao je kada je 2005. godine to tražio Patrijarh Pavle i SPC!“ – glasio je naslov Informera od 25. marta.

U nastavku teksta Informer navodi Jovanovićevu izjavu da je jedno od rešenja za pitanje Kosova da se proglasi okupacija što je, kako je naveo sam Jovanović, bio predlog i Svetog arhijereskog sabora Srpske pravoslavne crkve 2005. godine.

Međutim, Informer u nastavku navodi: „Znači, traži da se danas proglasi okupacija, a nije je proglasio 2005. ili 2006. godine ili bilo kad od 2000. do 2012. godine do kad je bio na vlasti? Ah, da, oni su se u to vreme bavili oslobađanjem Kurtija, terorista i braće Mazreku da biste, kako sam kažeš, otoplili odnose sa Zapadom!“

Ono što Informer nije preneo svojim čitaocima jeste da Jovanović, prema javno dostupnim podacima iz njegove biografije, nije ni bio na funkciji ni 2005., ni 2006, već od jula 2007. godine.

Takođe, Jovanović nije bio u vlasti ni kada je donet Zakon o amnestiji (2001. godine) na osnovu kojeg je iz srpskog zatvora pušten na slobodu sadašnji kosovski premijer Aljbin Kurti, kao i braća Mazreku.


Informerov tekst predstavlja klasičan primer senzacionalnog novinarstva i političke manipulacije činjenicama radi stvaranja određene slike o političkom protivniku.

Informer koristi naslov i tekst kako bi optužio Jovanovića za nedoslednost i licemerje. Optužuje ga da danas traži okupaciju Kosova, dok nije podržavao istu ideju 2005. godine. Međutim, Jovanović nije bio na funkciji ni 2005. ni 2006. godine, pa stoga nije mogao biti odgovoran za odluke vlade ili politike u to vreme.

Informer pokušava da poveže Jovanovića s donošenjem Zakona o amnestiji iz 2001. godine, sugerišući da je njegova politika doprinela oslobađanju Aljbina Kurtija i braće Mazreku. Ovo dodatno stvara sliku o Jovanoviću kao političaru koji „podržava teroriste“ i koji nije u skladu s interesima srpskog naroda.

Korišćenje izraza poput „lažni patriota“ ili insinuacija o „podršci teroristima“ ima za cilj da izazove negativne emocije kod čitalaca i da ih uveri u tačnost Informerovih tvrdnji.


Podaci iz Jovanovićeve biografije preuzete sa Istinomera:

Rođen je 1976. u Beogradu.

Kako navodi u svojoj zvaničnoj biografiji, srednjoškolsko obrazovanje stekao je u Petoj beogradskoj gimnaziji. Diplomirao je 1999. godine na Pravnom fakultetu Univerziteta Pariz 1 Panteon-Sorbona, a 2000. godine na Odseku političkih nauka Sorbone. Na istom univerzitetu završio je magistarske studije iz međunarodnih odnosa 2001. godine sa radom na temu: ’’Međunarodno priznanje slovenačke i hrvatske nezavisnosti”, a doktorsku disertaciju odbranio u decembru 2010. godine na temu: ‘’Opravdanost i opravdavanje upotrebe sile u poslehladnoratovskom periodu. Studija slučaja: Vojna intervencija NATO protiv Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine’’.

Od 2001. do 2005. godine držao je vežbe iz Ustavnog prava i Komparativnih političkih sistema na Pravnom fakultetu Univerziteta Pariz 1 Panteon-Sorbona, a od 2006. do 2011. godine radio je na Institutu za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu u zvanju istraživača-saradnika, navodi u svojoj biografiji.

U oktobru 2011. godine izabran je za asistenta, a u februaru 2014. godine za docenta na predmetima Uvod u pravo evropskih integracija i Međunarodni odnosi na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Bio je član Upravnog odbora Fonda Slobodan Jovanović.

Od jula 2007. godine obavljao je dužnost savetnika ministra za Kosovo i Metohiju za međunarodno-pravna pitanja Slobodana Samardžića i bio član srpske delegacije u pregovaračkom procesu o budućem statusu Kosova i Metohije vođenim pod okriljem međunarodne posredničke Trojke.

Februara 2008. godine imenovan je za koordinatora pravnog tima Vlade Republike Srbije i na toj funkciji ostaje do izbora nove vlade na čelu sa Ivicom Dačićem. Od 2010. do 2013. obavljao je dužnost potpredsednika Demokratske stranke Srbije, a narodni poslanik bio je od 2012. do 2013. godine.

Za predsednika DSS izabran je na trinaestoj skupštini Demokratske stranke Srbije održanoj 28. maja 2017. godine. Na lokalnim izborima u Beogradu, marta 2018. godine, bio je kandidat za gradonačelnika, međutim, lista „Dr Miloš Jovanović – Demokratska stranka Srbije“ osvojila je 9.084 glasa ili 1,12 odsto.

U novembru 2019. osnovan je Pokret „Metla 2020“, koji je inicirao Jovanović. Istakao je da je taj naziv izabran „da bi se od građana zatražila podrška za korenite promene i čišćenje svih negativnih pojava u društvu“. U februaru 2020. Jovanović je saopštio da je Pokret „Metla 2020“ odlučio da izađe na predstojeće izbore. Koalicija „Metla 2020“ je na parlamentarnim izborima održanim u junu 2020. osvojila 72.085 glasova (2,24 odsto) i nije uspela da preskoči cenzus.

U februaru 2022. Demokratska stranka Srbije potvrdila je da će na parlamentarne izbore izaći u okviru koalicije NADA (koju čine DSS, POKS i 25 udruženja građana), a da će Jovanović biti kandidat za predsednika Srbije.

„Uveren sam da ja kao predsednički kandidat imam ozbiljne šanse da uđem u drugi krug izbora. Kada vidim ljude koji nas podržavaju, nisam zabrinut jer znam da će sve doći na svoje, da će naša ideja koja objedinjuje nacionalno i demokratsko pobediti, izjavio je Miloš Jovanović.“ (FoNet, 6. 2. 2022. godine) Na predsedničkim izborima osvojio je 226.137 glasova (6,10 odsto) i zauzeo treće mesto.

Na parlamentarnim izborima kao 3. na listi „dr Miloš Jovanović – Nada za Srbiju – Srpska koalicija NADA – Nacionalno demokratska alternativa – Demokratska stranka Srbije (DSS) – Za Kraljevinu Srbiju (Monarhisti) – Vojislav Mihailović“ izabran je za poslanika u Skupštini Srbije.

U maju 2022, kada je Skupština Demokratske stranke Srbije usvojila izmene statuta kojom je predviđena promena imena u Nova Demokratska stranka Srbije, skraćeno Novi DSS, ponovo je izabran za predsednika.

Leave A Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *