Ženski pokret za prava naše žene

Alternativna Internet stranica jednom nedeljno objavljuje tekstove iz časopisa “Ženski pokret” i “Žena i svet”, koji su dostupni javnosti u digitalizovanoj građi kolekcije Narodne biblioteke Srbije. Tekstove prenosimo u izvornom obliku, bez izmena u gramatici, interpunkciji i terminima. Danas čitajte tekst “Žesnki pokret za prava naše žene” iz trećeg izdanja časopisa Žena i svet od 1926. godine.


Ono, što u ovom vremenu preživljuje naš ženski pokret za prava žene, preživeli su do sada svi, u tom udovoljeni, ženski pokreti na svetu. Na takav pokret gledaju ljudi kao na neku ciklonsku pojavu, koja, od lakih stvari stvori stub, što se do oblaka uznese, a zahvata samo ono što ne može da da otpora, što ne ume da izmakne. I, “jaki spol”, otporan, umešan da izbegne što mu ne godi vešto i podugo izmiče takvom pokretu, (kao da je to neka ženidba!) ali, i tom uzmicanju dođe kraj. Jer, radi se o pravu, a tu Pravda ima glavnu reč.

Ravnopravnost spolova nikad nije bila sporno pitanje. Svako poricanje prava žene, poricanje je prirodnih prava – prema tome, osporavanje je istine. Ono može da se pojavi, kao neka društvena bolest – bolest izlečiva, što se najbolje vidi iz samog stanja, u kojem se nalazi žensko pitanje, u zemljama kulturom najjačim.

Borba žene za izjednačenjem prava, bilo koje vrste, kod nas je pogrešno shvaćena, i zato nerado viđena. Protivnici ne vide celokupni sistem, koji je čisto evolucionistički. Oko im bode krajnji cilj: osvajanje političkih prava. Teško je objasniti zašto sve druge tačke u programu te borbe ostaju neopažene, kad su mnoge već i izvršene. A, pošto se ne vide treba ih istaći.

Šta hoće ženski pokret?

Hoće:

  1. da budi i jača svest žene o dužnostima i pravima;
  2. da čuva etiku braka i porodice;
  3. da upravlja životom deteta, da ga zaštićava, da mu osigurava prava;
  4. da širi zdravstvenu ideju propagiranjem higijene zdravlja;
  5. da utiče na javni moral da za njega traži izjednačenje, u svakom pogledu;
  6. da propagira trezvenost i umerenost, u svakom pogledu;
  7. da se brine o narodonom prosvećivanju, o reformama škole specijalno o vaspitanju ženske mladeži, počev od pouke u domazluku, do najviših studija;
  8. da nastoji, da se žena stručno spremi za pozive;
  9. da pomogne osiguranje ekonomskog položaja žene;
  10. da vodi specijalno staranje o slabima: nedoraslima, bolesnima, iznemoglima;
  11. da omogući ženi sudelovanje u javnim i državnim poslovima – izvan delokruga privatne inicijative – a to je: kroz opštinu i parlament.

Ženski pokret za prava žene, koji je – kao javno aktivan – opažen kod nas pre 60 god. na izvršivanju je svih svojih jedanaest zapovesti, i imao je zadovoljstvo da, sve do jedanaeste, postizava izvesne rezultate. Dakako na svakoj tačci ima da se manje ili više nadopunjuje, da se permanentno radi, ali, to ne oduzima ženskom pokretu pravo, da težište svoje aktivnosti baci na taj svoj krajnji cilj.

Mi ga danas tu vidimo.

Šta hoće moderni ženski pokret?

Hoće da dokaže:

a) da žena vrši dužnosti državljana;

b) da žena nema prava državljana.

To je sve što on hoće. Borba je samo konsekvensa na to stanje.

Borbu za ženska prava energično vodi poslednjih godina “Ženski Pokret”, društvo za prosvećivanje žene i zaštitu njezinih prava.

Od kako se naše zakonodavstvo bavi stvaranjem novih zakona Ž. P. (ženski pokret) prati sve, što se tu odnosi na ženu. Još prošle jeseni, članice političko pravne sekcije Ž. P. govorile su sa viđenijim političarima i izjavile želju, da se ženi aktivno i pasivno da pravo glasa, za sada, bar pri opštinskim izborima.

Mišljenja političara bila su dosta povoljna. Ženski pokret imao je težnju da sazove javni zbor, koji bi tu stvar pretresao. Međutim, posle godišnje skupštine društva, g-đica Milena Atanacković, šef političko-pravne sekcije Ž. P. po sporazumu pol.-prav. sekcijom Ž. P. u Ljubljani donosi predlog: da se zamole sve političke grupe da izjave svoje stanovište, prema ženskom pravu glasa. Plenum Uprave Ž. P. jednoglasno je usvojio taj predlog. Međutim iz jednog izveštaja ljubljanske pol.-prav. sekcije o njezinoj akciji vidilo se, da žene žele čuti: da li je dobro da već sada ulaze u političke stranke, ili da s tim još čekaju.

Predsednica Ž. P. g-đa Mileva Milojević održala je konferenciju “Političke partije i žena”, da bi se saznalo i raspoloženje žene u prestonici. Otvorila se diskusija, kroz koju se osetilo: da je interesovanje žene, za programe i rad pojedinih političkih stranaka, vrlo veliko. Tako je došlo do toga, da se pismeno zamole sve političke grupe: da članovima Ž. P. iznesu svoje programe, na taj način, da pošlju svoje konferensijere u “Ženski Klub” Ž. P. da o tome govore. Prvi odziv došao je 27/II o. g. predstavnik te stranke, narodni poslanik g. Radovan Agatonović. On nije izneo, kao što se očekivalo, u celosti program stranke, izvadio je samo ono, što se odnosi na političko pravo za ženu. Citirao je 18. tačku programa Demokratske stranke, koja glasi:

Demokratksa stranka smatra za jednu od glavnih potreba naroda i države, rad na kulturnom i intelektualnom razvitku žene. Ona će uložiti sav svoj trud, da se što pre izglade društvene, građanske i političke nejednakosti, koje taj razvitak ometaju, i omogući ostvarenje potpune političke ravnopravnosti muških i ženskih.

Njegovo lično mišljenje o pravu glasa za žene jeste uglavnom ovo:

Pitanje žene i njene uloge u društvu, deli se u tri dela:

  1. Žena je u porodici kao mati i stub kuće;
  2. Žena je u društvu, njen rad na socijalnim i humanim ustanovama;
  3. Žena je u politici.

Kako je žena u našem društvu ispunila ulogu majke i stuba kuće, pokazali su najbolje prošli ratovi. Njeni napori u ratu su nesrazmerno veći, u poređenju sa ostalim narodima. Rat iznosi našu ženu u svoj njenoj uzvišenosti. Prema naciji ona je ispunila svoj zadatak, zaslužila je da je nacija nagradi.

Žena nije samo u kući, vidiš je i u društvu.

Mnoga socijalna pitanja, rešena još u srednjem veku, mogu se pripisati saradnji žena. Kakva je uloga žene u Francuskoj Revoluciji. Svojom ulogom u društvu, žena je sve više zadobijala terena, i pogrešno mišljenje čoveka o ženi, rušila.

Na ovaj način, ona postepeno ulazi u treći period svoga rada – politički. Žena se bavi politikom od kad i čovek, ali je njena akcija bila tajna. Od početka čovečanstva žena uzima političku ulogu. Ovakav rad izgledao je ljudima opasan. Kao primer služi štetan uticaj tog tajnog mešanja žene u politiku – grčka kraljica za vreme balkanskog rata, i ruska carica za vreme svetskog rata. Zatim još ranije, carica Evgenija, kojoj pripada odgovornost za taj rat između Nemačke i Francuske 1870., što njen muž plaća prestolom. Iz te tajne uloge žene u politici, ljudi izvlače nauk: Priznati javno ono što je žena već postala, tako, da žena mora da odgovara za svoju akciju.

Tada se javlja pokret za politička prava žene. Taj pokret dolazi prvo iz Amerike, još u prvoj polovini prošloga stoleća. 1867. godine isti pokret je i u Engleskoj, gde Stjuart Mil predlaže, da se ženama da pravo glasa. Taj predlog je odbijen. U Francuskoj taj predlog propada čak i posle rata.

Kod nas je prvi put pokrenuto ovo pitanje 1910. godine i to od strane socijalista, ali bez uspeha. Posle rata, prilikom debate o izbornom pravu, demokratska se stranka izražava za pravo glasa žene. Kako to pitanje nije u mnogim zemljama rešeno, nije čudo što i kod nas mnoge stranke nalaze razloga za nedavanje prava glasa ženama. Ljudi se pozivaju na nauku, da dokažu da žena i čovek nisu isto, i da se ne mogu izjednačiti u pravima. Ali žena sama krči sebi put. Danas se ne postavlja pitanje, da li treba dati ženi pravo glasa – nego, kad?

Mnoge partije nalaze, da još nije došao momenat, da se ženi da pravo glasa, navodeći za razlog, da naša žena u masi nije prosvećena. Predavač ustaje energično protivu ovoga tvrđenja, nalazeći da je prosvećenost našega naroda zaista veoma niska, što je posledica čestih ratova, ali da žena u masi nije niukoliko manje prosvećena od čoveka.

Ne treba uskratiti ženama ono pravo koje ljudi imaju, samo zato što nismo prosvećeni. Po mišljenju predavača, ovaj razlog otpada.

U ime svoje stranke on dodaje ovu izjavu:

Demokratska stranka misli da to pitanje iskreno i pošteno izvede, čim se ukaže zakonska mogućnost.

Ž. P. je njome zaodovoljan.

Koliko je mnogostran ženski pokret u našoj zemlji napred je istaknuto u onih jedanaest tačaka njegove ideologije. Kad se pogleda na ono, što je žena do krajnjega cilja te ideologije vršila i izvršila, jasno se vidi da je odavna u politici.

Šta je politika?

Politika je život.

Politika je organizovan život, vođenje poslova udruženim snagama, korporativno staranje za opstanak čoveka, izborna moć društvenog progresa. Opštim izbornim pravom nije isključen nijedan čovek normalnog zdravlja i normalnog karaktera iz izgrađivanja te korporativne snage – ne može biti isključena ni žena.

Žena je do sada pokazala, da zna voditi zdravstvenu, prosvetnu, ekonomsku, socijalnu politiku, ne samo u užem, kućnjem krugu, no, i na javnom polju.

Sa izbornim pravom, ona će to i bolje moći.

Izborno pravo za žene je na pragu. Vođe ženkog pokreta biraju sve realnije metode da ga realizuju.


Pročitajte još:

Žena i umetnost: Vajarka Iva Despić

Sačuvaj me, Bože!

Otvorena pitanja

Plata bračnoj ženi

Ljubica Knežević

Katarina Milovukovica

Sujeverje ili koketerija

Nadežda Petrović

Dr Draga Ljočić – prvi ženski lekar u Srbiji

Prva žena profesor u Srbiji

O problemu celibata ženskih činovnika

O nasledstvu porodičnog imena

Prvo ustupanje univerzitetske katedre ženi: Čestitam vam gospođice, ušli ste u pakao

Iz Ženskog pokreta 1923: “U zagrljaju za novac”

Poreklo braka i porodice

Iz Ženskog pokreta: Dositej o ženama

Iz Ženskog pokreta: Njegoš o ženama

Iz Ženskog pokreta: Književna anketa o našoj ženi

U Ženskom pokretu: O ženi muslimanki

Iz Ženskog pokreta: Uzrok moralne nejednakosti između ljudi i žena

Književni pregled iz 1922: Moklerova dela i polemika o prostituciji

Zakon o advokatima i žene

“Nova pojava u našem društvu”: Promena vere radi ponovne bračne veze

Oslobođenje žene

Prava žene u porodici

Prava žena neće se izmoliti predstavkama već organizovanom i energičnom borbom

Mogu li žene doći na univerzitetsku katedru?

Učenice 1921. o sebi i modernoj ženi

“O emancipaciji ženskinja”

Jedna nepravda: “Dodatci na skupoću ženama državnim činovnicima”

Krivična odgovornost ženina

Srpska žena pred zakonom: O nasledstvu

Srpkinje i Opštinski izbori

Žensko pravo glasa

Udruženje nastavnica srednjih i stručnih škola

Zašto tražimo ženska prava? Žena i politika

Najzad

Uzalud

Prvi tekstovi Ženskog pokreta: Prava žena pred zakonom 1920.

Author: Alternativna

1 thought on “Ženski pokret za prava naše žene

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *