Zakon o advokatima i žene

Alternativna Internet stranica jednom nedeljno objavljuje tekstove iz časopisa “Ženski pokret” koji je javnosti dostupan u digitalizovanoj građi kolekcije Narodne biblioteke Srbije. Tekstove prenosimo u izvornom obliku, bez izmena u gramatici, interpunkciji i terminima. Danas čitajte tekst “Zakon o advokatima i žene” iz broja 1/2 iz 1922 godine.

Završujući naš članak o ženama advokatima u Belgiji (v. Ženski Pokret, sv. I 1921.) rekli smo:

“Srećni su Belgijanci, kada su oni, jedva zalečivši teške rane sa bojišta, mogli pristupiti rešavanju velikih problema sadašnjosti. A mi? Možemo li mi sa našim turskim pogledima na ženu i pomisliti na ovakva shvatanja socijalnih problema i na slične zakonske projekte?”

Prevarili smo se… I ako osnova predloga zakona o advokatima i advokatskim pripravnicima u Kraljevini S.H.S. ne kaže izrično, da i žene sa odgovarajućim kvalifikacijama mogu biti advokati, ipak su se našle ustanove, korporacije i pojedinci ljudi, – predstavnici viših sudova, advokature, pravne misli itd., koji su se izrazili jasno i odlučno za dopuštanje ženama vršenja advokatske prakse.

U nizu tih lica prvi je g. Dragi Soldatović, sudija kasacionog suda i član komisije za izradu zakona o advokatima i advokatskim pripravnicima.

U ovome odvojenom mišljenju projekata na zakon (v. Arhiv za pravne i društvene nauke knj. II Br. 3) g. Soldatović je naveo da bi izrikom trebalo dopustiti i ženska lica da mogu postati javni pravnozastupnici, kad ispune sve uslove, koji se zakonom o pravozastupnicima traže. “Posle ovog rata, veli g. Soldatović, jasno se vidi da su ženskinje pokazale svoju veliku sposobnost za mnoge poslove, za koje se nije ranije mislilo da su u stanju da rade. Na našem pravnom fakultetu ima na blizu tri stotine studentkinja prava, i ne bi bilo pravo da im se zatvore vrata u advokatski red, jer to neće biti na štetu ugleda advokata, a medjutim moderni zakoni kao švajckarski, francuski i dr. to dopuštaju”.

Mišljenje g. Soldatovića prihvatio je u celini Beogradski Apelacioni Sud.

Slično gledište zauzeo je i Beogradski Kasacioni Sud. U referatu predstavljenom opštoj sedinici Kasacionog Suda, – a koji je predat i g. Ministru Pravde, g. Joca Jovanović, kasacioni sudija primetio je, da “kada već i sam projektivani zakon o činovnicima građanskog reda dozvoljava, da žena može biti činovnik, pod pogodbama tamo propisanim, zašto ne dozvoliti da ženskinje može obavljati advokaturu, ako ispunjava sve pogodbe, koje se ovim projektom zakona traže? Zar se može i sme pretpostaviti da ženskinje, kao lekar, profesor, inžinjer i dr. može bolje i uspešnije vršiti svoju službu i otpravljati dužnost zvanja, nego ženskinje, koje bi kao advokat imalo zastupati, šititi i braniti prava i interes pojedinih građana pred sudovima, vlastima i korporacijama? Ako po ranijem zakonu o javnim pravozastupnicima od 1865 g. sa izmenama od 30/IX 1871. g. i 15/X 1896 g. ženskinje nije moglo biti advokat, to je objašnjivo zbog istorijskih razloga, tim što tada nije bilo dosta školovanih i kvalifikovanih žena. A sada je drukčije. Sada, kada je već znatan broj ženskinja pod ukazom, zašto ne dozvoljavati da žena obavalja i advokatski rad?”…

I viši vrhovni sud za Bosnu i Hercegovinu istog je mišljenja. On potpuno prihvata predlog g. Soldatovića da se i osposobljenom ženskinju dopusti da vrši advokaturu, kad današnje moderno doba ide za tim, da se i ženama da mogućnost da što više sudeluju u javnom životu. Što se tiče naročito Bosne i Hercegovine, to je tim opravdanije što je dopušteno da žensko lice može vršiti, i u istini vrši, kod suda pravnu praksu kao sudski askultant.

No ne samo predstavnici sudova, već i sami advokati počeli su da prihvataju predlog g. Soldatovića.

Odvjetnički odbor u Osjeku u svojoj opštoj sednici pretresao je projekat zakona o advokatima, pa je našao da “pošto je minuli svetski rat pokazao da i žene imaju spreme, snage i odlučne volje da uspešno rade u strukama, koje im pre nisu bile pristupačne, nema pametnih razloga da im se zabrani pristup u odvjetništvo; kad im se ne brani da postanu lekari, inžinjeri, profesori, itd., kao što im se ne brani pohađanje pravnog fakulteta”…

Pošto nam je poznato, da pored već pomenutih viših sudova, korporacija i lica i čitav niz naših viđenih pravnika – i teoretičara i praktičara – zastupa gledište da treba i žena da dobije pravo vršenja advokaturske prakse, – ima više verovatnosti, da će naša žena skoro postati i u sferi pravnog delanja dostojan i punopravni kolega muškarca.

Našta žena stiče to pravo na osnovu zrelog i praktičnog smisla i istrajnosti, koje pokazuje u društvenom radu.

Nikolaj D. Pahorukov

***

Ostale tekstove iz ove rubrike pročitajte u nastavku:

“Nova pojava u našem društvu”: Promena vere radi ponovne bračne veze

Oslobođenje žene

Prava žene u porodici

Prava žena neće se izmoliti predstavkama već organizovanom i energičnom borbom

Mogu li žene doći na univerzitetsku katedru?

Učenice 1921. o sebi i modernoj ženi

“O emancipaciji ženskinja”

Jedna nepravda: “Dodatci na skupoću ženama državnim činovnicima”

Krivična odgovornost ženina

Srpska žena pred zakonom: O nasledstvu

Srpkinje i Opštinski izbori

Udruženje nastavnica srednjih i stručnih škola

Žensko pravo glasa

Zašto tražimo ženska prava? Žena i politika

Najzad

Uzalud

Prvi tekstovi Ženskog pokreta: Prava žena pred zakonom 1920.

Author: Alternativna

5 thoughts on “Zakon o advokatima i žene

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *