Van Gogovi suncokreti

Holandski slikar Vinsent Van Gog, postimpresionista, spada među najpoznatije i najuticajnije ličnosti u istoriji zapadne umetnosti. Za nešto više od jedne decenije stvorio je oko 2.100 umetničkih dela, uključujući oko 860 uljanih slika, od kojih većina datira iz poslednje dve godine njegovog života. Njegovi pejzaži, mrtva priroda, portreti i autoportreti odlikuju se smelim bojama i dramatičnim, impulsivnim i izražajnim pоtezima četkice koji su doprineli razvoju moderne umetnosti. Njegove slike nisu se prodavale, a nakon duže borbe sa depresijom, mentalnim bolestima i siromaštvom, izvršio je samoubistvo u svojoj 37. godini. Rođen u porodici više srednje klase, počeo je da crta još kao dete i bio je veoma miran, tih i povučen. Kao mladić bavio se trgovinom umetninama, često putovao, a nakon selidbe u London postao je depresivan. Okrenuo se religiji i proveo neko vreme kao protestantski misionar u južnoj Belgiji. Pre nego što je započeo sa slikanjem, zbog lošeg zdravlja i samoće u koju je zapao, 1881. godine vratio se da živi kod roditelja. Vinsent je dugo razmenjivao pisma sa svojim mlađim bratom Teom koji mu je pružao finansijsku i emocianalnu podršku.

Van Gogove slike suncokreta su među njegovim najpoznatijim. Naslikao ih je u Arlu, na jugu Francuske, 1888. i 1889. godine. Vinsent je na velikom platnu naslikao ukupno pet slika suncokreta u vazama, koristeći samo tri nijanse žute boje. Na taj način je pokazao da je moguće stvoriti sliku sa brojnim varijacijama jedne boje, bez ikakvog gubitka izražajnosti. Slike suncokreta imale su poseban značaj za Van Goga, one, po njegovim rečima simbolizuju zahvalnost. Prve dve slike okačio je u sobi svog prijatelja, slikara Pola Gogena, koji je došao da živi sa njim na neko vreme u maloj, žutoj kući. Gogen je bio impresioniran suncokretima za koje je smatrao da su „tako Vinsentovski“. Van Gog je već slikao novu verziju tokom boravka svog prijatelja, Gogen je kasnije zatražio jednu na poklon, što je Vinsent odbio. Poton je Van Gog napravio još dve kopije, od kojih se jedna danas nalazi u Van Gogovom muzeju.

Vinsent je želeo da bude prepoznatljiv po suncokretima

Cveće je, kao i kod mnogih slikara tog doba, dominiralo i na Vinsentovim slikama mtrve prirode. Međutim, on je to radio malo drugačije od ostalih. Oprobao se u slikanju raznog cveća, ali je na kraju odabrao suncokret. Njegove kolege, slikari, smatrali su da je suncokret, možda, pomalo grub i nejasan za slikanje. Ali to je upravo ono što se Vinsentu dopalo, a posebno suncokret zbog njegovih semenki. Suncokreti su postali glavni motiv na njegovim slikama.

Vinsent je znao da su njegove slike suncokreta posebne. I drugi su to znali. Nakon njegove smrti, na sahrani, prijatelji su mu donosili suncokrete. Suncokreti su postali sinonim za Vinsenta, baš kao što se i nadao.

Pet različitih verzija Suncokreta u vazi

Prva serija Suncokreta koja je nastala u Parizu, karakteristična je po tome što se suncokreti nalaze na podu, dok su na slikama druge serije koje su nastale u Arlu, suncokreti u vazama, po čemu je Vinsent postao poznat u svim krajevima sveta. Ali ono što je manje poznato je da je on napravio više verzija ovih slika. Ovih pet umetničkih dela sada se mogu naći u muzejima širom sveta, od Tokija do Amsterdama.

Pored ovih pet poznatih verzija Suncokreta, naslikao je još dve verzije, od kojih je jedna u privatnom vlasništvu, dok je druga slika, nažalost, izgubljena tokom Drugog svetskog rata.

Eksperimentisanje bojama

Vinsent je počeo da slika cveće kako bi eksperimentisao bojama. Jedan od razloga je i dobra prodaja ovih slika. Kada je Vinsent u Parizu video sveže živopisne slike impresionista, poželeo je da i on u svoj rad unese više boja.

Na početku, na njegovim slikama mrtve prirode dominiraju tradicionalne boje, ali Vinsent kasnije sve više radi na isprobavanju mnogo jačih kontrasta boja.

Ukras u Gogenovoj sobi

Vinsent je svoje prve suncokrete naslikao u Parizu. Pol Gogen je bio impresioniran ovim slikama, što je za Vinsenta bila velika čast i na neki način potvrda da je na dobrom putu.

Nedugo zatim, Vinsent se preselio na jug Francuske. Tamo je osnovao umetničko udruženje, mesto gde bi umetnici mogli da žive i rade i da inspirišu jedni druge. Kada je čuo da će Gogen doći, naslikao je nekoliko slika suncokreta kojima je ukrasio spavaću sobu za goste. Gogen je slike nazvao „tako Vinsentovskim“.

Simbol zahvalnosti

Vinsent je želeo da kombinuje dve verzije Suncokreta sa Ženom koja ljulja kolevku, portretom koji je napravio kao omaž utešnoj majčinoj figuri. Ove dve slike zajedno čine triptih. Dva suncokreta, ‘žuti paneli’ pojačavaju boje portreta. Triptih u celini simbolizuje zahvalnost.

Tekstovi su prevedeni sa engleskog jezika. Izvor: Van Gog muzej, Google arts and culture

Author: Alternativna

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *