Alternativna Internet stranica

Alternativna Internet stranica

Satira: Književna vrsta iz nezvaničnog ‘braka’ politike i umetnosti

Neke od knjiga Aleksandra Čotrića; jedna od njih prevedena je i na albanski jezik

Satira je najbolja kad je umetnička, univerzalna, kad može da se prevede i na druge jezike, kada traje. Za satiru je najbolje kada nije sve dozvoljeno i kada nije sve zabranjeno. Satirične novine ugasili su tabloidi i drugi privatni listovi – ocenio je jedan od najznačajnijih srpskih satiričara i aforističara Aleksandar Čotrić. On je ove nedelje gostovao u Privatnom kulturnom centru “Akvarijus” u Kosovskoj Mitrovici. Čotrić je nagrađivan 51. put, ima 36 naslova knjiga, zastupljen je u 32 zbornika, preveo je tri knjige aforizama. Njegovi aforizmi za decu uvršteni su u čitanke. Poslanik je u Narodnoj Skupštini Republike Srbije u gotovo svim mandatima od 1994. godine ispred Srpskog pokreta obnove. Razgovor u Akvarijusu vodili su književni kritičar Aleksandar Dunđerin i pesnik i predsednik Književnog društva Kosova i Metohije Novica Sovrlić. Sa svojim sagovornicima i publikom podelio je mnoštvo anegdota. Ovo je bio prvi put da je održao jedno ovakvo veče na Kosovu i Metohiji. Nakon Kosovske Mitrovice, u Gračanici je u lokalnom domu kulture održao književni čas “Satira u podne”.

Politika kao sredstvo satire

“Aforizmi – kad me pitaju zašto ih pišem, ja kažem – zato što ne mogu sve da ih zapamtim. Jer nekada legnem da spavam, pa onda palim svetlo da zapišem nešto što sam se setio čak u snu ili pred spavanje. Tako da aforizmi prosto izviru i rađaju se i ja sam tu kao neki prolaznik da ih zapišem,” kazao je Čotrić.

Priznaje da je satira, kako je rekao, najviše povezana sa politikom, ali je i naveo da se ne stidi toga što je satiričar i političar:

“Ne mislim da je satira sredstvo političke borbe, naprotiv – satira treba da koristi politiku kao sredstvo za svoje umetničko izražavanje.”

“Brana Crnčević dao je definiciju – satira je rođena u neozvaničenom braku između politike i umetnosti. Ima malo književnosti, malo politike. Aforizam najviše od svih žanrova može da trpi politiku u sebi i prosto je satira takva” kazao je.

Štaviše, Čotrić je u maniru satiričara nastavio da govori o “lakoći” toga da je i satiričar i političar, prepričavši publici neke od svojih anegdota:

“Nedavno, kada smo u Udruženju književnika dodeljivali Nagradu Radoja Domanovića, jedan od dobitnika je bio i profesor Žarko Trebješanin za naučno-teorijski doprinos satiri. On je u svom zahvalnom slovu rekao – satiričari žive od gluposti političara. A ja sam onda rekao, hvala profesoru, pošto sam ja i satiričar i političar, ja sam primer kako može da se živi od sopstvene gluposti.”

“Objavio sam u Danasu tekst o bugarskim aforizmima i neko je napisao komentar – šta taj Čotrić piše, on je i političar i satiričar, to je potpuno šizofreno. Možda sam stvarno šizofren, ali imamo predsednika Beogradskog aforističarskog kluba koji je psihijatar, pa ću ja morati njemu da se obratim,” bila je još jedna od njegovih anegdota koju je publika pozdravila smehom.

Ovaj srpski aforističar smatra i da neko ko se bavi satirom treba da kritikuje sve, ali, dodaje: “U svemu postoji mera”.

“Satira je najbolja kada nije direktna, kad je umetnička, kad je univerzalna,” kazao je, navodeći primer Vođe Radoja Domanovića.

Podsetio je da se pripovetka originalno odnosila na Nikolu Pašića koji je u više navrata bio predsednik vlade Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i predsednik Narodne radikalne stranke, čiji je član bio i sam Domanović.

Pisac je tada, razočaran Pašićem, napisao Vođu: “Međutim, kada je pripovetka posle Drugog svetskog rata prevedena i objavljena u Nemačkoj, čitaoci su bili sigurni da se radilo o Hitleru… Kada se pojavila u Americi, šezdesetih godina, čitaoci su smatrali da je pisao o Niksonu (Ričard, prim. aut).”

“To je vrednost satire – da je univerzalna, da može da se prevede i u drugim zemljama, kulturama, jezicima, a opet i u nekim drugim vremenima, ne samo tada kada je nastala, nego da traje,” kazao je Čotrić takođe.

A vrednost Čotrićevih aforizama se vidi ne samo u broju objavljenih knjiga koje su prevođene na čitav niz jezika, već i u činjenici da su neki od njegovih aforizama za decu uvršteni u čitanke 3. i 4. razreda osnovne škole. Ovo je prvi put da se ovakva književna forma našla u srpskim udžbenicima.

Čotrić, navodeći aforizam stend ap komičara Srđana Dinčića, kaže da se tako “protivno svojoj volji vratio u školu”:

“Napisao je aforizam – uvrstite me u čitanke tek kad umrem, živ se u školu ne vraćam. Ja sam isto mislio da se neću vratiti u školu dok sam živ, ali evo protivno mojoj volji…”

Ipak, kaže da mu je drago:

“Dobio sam neku satisfakciju zbog moje majke koja je predavala srpski jezik i koja je govorila – piši šta god hoćeš, samo nemoj aforizme. Oni su se plašili kao i svi roditelji.”

O stanju satire: Poljski satiričari bez “sreće”

Govoreći o stanju satire u Srbiji i svetu 80-tih, 90-tih i danas, podseća da je u periodu od 1945. do 90-te preko stotinu publikacija bilo zabranjeno. Navodeći konkretna imena pisaca i nazive knjiga, dodao je:

“Kažu da je najbolja klima za satiru kad nije sve zabranjeno, a nije ni sve dozvoljeno. Možda je taj period osamdesetih godina bio optimalan, kada je došlo do bujanja, procvata srpskog aforizma. Kada se izašlo iz tog perioda kada nije smelo tako da se piše, došao je period kada je sve dozvoljeno i onda su, jednostavno, tabloidi i druge novine ugasile satirične novine.”

Ističe da su tako svi satirični listovi u zemljama Istočne Evrope ugašeni, a doprinos tome je dala i tranzicija, pa su, kako je naveo Čotrić, u Poljskoj aforističari prestali da se bave satirom i aforizmima i počeli da rade u marketinškim agencijama, pišući slogane:

“Svi su se preorijentisali. To svoje znanje i veštinu da sažmu nešto kratko, efektno, stavili su u službu marketinških agencija, tako da je praktično nestala satira.”

“Ti poljski satiričari nisu imali, pod znacima navoda, tu sreću da se raspadne njihova država, da bude građanski rat, da im uvedu sankcije, da im otmu teritoriju, da njihovi ljudi preturaju po kontejnerima…” dodao je Čotrić, ponovo u svom maniru.

Da li danas postoji tabu tema u satiri?

“Ja prosto ne vidim više te tabu teme, kada sam počinjao da pišem to su bili Tito, vojska, bratstvo i jedinstvo… Vrlo brzo su nestale i te teme kao tabui, pa je moglo da se piše o svemu, što nije dobro za satiru,” kazao je Čotrić.

Ocenio je i da sa društvom nešto nije u redu kada se aforizmi i satira reaktuelizuju, odnosno kada oni napisani pre više godina mogu da se prevedu na sadašnje stanje društva.

Tokom svog gostovanja u Akvarijusu, Čotrić je čitao aforizme i svojih kolega iz Bugarske, Rusije, Poljske. Poslušajte neke od onih čiji je on autor:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Copyright © All rights reserved. | Newsphere by AF themes.