Pustite decu da budu deca!

Sportistima iz centralne Srbije u više navrata nije dopušteno da pređu prelaze ka Kosovu i Metohiji i igraju na utakmicama protiv svojih sportskih suparnika na KiM-u. Jedan od najskorijih slučajeva je onaj kada dečaci košarkaškog kluba Ras nisu uspeli da odigraju utakmice u Kosovskoj Mitrovici. Dugogodišnji sportista i civilni aktivista iz Zvečana, Igor Dašić, uputio je pismo javnosti, zatraživši rešenje ovog problema. “Time što se detetu uskraćuje pravo na sport i takmičenje, direktno se seju i razvijaju mržnja i netrpeljivost” – poručio je on između ostalog.

Piše: Igor Dašić

Poštovani,

Obraćam Vam se u svojstvu brata, komšije, strica, sugrađanina i sapatnika omladine i dece na Severu Kosova.

Svedoci smo međusobnih sporova političkih elita Beograda i Prištine koji su se, mimo politike, ponovo prelili na stvari koje bi u 21. veku morale biti nedodirljive – sport i kulturu.

Dok se političke delegacije igraju rata iz svojih udobnih fotelja, hale sportova na Severu Kosova ponovo su prazne u terminima zakazanih utakmica. Možda Vam ovo zvuči bezazleno i nebitno, ali zamoliću sve vas da postanete deo sledeće priče.

Da odmah raščistimo jednu stvar, ovde ne pričamo o profesionalnom sportu već amaterima kojima je jedina plata i dobit, ljubav prema sportu.

Zamislite Vaše dete kako sa dvanaest godina pet dana u nedelji vredno trenira sport (a na trening dolazi i sa treninga odlazi srećno, iako uslovi za isti nisu ni blizu idealnih) i jedva čeka taj dan kada će odigrati sportsku utakmicu protiv svojih vršnjaka. Da odigra utakmicu pred svojim roditeljima, društvom iz škole, simpatijom, komšijom ili nastavnikom. I onda, nekoliko sati pre zakazanog termina, u svoj toj euforiji, izazvanoj čistom ljubavlju prema sportu koji trenira, dobija poruku od trenera da se utakmica otkazuje, jer je neko prosto odlučio da zabrani vršnjacima iz suparničke ekipe da pređu granicu.

Zamislite da neko odluči i Vašem detetu zabrani taj doživljaj za koji (u tim godinama posebno) pet dana u nedelji prosipa znoj i iščekuje ga sa svojim saigračima jednako željno kao svoj rođendan. Molim Vas da se zapitate da li dete razume da su to (nazovi) političke odluke i da je to nešto na šta ono ne može da utiče. Osetite razočaranje, tugu, osetite taj bes deteta od dvanaest godina koje ne mari ni za čim osim za tih nekoliko sati druženja i nadmetanja sa svojim vršnjacima.

Ljudski bi bilo da Vam ova tema više nije bezazlena i nebitna.

Apelujem na roditelja, brata, komšiju, rođaka u Vama da pomognete u rešavanju ovog problema, kao da se tiče Vašeg rođenog deteta. Dok se u medijima konstantno provlači ideja o miru na Balkanu, o pomirenju između svih nacija, na ovom primeru direktno se urušava ta ista ideja. Time što se detetu uskraćuje pravo na sport i takmičenje direktno se seju i razvijaju mržnja i netrpeljivost.

Princ II od Monaka rekao je:

„Sport ima jedinstvenu i nezamenjivu moć da ujedini ljude, idući daleko iznad etničkih, religijskih ili socijalnih različitosti. Potpuno sam uveren da sport može biti dugoročno u službi mira.“

Nadam se da i Vi toliko poštujete sport.

Apelujem, takođe, i na sve institucije Beograda, Prištine i međunarodne zajednice da shvate bitnost ovog problema i da ga reše u najkraćem roku. Ukidanje ove odluke je moguće odmah, jer je to jedan jednostavan dogovor, uostalom i zdravorazumno rešenje.

Mi smo odgovorni za to šta će sutra naša deca postati! Jer sutra nećemo imati pravo da kažemo kako su za život naše dece krivi Oni (iz pobrojanih institucija), nego smo krivi mi koji smo ćutali i nismo činili baš ništa da se ovakva situacija izmeni.

Pustite decu da budu deca!

Author: Alternativna

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *