Prva žena profesor u Srbiji

Alternativna Internet stranica jednom nedeljno objavljuje tekstove iz časopisa “Ženski pokret” koji je javnosti dostupan u digitalizovanoj građi kolekcije Narodne biblioteke Srbije. Tekstove prenosimo u izvornom obliku, bez izmena u gramatici, interpunkciji i terminima. Danas čitajte tekst “Prva žena profesor u Srbiji” iz broja 8 iz 1924. godine.


Ovih dana penzionisana je, između ostalih i g-đa Kruna Aćimović, prva Srpkinja koja je svršila Veliku Školu i položila profesorski ispit. Da bi videli kojim je putem naša prva žena morala da prođe, koliko je morala da čeka, dokle je postigla izjednačenje sa svojim muškim kolegama, mi ćemo baciti jedan pogled na biografiju g-đe Aćimović.

G-đa Kruna Aćimović rodom je iz Bosne. Kao devojčica, ona je, za vreme srpsko-turskog rata 1877. god., prebegla u Srbiju. Odakle je, sa još nekoliko svojih drugarica, poslata kao državna pitomica u Rusiju. 1887. g. ona svršava gimnaziju u Moskvi i vraća se u Srbiju.

Po povratku, traži odobrenje od Ministra Prosvete da produži studije na Velikoj Školi. Neka služi na čast g. Alimpiju Vasiljeviću, tadašnjem Ministru, što je, i pored svojih starinskih pogleda na školovanje naše ženske dece, rado izašao na susret našoj prvoj ženi. I g-đa Aćimović 188 g. postala je prva redovna studentkinja na Velikoj Školi. 1891. god., ona zajedno sa svojim drugovima svršava filološko-istoriski odsek. Po položenom diplomatskom ispitu traži službu. I dok su svi njeni drugovi postavljeni za predavače, ona se postavlja bez titule ovako: da predaje Inostrane Oblike u više Ženskoj Školi sa godišnjom platom od 1200 g. Tek 1893 god. postavljena je za predavača, dakle tri godine docnije od svojih drugova.

Te godine, u oktobru prijavljuje se za profesorski ispit. Ali, opet je potrebno odobrenje Min. Prosvete. G. Milenko Vesnić tadašnji Ministar, čovek napredan, odmah joj je dozvolio da može ispit polagati. Na nesreću on je ubrzo smenjen i g-đa je prinuđena bila da ponovo traži odobrenje. G. Nešić uvažio je odluku svoga prethodnika. Za to vreme istekao je rok za pologanje ispita, te se gospođa prijavila, sa još 23 kandidata, za profesorski ispit, u aprilu 1894. god. G. Andra Đorđević, tadašnji Ministar Prosvete, odredio je komisiju pred kojom će se ispit polagati. I danas ima još, na žalost, dosta muškaraca, koji s podsmehom i s nepoverenjem pogledaju na svaku ženu koja polaže državni ispit. A kako je tek moralo biti pre 30 godina! U komisiji je bilo članova koji su bili protivni njenom polaganju, pa ipak g-đa Aćimović, tada već majka, položila je profesorski ispit odlično. Ona drži svoju diplomu o profesorskom ispitu uramljenu i s ponosnim osmejkom je pokazuje svojim učenicama, potsećajući ih, da je ona prva žena, prva Srpkinja koja je težila da stane po spremi rame uz rame sa muškarcima.

Posle ispita postavljena je za klasnu učiteljicu i upraviteljicu Više Ženske Škole u Požarevcu, koja je bila kratkog veka i gospođa bude premeštena za upraviteljicu Više Ženske Škole u Kragujevcu. Na tome položaju ona je ostala 3 godine, radeći neumorno na vaspitanju i obrazovanju naše ženske omladine. Za doba njenog upravljanja u ovoj školi učenice polažu prvi put učiteljski ispit.

U to doba neke političke ličnosti radile su da dođu za upravnike Viših Ženskih Škola, pa da bi im se želja ispunila, činjene su neke reforme u zakonu o ženskim školama. No sve se svršilo na ovoj izmeni: da se mesto “upraviteljice” zameni “upraviteljem”. Tu izmenu primila je Narodna Skupština u Nišu 1898 godine. S toga su g-đa Aćimović i g-đa Milka Vulović smenjene s položaja upraviteljskog, a za svoje zasluge odlikovane su ordenom Sv. Save V. stepena.

Protiv ove nepravde koja je učinjena našim školovanim ženama, g-đa Aćimović žalila se Profesorskom Društvu, moleći ga da je uzme u zaštitu, ali, njena molba ostala je glas vapijućeg u pustinji. I od 1898 god. za upravitelje naših ženskih škola dolaze muškarci.

Po molbi, 1898 god., g-đa Aćimović premeštena je za klasnu učiteljicu u Beograd u Više Žensku Školu, u kojoj je radila sve dok se nije obrazovala I Ženska Gimnazija. Kao razredni starešina ona izvodi naše prve maturantkinje, 1808/9, na maturu.

1910. G-đa Aćimović odlikovana je za svoj savestan rad na prosvećivanju naše ženske dece ordenom Sv. Save IV stepena.

Ponovo se zavode neke reforme u zakonu o ženskoj gimnaziji, i gospođa Aćimović postavlja se, 1914 god., za redovnu nastavnicu. Tek posle evropskog rata, 1920 godine, g-đa Aćimović postavljena je za profesora. Trebalo je da prođe punih 26 godina, savesnog i neumornog rada u školi, trebalo je da pridođu još mnoge i mnoge kvalifikovane ženske snage, pa da se i ženi dozvoli titula na koju po svojoj spremi i svome radu ima prava.

G-đa Aćimović predavala je opštu istoriju u višim razredima, dovodeći uvek u vezu Istoriju Srba, u želji da kod svojih učenica razvije ponajpre ljubav prema svojoj domovini. Koja se od učenica g-đe Krune Aćimović ne seća njenog lepog, patetičnog predavanja o mukama i patnjama ruskog seljaka za vreme vlade Ivana Goznog?

Gospođa je uvek na strani potlačenih, u svojim predavanjima, ona na taj način budi demokratski duh pored rodoljublja kod svojih učenica.

U svojoj mladosti g-đa Aćimović radila je i na knijževnosti prevodeći čuvene ruske pisce u književnim listovima naših Omladinaca “Kolu” i “Bosanskoj Vili”. Ti se prevodi po sadržini i po stilu i danas rado čitaju.

Ocrtavajući, u glavnom, put kojim je g-đa Kruna Aćimović prolazila u svojoj prosvetnoj karijeri, mi smo videli sve etape kroz koje je morala proći naša prva žena profesor u Srbiji.

Ove godine 1924 navršilo se ravno 33 godine od kada je prva žena, g-đa Aćimović, svršila na Velikoj Školi filološko istoriski odsek i stupila na rad na prosvetno polje, a prošle godine je g-đica Ksenije Atanasijević, prva žena doktor filozofije našeg Univerziteta, izabrana za docenta na filozofskom fakultetu.

Trebalo je trideset godina pa da i žena kao prosvetni radnik dobije iste titule ali ne i iste položaje kao njen kolega muškarac.

Vera Jovanović


O problemu celibata ženskih činovnika

O nasledstvu porodičnog imena

Prvo ustupanje univerzitetske katedre ženi: Čestitam vam gospođice, ušli ste u pakao

Iz Ženskog pokreta 1923: “U zagrljaju za novac”

Poreklo braka i porodice

Iz Ženskog pokreta: Njegoš o ženama

Iz Ženskog pokreta: Dositej o ženama

Iz Ženskog pokreta: Književna anketa o našoj ženi

U Ženskom pokretu: O ženi muslimanki

Iz Ženskog pokreta: Uzrok moralne nejednakosti između ljudi i žena

Književni pregled iz 1922: Moklerova dela i polemika o prostituciji

Zakon o advokatima i žene

“Nova pojava u našem društvu”: Promena vere radi ponovne bračne veze

Oslobođenje žene

Prava žene u porodici

Prava žena neće se izmoliti predstavkama već organizovanom i energičnom borbom

Mogu li žene doći na univerzitetsku katedru?

Učenice 1921. o sebi i modernoj ženi

“O emancipaciji ženskinja”

Jedna nepravda: “Dodatci na skupoću ženama državnim činovnicima”

Krivična odgovornost ženina

Srpska žena pred zakonom: O nasledstvu

Srpkinje i Opštinski izbori

Udruženje nastavnica srednjih i stručnih škola

Žensko pravo glasa

Zašto tražimo ženska prava? Žena i politika

Najzad

Uzalud

Prvi tekstovi Ženskog pokreta: Prava žena pred zakonom 1920.

Author: Alternativna

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *