Plata bračnoj ženi

Alternativna Internet stranica jednom nedeljno objavljuje tekstove iz časopisa “Ženski pokret”, a od danas i iz časopisa “Žena i svet”, koji su dostupni javnosti u digitalizovanoj građi kolekcije Narodne biblioteke Srbije. Tekstove prenosimo u izvornom obliku, bez izmena u gramatici, interpunkciji i terminima. Danas čitajte tekst “Plata bračnoj ženi” iz jedanaestog izdanja časopisa Žena i svet od 1925. godine.


– V. Džonson –

Neosporno je da brak ustanova vrlo značajna ne samo za pojedinca, no i u životu mnogih naroda. U korist te ustanove donošeno je i ukidano bezbroj zakona – do današnjeg dana. Razume se da mnoga pitanja koja se odnose na brak nisu rešena ni dan-danji. Jedno od tih pitanja, po mome mišljenju jedno od najvažnijih, jeste ovo: da li bračna žena treba da ima udela u prihodima svoga muža, i u kojoj meri?

Da ne govorimo, ovoga puta, o moralnoj i idealnoj strani braka, već da ustanovimo da brak uslovljava, u svakom slučaju, zajedničko domaćinstvo; da je to upravo ortačka radnja sa teretom i obavezama u kojima su zainteresovane obe strane. Na osnovu mnogih posmatranja, došli smo do osnovanog gledišta da je jedan od dvaju učesnika teško oštećen, a to je, gotovo uvek – žena.

Da razmotrimo zakone, bar unekoliko. Ako suprug umre, žena, kad nema posebnog i nedvosmislenog zaveštanja, dobija samo neznatni deo imanja koje je muž stekao, mahom sa njenom pomoću i saradnjom. U slučaju razvoda može žena, ako ne nosi krivicu, dobiti znatnu sumu od prihoda svoga razvedenog muža, samo što mora imati u rukama dokaze da je on odista u stanju da joj plati tu sumu. I kod odvojenog življenja žena ima mogućnosti da jedan deo muževljevih prihoda traži za sebe.

Ali sada počinje tragika.

Kad čovek i žena mirno žive u zajedničkom životu, kad supruga savesno i strpljivo vrši svoje domaće dužnosti, tako da joj za neko drugo zanimanje ne ostaje vremena, šta može da učini, pa da od supruga dobije i najmanju sumu? Ima li zakonskog prava da što učini? Nema.

Dok se muž stara o njenoj ishrani, stanu i odevanju, može ona godinama živeti u zajednici sa njim a da u džepu nema ni pare sopstvena novca, niti bi po zakonu imala pravo da ga traži. Većina ljudi rado sami raspoređuju novac za domaće troškove, jer oni su mišljenja da samo oni mogu računati, da samo oni mogu raspoređivati novac, vršiti izvesne špekulacije – a žena nema ni prava, ni sposobnosti za to. I u koliko su ljudi sićušniji u svojim shvatanjima, u toliko su osetljiviji u ovom pogledu; oni kao da uživaju kada im žena dođe po svaki groš, uz obligatno “molim”.

Zar je onda čudnovato što je toliki broj nezadovoljnih i zapostavljenih žena, koje osećaju to ponižavanje, a nemoćne su da ga spreče? Međutim, zar takvo shvatanje materijalnih odnosa u kući nije sasvim nepravilno? Uzmite primere. Jedan čovek stiče novac, bogati se. On je uzeo divan stan u gradu, ima i letnjikovac na selu. Sve je udešeno raskošno, sa velikim troškovima. Mnoštvo posluge, auto, motorni čamac… Njegova žena nosi vrlo skupocene haljine i on joj s vremena na vreme kupuje luksuzan nakit. Ali… ali za trideset godina bračnog života, bračna žena nema svoga novca, ili ga ima u maloj meri, pa i kad ga je donela mirazom. Još primera? Ima ih bezbroj, ali evo još jedan koji sam video svojim rođenim očima. Bio sam u poseti kod jednog bračnog para, vrlo imućnih ljudi; sam muž mi je pričao da vrlo dobro zarađuje. Sedeli samo na terasi, kad odjednom naiđe gospođa, da zatraži novaca od svoga muža. Videlo se da joj to bilo vrlo neprijatno.

A on – ? On je mirno upitao: “Šta će ti novac?” – “Htela bih da se izvezem sa jednom prijateljicom, pa mi je nezgodno da ona plaća užinu za mene”. – A koliko ti treba? – “Pa valjda će mi biti dosta dvadeset i pet dinara”, reče ona oklevajući. Sa sporošću koja je bila prosto uvredljiva muž je izvukao iz lisnice traženi novac. Ni pare više. A isti taj krasnik gubio je svako veče znatne sume u igri i na razna sumnjiva zadovoljstva. Žena je to svakako znala.

Ali ovaj način ophođenja sa bračnom ženom, kad je u pitanju novac, nije čest samo kod imućnih ljudi. Prikupljao sam primere u jednoj fabričnoj varoši i video da većina radnika teško stečen novac traći u piću i kocki. A šta bi bilo sa ženom koja bi novac za domaćinstvo potrošila na sličan način?

Pre no što se oženi, čovek ispunjava ćud svoje zaručnice. A docnije brige ga toliko ophrvaju da i ne primećuje kako mu žena ide bedno odevena. Razumevanja za takve ženske zahteve ima malo muževa.

Svaki čovek trebao bi da ima toliko osećaja pravičnosti, da uvidi da ženi, koju uzima za bračnog druga, onemogućuje uspešan rad van njihova doma. Često muž i ne sluti kako je ženi bilo teško ostaviti svoj poziv (zanat, zanimanje), da bi postala dobra mati i valjana domaćica. Pa zar onda ne bi trebalo da muž prizna ženi pravo na izvesnu zaradu u njihovoj zajednici? Udovac koji uzme domaćicu, da mu kući kuću i pazi na decu, primoran je da toj tuđinci obeća toliku platu da joj ostane i preko troška za odelo i druge potrebe. Pa zar bi onda bilo čudnovato kad bi se, jednog dana, uvelo kao pravilo da zaručnica, pre stupanja u brak, upita: “A kakvu ću platu dobiti ja u zajednici koja mi se nudi?”

Nije za osudu što se današnje mlado pokolenje žena teško odlučuje na brak. Savremena devojka iskusila je, kako je prijatno imati svoj vlastiti novac, a ne moljakati za svaku paru, kao što je to činila njena baba i njena mati.

Teško je pristupiti rešavanju ovog pitanja. Kako se donose opšti propisi, kad postoje samo slučajevi – koliko ljudi – toliko ćudi! A svaki slučaj zavisi od prilika koje vladaju u jednoj bračnoj zajednici. Jedno je pozitivno, da su retki muževi koji ne smatraju novac potrošen u kući kao ženin trošak; malo je žena koje bi lakoumno potrošile onaj novac koji im se stavi na raspoloženje, ako je brak inače na zdravoj osnovi, a naročito kad ima dece. Svakako treba uviđavnosti s obeju strana, ali je neosporno da za ženu ne bi bila uvreda, kad bi se povelo pitanje – “o plati bračnoj ženi”.

(Prev. s engleskog)


Ljubica Knežević

Katarina Milovukovica

Sujeverje ili koketerija

Nadežda Petrović

Dr Draga Ljočić – prvi ženski lekar u Srbiji

Prva žena profesor u Srbiji

O problemu celibata ženskih činovnika

O nasledstvu porodičnog imena

Prvo ustupanje univerzitetske katedre ženi: Čestitam vam gospođice, ušli ste u pakao

Iz Ženskog pokreta 1923: “U zagrljaju za novac”

Poreklo braka i porodice

Iz Ženskog pokreta: Njegoš o ženama

Iz Ženskog pokreta: Dositej o ženama

Iz Ženskog pokreta: Književna anketa o našoj ženi

U Ženskom pokretu: O ženi muslimanki

Iz Ženskog pokreta: Uzrok moralne nejednakosti između ljudi i žena

Književni pregled iz 1922: Moklerova dela i polemika o prostituciji

Zakon o advokatima i žene

“Nova pojava u našem društvu”: Promena vere radi ponovne bračne veze

Oslobođenje žene

Prava žene u porodici

Prava žena neće se izmoliti predstavkama već organizovanom i energičnom borbom

Mogu li žene doći na univerzitetsku katedru?

Učenice 1921. o sebi i modernoj ženi

“O emancipaciji ženskinja”

Jedna nepravda: “Dodatci na skupoću ženama državnim činovnicima”

Krivična odgovornost ženina

Srpska žena pred zakonom: O nasledstvu

Srpkinje i Opštinski izbori

Udruženje nastavnica srednjih i stručnih škola

Žensko pravo glasa

Zašto tražimo ženska prava? Žena i politika

Najzad

Uzalud

Prvi tekstovi Ženskog pokreta: Prava žena pred zakonom 1920.

Author: Alternativna

1 thought on “Plata bračnoj ženi

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *