“Krv crvenog petla” večeras premijerno u Gračanici

“Krv crvenog petla” večeras, u 20 časova, premijerno se izvodi u Domu kulture “Gračanica”.

Tekst potpsuje Miloš Latinović, a režiju Jovana Tomić. “Krv crvenog petla” premijerno je izvedena u Narodnom pozorištu Niš, 23. decembra 2019. Predstava je rađena u koprodukciji Narodnog pozorišta Priština i Narodnog pozorišta u Nišu.

Reč autora:

“Tražeći u čitanju čudotvorni medikament za ‘fjaku’ i depresivnost jedne sada već davne jeseni na početku veka koju sam trošio u Kikindi, gde se jasno očituju one Kišove noći pune ‘plačne mesečine’, posegao sam za literaturom mojih omiljenih hispanoameričkih autora, a sve sa zadatkom da u njima pronađem dramske potencijale.

Tako sam spojio dve priče Monteforte Toleda i Bjoj Kaseresa u komad ‘Soldatuša’, potom obeležio odeljak ‘Prvi testament’ u epohalnom romanu Karlosa Fuentesa „Tera nostra“ koji je uskoro postao duodrama, a onda sam pronašao priču Gabrijela Garsije Markesa ‘Žena koja je dolazila u šest’.

Priča je napisana tako da je uz male intervencije mogla odmah na scenu, ali joj je nedostajalo konkretno dejstvo oca, koji je stalno prisutan u razgovorima atraktivne Laure i pragmatičnog političara Onesima, pa sam oca Manuela Farinu i pticu petla bez imena pronašao u romanu ‘Pukovniku nema ko da piše’. Svi likovi sada su bili tu, ali im je falilo oniričke snage i političke konkretizacije. Zbog toga sam odlutao do Karlosa Fuentesa i Huana Rulfa. Tako je od prvobitnog trougla u verziji pod naslovom ‘Žena koja je dolazila u šest’ nastao komad ‘Krv crvenog petla’.

Dok sam sklapao ovu dramsku priču, od komada ispisanih genijalnošću mojih omiljenih pisaca, konstantno sam imao pred sobom sliku života u zabačenom gradu, smeštenom u maloj državi u kojoj sam rođen i odrastao. Priča je toliko prepoznatljiva i emotivno ovdašnja, da naprosto nisam mogao da se otmem utisku kako grad umesto Rosal del Vireja, može da ima bilo koje naše ime, da su priče o konstantnim izborima, perfidnim prevarama, izgubljenim nadama i sunovratu očekivanja mojih likova identični onim koje imam i ja, i moji prijatelji, i ljudi koje poznajem.

Tada sam bio, a ovih dana dok posmatram kako likovi pozorišne igre ‘Krv crvenog petla’ oživljavaju na sceni NP iz Niša, još više sam uveren da priča koju sam sačinio pripada koliko prostoru Latinske Amerike, tom romantično-ludom vremenu i neverovatnim ljudskim relacijama, jednako, ili čak još više, pripada i Banatu, Srbiji, Balkanu, Evropi, ovom našem dobu bez romantike i iluzija i grubim odnosima koje stvaramo. Možda je u tome najveća tajna jednog običnog života, jer se on ne razlikuje (bez obzira na meridijane na kojima se troši), mučan je i tegoban, i što je najgore, vrlo retko zavisi od nas samih…

U predstavi igraju:
Hoze – Marko Pavlovski, Laura – Katarina Mitić Pavlović, Onesimo Sančez – Nebojša Đorđević.

O autoru:

Miloš Latinović je rođen 1963. u Kikindi. Završio je Fakultet političkih nauka u Beogradu. Autor je 20 knjiga – romana, priča, drama, eseja. Napisao je deset drama, od kojih su dve „Payador ili Crnjanski“ i „Panonski karusel“ izvedene u NP Kikinda. Za roman „Sto dana kiše“ dobio je Vitalovu nagradu, za knjigu „Dželat u raju“ nagradu za knjigu godine Društva književnika Vojvodine.
Bio je direktor NP Kikinda, a trenutno je na poziciji direktora Bitef teatra u Beogradu.

Author: Alternativna

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *