Krik

Krik, jedno od najpoznatijih dela norveškog slikara Edvarda Munka, spada u najznamenitija dela svetske umetnosti. Njegovo detinjstvo proteklo je u senci bolesti, tuge i straha od nasleđa mentalnih bolesti koje su postojale u njegovoj porodici. Studirajući na Kraljevskoj akademiji za umetnost i dizajn u Kristijaniji (današnjem Oslu), Munk je počeo da živi boemskim životom pod uticajem nihiliste Hansa Jegera, koji ga je nagovarao da svoja emocionalna i psihološka stanja prenosi na platno. Na taj način je nastao njegov prepoznatljiv stil.

Putovanja su donela nove uticaje i mogućnosti, pa je tako u Parizu imao priliku da uči od Pola Gogena, Vinsenta van Goga i Anrija de Tuluza-Lotreka, posebno o njihovoj upotrebi boja. U Berlinu je upoznao švedskog dramaturga Augusta Strindberga, kojeg je naslikao, započinjući svoj glavni likovni ciklus “Friz života” (ciklus od dvadeset slika, prim. red.), prikazujući atmosferu prožetu nizom dubokih osećanja poput ljubavi, strepnje, ljubomore i izdaje.

Krik je nastao u Kristijaniji (Oslu). Prema rečima Munka, bio je napolju u šetnji tokom zalaska sunca, kada je „čuo snažan, beskrajan vrisak prirode“. Naslikano lice u agoniji često se poistovećuje sa anksioznošću modernog čoveka.

KrikEdvardMunk

Nastajanje remek-dela „Кrik” opisao je sledećim rečima: „Šetao sam sa prijateljima, sunce je zalazilo, odjednom je nebo postalo krvavo crveno, zastao sam, osetio sam se iscrpljeno i naslonio se na ogradu, iznad plavo-crnog fjorda i grada palacali su krvavo vatreni jezici, moji prijatelji su nastavili dalje, a ja sam ostao tu drhteći od straha i osetio sam beskrajni vrisak koji se prolamao prirodom”.

Krik je postao simbol anksioznosti modernog čoveka, za koga je Bog mrtav, a materijalizam ne pruža utehu.

Motiv na ovom Munkovom remek delu je neprestano kopiran, karikiran i komercijalizovan na razne načine i nesumnjivo je jedan od najpoznatijih motiva u svetu umetnosti. Popularnost koju je ovo Munkovo delo steklo pokazuje njegovu univerzalnost i pokazuje koliko je velika zainteresovanost za njega, čak i danas.

Tekstovi su prevedeni sa engleskog jezika. Izvor: Google Arts and Culture I, Google Arts and Culture II.

Author: Alternativna

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *