Katarina Milovukovica

Alternativna Internet stranica jednom nedeljno objavljuje tekstove iz časopisa “Ženski pokret” i “Žena i svet”, koji su dostupni javnosti u digitalizovanoj građi kolekcije Narodne biblioteke Srbije. Tekstove prenosimo u izvornom obliku, bez izmena u gramatici, interpunkciji i terminima. Danas čitajte o Katarini Milovukovici iz osmog izdanja časopisa Žena i svet od 1925. godine.


U vreme kada je Katarina Milovukovica izbila na površinu kao prosvetna i javna radnica, većina srpskih žena još se nalazila u fazi patrijarhalne evolucije, na prelomu da se iz starog patrijarhalnog života uđe u nov, moderan život. U taj novi život ulazilo se oprezno, veoma oprezno. Ma da se raskrstilo sa starim tradicijama i pogledima i mada su se već u to doba počeli stavljati veći zahtevi na vaspitanje novog ženskog podmladka, još je daleko bila i pomisao, da se u vaspitanju žene izjednače sa muškarcima a još manje, da i one stupe u život kao javne radnice. U to vreme još je preovlađivalo mišljenje da je jedini poziv žene da bude supruga, majka i domaćica. Bazirajući na tome principu, ženski podmladak toga vremena dobijao je i tome odgovarajuće vaspitanje. A za to je bilo dovoljno maksimalno znanje, koje se dobija u srednjim školama do male mature zaključno. Tome se još dodavalo učenje stranih jezika i muzika, koja je počinjala sa “Kraljevim orom” i “Neda grivnom” a svršavalo se sa “Gebet der Jungfrau” ili nekom polkom i to, razume se, samo na “forte – pijanu” – što je davalo toj gospođici diplom “finog vaspitanja” i, pored “velikog” miraza od 500 zlatnih dukata – šest hiljada dinara – sa kojim “kapitalom” današnji mladi par ne bi mogao da provede ni trideset medenih dana u naekoj skromnoj banji – to je bilo sredstvo, da se načini dobra udaja, to je bio mamac da se za zeta dobije neki “Parizlija”.

Eto ovako je odprilike bilo društveno stanje, kada se Katarina Milovukovica pojavila u Beogradu kao prosvetna i javna radnica na kulturnom polju.

Šezdesetih godina gospođica Katarina Jov. Đorđevića pukovnika, koji je bio komandant beogradskog garnizona za vreme “Bombardovanja” i koji je bio poznat pod popularnim imenom “Joca Švaba” – beše se vratila sa svoga školovanja iz Rusije.

Baš u to vreme tadašnji Ministar Prosvete g. Kosta Cukić radio je na tome da u Beogradu otvori jedan viši devojački zavod – Višu Devojačku Školu. U to vreme sem osnovnih škola nije bilo u Beogradu nikakvih viših ženksih škola. Jeidno su postojali neki privatni zavodi u rukama stranih vaspitačica, – kao što su bili zavodi Langovice, Špačekovice i Tefikovice koji su se u to vreme zvali “Devč”. To su bili zavodi u kojima su se vaspitavale devojčice iz otmenijih i bogatijih beogradskih porodica i u njima se dobijalo ono ograničeno šablonsko znanje koje je bilo određeno za devojčice viših i otmenih krugova toga doba: jezici, muzika, ophođenje, nešto geografije i istorije pored neizbežne mitologije. Napredni Ministar Cukić nije mogao biti zadovoljan sa tim što su gornji zavodi pružali našem ženskom podmlatku, već je želeo da naši ženski svet dobije realnije i stručnije znanje, koje će im pružiti jedna državna viša devojačka škola.

Baš u to vreme vratila se iz Rusije mlada Katarina Đorđevićeva, sa solidnom spremom koja se tada mogla dobiti u ruskim zavodima. To je bilo kao naručeno.

Viša Devojačka Škola bude otvorena a Katarina Đorđevićeva, mlada osamnaestogodišnja devojka, bude postavljena za upravnicu te novoosnovane škole.

I tako je Katarina Milovukovica odmah po izlasku iz škole zauzela jedno vidno mesto u javnome životu i svojim predanim dugogodišnjim radom, svojim plodnim radom, ona se uzdigla do zavidne visine.

U početku svoga otvaranja “Viša Devojačka Škola” nije više imala do tri razreda i u njoj su učile većinom devojčice iz nižeg staleža i iz siromašnijih porodica. Devojčice iz boljih i bogatijih kuća još su i dalje pohađale “fine” lerove Špačekovice i Langovice.

Ali predanim i energičnim radom mlade Upravnice “Viša Ženska Škola” iz godine u godinu snaži se, razvija i napreduje, u njoj se otvaraju novi viši razredi, unose se novi i novi predmeti, skupljaju se nove i nove nastavničke snage i ona u sebe prima sve veći i veći broj učenica iz sviju društvenih redova do savetničkih i ministarskih kćeri, i “Viša Devojačka Škola” razvija se u najviši prosvetni zavod i dostiže visinu, na kojoj se danas nalazi.

Da se ovo postigne, valjalo je uložiti mnogo truda, razviti jaku energiju, istrajati u borbi sa najbližom okolinom, sa “predpostavljenima”, sa “javnim mišljenjem” i predrasudama. A za sve ovo trebalo je imati i mnogo volje, jake volje i mnogo ljubavi prema ovoj instituciji. Katarina Milovukovica je imala čeličnu volju i nesalomivu energiju. I ona je uspela da sve ovo savlada.

Posle dugih četrdeset godina svoga rada i truda ona je stvorila novu naprednu žensku generaciju. Ta Milovukovicina nova generacija već broji u svojoj sredini znatan broj današnjih baba i prababa, koje se besumnje sa zadovoljstvom i ponosom sećaju onih vremena, onih svojih mladih dana, kada su u maloj kapelici “Sv. Natalije” u dvorištu “Više Ženske Škole” za vreme službe pevale za pevnicom ili nosile tas po crkvi ili onih divnih večeri, kada su svirale, pevale ili u elanu mladosti igrale lepu srpsku “Đurđevku” – skoro na žalost već zaboravljenu – kad su je igrale do savršenstva, do virtuoznosti na nedeljnim večernjim zabavama u sali i lokalima “Više Devojačke Škole”.

Katarina Milovukovica pored energije imala je i veliku organizatorsku sposobnost. U svome organizatorskom i reformnom radu ona je često išla polako, orpezno da joj se smer nije mogao ni uočiti. Tako da bi ženski podmladak istakla na polje javnoga rada, ona je najpre svoje svršene učenice uzimala za nastavničke pomagačice, zatim za nastavnice i to devojke iz prvih kuća; čak i kćeri ministarske ona je bila uspela da uvuče u taj rad. Za vreme njeno nekoliko ministarskih kćeri bile su nastavnice u “Višoj Devojačkoj Školi”. I one se nisu “stidele” da budu učiteljice! – poziv koga su se ranije primale samo devojke iz nižeg staleža, oskudne i siromašne. Ali u eri Milovukovicinoj i položaj učiteljice smatrale su i ministarske kćeri za čast.

To je Milovukovicin uspeh, njen prvi pokušaj da ženski svet iz uzanog kruga kuće i domaćinstva izvede na šire polje, na polje javnog rada.

Tako je ona uspela da veliki broj viđenijih i inteligentnijih srpskih žena privuče k sebi i da u njima pokrene volju za javni kulturni i humani rad.

Inicijativom Katarine Milovukovice, uz obilnu pomoć i saradnju Kraljice Natalije, osnovano je Žensko Društvo, prva i najstarija naša kulturno-humana nacionalna ustanova sa svojim “Pazarom” i svojom “Radeničkom školom” – društvo, koje je punih četrdeset godina svoje delatnosti učinilo mnogo koristi na kulturnom, nacionalnom i humanom polju. Naročito u vreme naših ratova, “Žensko Društvo” učinilo je neocenjeno koristi i zaslužilo veliko opšte priznanje.

U toku 40 godina javan rad Katarine Milovukovice bio je opsežan i plodan. Nije bilo ni jedne kulturne i humane ustanove, kojoj Milovukovica nije pritekla u pomoć sa svojim radom.

Poslednji njen veliki rad bio je osnivanje Ženskog Saveza.

Katarina Milovukovica je malo pisala. Ona je prevela poznato delo čuvene pacifistkinje baronice Berte Sutner: “Dole s oružjem!” koje je u svoje vreme izazvalo veliku senzaciju u svetu.

Ali i najveća i neosporna je zasluga Katarine Milovukovice što je spremila i uravnila zemljište na kome je nikla nova generacija novog ženskog podmlatka sa akademskom i stručnom spremom, koja je ženskome svetu širom otvorila vrata javnoga života i rada.

Ova velika radnica umrla je u vremenu teških dana neprijateljske okupacije, umrla je neopaženo u samoći, okružena jedva malim brojem prijateljica iz velikog kruga svojih poštovalaca – cele jedne generacije, koju je uputila putem kulture i prosvete, koja joj za to duguje zahvalnost.

Vladislav Drugi


Sujeverje ili koketerija

Nadežda Petrović

Dr Draga Ljočić – prvi ženski lekar u Srbiji

Prva žena profesor u Srbiji

O problemu celibata ženskih činovnika

O nasledstvu porodičnog imena

Prvo ustupanje univerzitetske katedre ženi: Čestitam vam gospođice, ušli ste u pakao

Iz Ženskog pokreta 1923: “U zagrljaju za novac”

Poreklo braka i porodice

Iz Ženskog pokreta: Njegoš o ženama

Iz Ženskog pokreta: Dositej o ženama

Iz Ženskog pokreta: Književna anketa o našoj ženi

U Ženskom pokretu: O ženi muslimanki

Iz Ženskog pokreta: Uzrok moralne nejednakosti između ljudi i žena

Književni pregled iz 1922: Moklerova dela i polemika o prostituciji

Zakon o advokatima i žene

“Nova pojava u našem društvu”: Promena vere radi ponovne bračne veze

Oslobođenje žene

Prava žene u porodici

Prava žena neće se izmoliti predstavkama već organizovanom i energičnom borbom

Mogu li žene doći na univerzitetsku katedru?

Učenice 1921. o sebi i modernoj ženi

“O emancipaciji ženskinja”

Jedna nepravda: “Dodatci na skupoću ženama državnim činovnicima”

Krivična odgovornost ženina

Srpska žena pred zakonom: O nasledstvu

Srpkinje i Opštinski izbori

Udruženje nastavnica srednjih i stručnih škola

Žensko pravo glasa

Zašto tražimo ženska prava? Žena i politika

Najzad

Uzalud

Prvi tekstovi Ženskog pokreta: Prava žena pred zakonom 1920.

Author: Alternativna

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *