Jedna nepravda: “Dodatci na skupoću ženama državnim činovnicima”

Alternativna Internet stranica jednom nedeljno objavljuje tekstove iz časopisa “Ženski pokret” koji je javnosti dostupan u digitalizovanoj građi kolekcije Narodne biblioteke Srbije. Tekstove prenosimo u izvornom obliku, bez izmena u gramatici, interpunkciji i terminima. Danas čitajte tekst “Jedna nepravda: Dodatci na skupoću ženama državnim činovnicima” iz izdanja lista od juna 1920. godine.

***

Ceo svet ropće da je danas, usled prekomerne skupoće, preteško živeti. Ceo svet zna da je život danas najteži državnim činovnicima. Dok su svi priređivači, počev od seljaka i radnika, pa do trgovca, svoje prihode udesetostručili prema predratnim prihodima, dotle je država svojim činovnicima uredila privremeni dodatak na skupoću, od 10, 16 i 20 din. dnevno, što jedva predstavlja dva do tri puta uvećani iznos prema njihovom predratnom prihodu. Kako oni izlaze s tim na kraj, kako kubure, oskudevaju, zadužuju se, – to ceo svet zna. Pri svem tom, činovinici, smatrajući sebe za najsvesnije građane ove države, radi opstanka njenog, rade svoj posao – i ćute, dok drugi lako žive i glasno negoduju.

Ali, ima jedna nepravda, preko koje se ne može ćutke preći. Tim pre što ta nepravda pogađa u prvom redu ženu, njen rad upravo, naša dužnost je da je obelodanimo. Naime, po zakonskoj odredbi, žena državni činovnik čiji je muž takođe državni činovnik, prima samo polovinu dodatka za skupoću. I evo logike koja je rukovodila državu za donošenje te odredbe. Činovnik koji prima svoj dodatak na skupoću, kome se njegova predratna plata povećala dva do tri puta danas kad je, na primer, samo hlebu povećana cena za devetnaest puta, a da ne govorimo ostalim namirnicama ni o odelu, – činovnik sa svojim bednim dodatkom ima i suviše, tako da time može, prehraniti i svoju ženu, te se zato njoj polovi dodatak koji joj kao radniku pripada. I na taj način vidimo da jedan radnik ženskog pola, koji radi isto toliko kao i njen kolega muškarac, a često prilježnije i savesnije, prima za polovinu manje prihoda od njega, – mada ima iste potrebe za život – zato što je slučajem njen muž ta slavno situirana ličnost – državni činovnik.

Od kakvih fatalnih posledica jeste to za porodični život svi znamo. I umesto da država pritekne u pomoć svom snagom zbog današnjih prilika tako uskolebanoj porodici, umesto da se zauzme za udatu ženu i da joj čak – ako je ova mati – stvori izvesna olakšanja u poslu – na primer, da joj smanji broj časova rada – ona njoj za isti posao što ga vrši njen drug u radu daje upola manju zaradu. A da bi nelogičnost bila potpuna, evo dalje odredbe. Ako žena državni činovnik jeste udata žena za čoveka slobodne profesije, na primer za advokata, trgovca ili ma kog drugog bogataša, ona dobija svoju celu dnevnicu. Jedino položaj državnog činovnika smatra se tako obezbeđen ili sjajan da se njegovoj ženi može prepoloviti prihod.

Da je ova odredba uperena očito protiv žena vidi se po tome što se dnevnica smanjuje jednom od dva činovnika koji su članovi iste porodice, samo u slučaju ako su to muž i žena. Međutim, ako otac državni činovnik ima dva do tri odrasla sina takođe činovnika, i ako su oni neženjeni i žive svi pod istim krovom, to jest u istoj porodici, svaki od njih dobija svoj dodatak. Mi ni u kom slučaju nismo zato da se i na ove primeni gornja zakonska odredba, – jer bi to značilo da preporučujemo nepravdu protiv koje se borimo, ali držimo da se nagrade za rad moraju podjednako deliti svima zaposlenima, pa ma kakvog pola oni bili, pa ma u kakvim rodbinskim vezama stajali oni među sobom.

Jedna demokratska država kojoj je cilj da obezbedi i zadovolji sve svoje sugrađane, mora biti jednaka prema svima. I zato mi tražimo od nadležnih da što skorije povuku ovu očito nepravednu uredbu, kojom je pogođen veliki broj žena činovnika. Sve dosadašnje predstavke ovih njinim predstavljenima ostale su neuslišane. Mi se nadamo da će ovaj glas, preko organa, “Društva za Prosvećivanje Žena i Zaštitu njihovih Prava” imati dejstva i krenuti nadležne da učine ono što im je dužnost.

Jer nije ni vešto, ni mudro stvarati nezadovoljnike.

L. A.

***

Ostale tekstove iz ove rubrike pročitajte u nastavku:

Krivična odgovornost ženina

Srpska žena pred zakonom: O nasledstvu

Srpkinje i Opštinski izbori

Udruženje nastavnica srednjih i stručnih škola

Žensko pravo glasa

Zašto tražimo ženska prava? Žena i politika

Najzad

Uzalud

Prvi tekstovi Ženskog pokreta: Prava žena pred zakonom 1920.

Author: Alternativna

8 thoughts on “Jedna nepravda: “Dodatci na skupoću ženama državnim činovnicima”

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *