Prava žena neće se izmoliti predstavkama već organizovanom i energičnom borbom

Alternativna Internet stranica jednom nedeljno objavljuje tekstove iz časopisa “Ženski pokret” koji je javnosti dostupan u digitalizovanoj građi kolekcije Narodne biblioteke Srbije. Tekstove prenosimo u izvornom obliku, bez izmena u gramatici, interpunkciji i terminima. Danas čitajte tekst Izveštaj upravnog odbora: Društva za Prosvećivanje Žene i Zaštitu Njenih Prava” iz izdanja lista broj 4 iz 1921. godine.

***

Pre dve godine, aprila 1919, osnovano je D. P. Ž. Z. P. Posle evropskog rata u kome se tako izrazito manifestovala jačina ženine svesti, izdržljivosti i otpoornosti, to je bio prvi pokušaj u Beogradu da se ponovo posle rata pokrene žensko pitanje u našoj zemlji, da se skupe u jedno društvo sve žene voljne da brane ženino dostojanstvo, sve žene dorasle za nove dužnosti koje su počele da nameću prilike posle rata. Svima nama izgledalo je žensko pitanje u suštini rešeno, i ostajalo je samo pitanje dana kad će naša žena istupiti na polje političkog rada. Niko od nas, pa ni današnje vladajuće partije nisu verovale da je ta težnja ka novome, boljem, savršenijem samo jedno prolazno raspoloženje, jedna bujica koja je zahvatila sve duhove posle izvojevanih uspeha, posle vaskrusnuća države i ostvarenog ujedinjenja. Svi smo mi verovali da stojimo pred modernim uređenjem naše zemlje, i izgledalo je da našim ženama nije potrebno da zauzmu borbeni, preteći stav radi povoljnog, pravičnog i već u svim ostalim zemljama rešenog ženskog pitanja. Izgledalo je dovoljno dati se čuti, videti, opaziti, izložiti svoje zahteve.

U toj svežoj atmosferi Društvo je oko sebe okupilo veliki broj članova na prvi izgled spremnih i oduševljenih za rad. Rezultat prvih konferencija je bila jedna rezolucija upućena vladi kojom se tražilo izjednačenje žene sa čovekom u privatnom i javnom pravu. I sa svih strana su stizala uveravanja da novi ustav neće mimoići našu ženu.

Novo osnovanom Društvu je bio cilj da okupi oko sebe sve žene grupisane po profesijama. Smatrajući žene koje vode kuću i podižu decu kao žene predane jednoj od veoma važnih društvenih profesija, jer one u taj posao unose svoj rad, snagu i inteligenciju celog života, podižući društvu podmladak, a ekonomski ostaju potpuno zavisne od svojih više ili manje uviđavnih muževa, to je se Društvo staralo da iz njihove sredine zadobije što veći broj i da ih ima zastupljene u Upravi. Od ostalih profesija u Društvu su bile zastupljene nastavnice, učiteljice, činovnice pošte i telegrafa, Uprava Fondova, Železničke Direkcije, Monopola Duvana, Ministarstva Finansija, Državne Statistike, itd. Pada u oči da nisu bile zastupljene žene radnice, a one nesumnjivo predstavljaju najsposobnije borce za žensko pravo glasa, i imaju gotovo najviše razloga da se bore za izjednačenje žene sa čovekom u privatnom i javnom pravu. One su izostale zato što je Društvo od prvih trenutaka pokazivalo jasnu tendenciju da se partijski ne obeležava. Ono i danas stoji nepokolebljivo na stanovištu da sve žene bez obzira na organizacije kojima pripadaju, bez obzira na politička ubeđenja ili simpatije, imaju neospornih razloga da pre svega pripadaju jednoj opšte ženskoj organizaciji koja izrađuje svoj ženski politički program, koja se bori za pravo žene. Ostalim organizacijama i političkim partijama može žensko pitanje biti jedna tačka na programu, ali ono tamo zauzima sporedno mesto. Međutim žena istupajući u politički život ima da unese i nečeg novog, ima u jednostrani muški politički mentalitet da unese i ženski politički mentalitet, da bi ga na taj način dopunila i učinila potpunim. Stoga svaka žena ma kojoj muškoj partiji naginjala mora se politički izrađivati u jednoj širokoj opšte ženskoj organizaciji.

Naše radenice sa kojima smo u tom trenutku dolazile možda nedovoljno u dodir, nisu nam se približile i ostale su po strani kritikujući naš rad sa svog uskog partijskog gledišta. Međutim, kako Društvo i iz gornjih razloga smatra i dalje za svoj cilj da oko sebe okupi žene svih profesija, bez obzira na politička ubeđenja koja ispovedaju, ono će istrajno tražiti prilike da dođe u vezu sa ženama onih profesija koje su do sada ostale nezastupljene. Na kratko vreme pred prošlogodišnju skupštinu, javila se ideja o reorganizaciji rada. Osetilo se na ime da je veza stručno zaposlenim dosta labava, da je zbog oskudice lokala nemoguće sazivati ih često. I pok. Ružica Stojanović učinila je prvi pokušaj uže organizacije po strukama. Stvarajući od tih grupa odelite sekcije koje u svojoj užoj sredini mogu da rade na istom programu nezavisno od glavne uprave, a stojeći sa njom u vezi preko delegata, Uprava je želela da rad ojača i rasprostre. I početci su pokazivali vrlo lepe rezultate. Međutim na prošlogodišnjoj glavnoj skupštini, kada je tu zamisao valjalo sprovesti u pravila, ona je odbijena: veliki broj članova je smatrao da se društvo time nepotrebno cepa.

Taj odbačeni projekat stavio je Upravu odmah u početku ovogodišnjeg rada pred nesavladive poteškoće. Sekcija železničarki odbila je svoje učešće u društvu pošto je izgubila mogućnost samostalnog rada. Uprava je tražeći sredstva da ih zadrži kao članove i dalje izmenjala sa njima nekoliko pisama.

Najzad su upravne članice: g-đe Delfa Ivanović, P. Prodanović, M. Petrović, D. Lacković, Z. Kasnar, Ruža Petrović otišle u Ž. Direkciju na jednu konferenciju i uspele da ih zadrže kao svoje redovne članove, ali bez ikakve življe akcije. Ovakvim rešenjem na prošlogodišnjoj skupštini Upravi su ostale vezane ruke u pogledu organizacije po sekcijama, te tako nije mogao biti oživljen ni kod ostalih činovničkih grupa, kao na primer poštanskih i bankarskih činovnika. I današnja Uprava koja oseća da je oslabilo prvo oduševljenje koje zahvatilo uopšte sve duhove posle oslobođenja, koja tu pojavu zamora, apatije opaža u celokupnom državnom i privatnom životu, opaža ga kod političara u Ustavotvornoj Skupštini, u javnom radu, na svim poljima, smatra za neophodno potrebno da se unese ponovo svežina u atmosferu našeg društvenog rada, da se pokrenu na rad po manjim grupama sve članice, i veruje da će se to ponajpre uspeti organizacijom po grupama. Iz tih razloga ona će i ove godine ponoviti predlog o stvaranju sekcija, i potkrepiti njegovu potrebu stečenim iskustvom.

Ali mada je Upravni odbor iz navedenih razloga bio u nemogućnosti da posao razdeli po grupama, on je ipak uspeo da u drugoj godini svoga rada primi na sebe raznovrsnije poslove i obavi ih sa dosta uspeha.

Uprava je održala izdavanje lista koji je ušao u drugu godinu svoga izlaženja. G-đica Katarina Bogdanović kao urednik povećala je znatno broj saradnika, unela u list mnogo raznovrsnosti, i što je naročito potrebno istaći, povećala je list sa dvostrukim brojem strana izmenivši mu i format. G-đica Mil. Miletić, koja je pripremila administraciju u haotičnom stanju, uspela je da unese reda, da sređivanjem pretplate izdvoji kasu lista od društvene kase, te se prema tome od meseca septembra list izdržava sam ne padajući više na teret Društva.

G-đa ruža Petrović je svojom energičnom akcijom zadobila za našu stvar g-đicu D. Grujić. Posledica toga interesovanja bila je da g-đica Grujić prilikom svog boravka u Americi pokupila za naš list 5000 dinara i predala ga društvu preko g-đe Petrović. G-đica Grujić je uspela da članice tamošnjih društava zainteresuje u tolikoj meri da su nam u buduće obećale pomoć u vidu članskih priloga.

Današnja Uprava D. P. Ž. J. P. smatrajući da kao prosvetno feminističko društvo mora igrati u formiranju Ženskog Saveza u našoj zemlji dosta znatnu ulogu, primila je na sebe da iz svoje sredine obrazuje odbor za izradu pravila. Kako je tu posao imao biti izrađen na sasvim modernoj osnovi, to je zahtevao ozbiljno proučavanje pravila sličnih ustanova i angažovao je upravu sa preko mesec dana rada.

Na polju Zaštite Ženskih Prava Uprava je 5 jula uložila protest kod g. predsednika vlade i g. predsednika skupštine što je naša žena ostala isključena iz prava glasanja za opšt. izbore. Istaknuto je u aktu naročito da je taj nepravnilni postupak pogodio naročito ženu iz Srbije, jer su u istoj državi to pravo dobile Slovenkinje i Hrvatice. Za deputaciju koja je imala protest da sprovede, Uprava je preko Saveza angažovala predsednice svih ovdašnjih ženskih društava.

G. predsednik tadašnje vlade G. Mil. Vesnić odgovorio je tom prilikom našoj delegaciji da on stoji na stanovištu da naše žene treba što je moguće duže štedeti od poslova u prljavoj gomili, sa čime se naša delegacija nikako nije mogla da složi. Predsednik Skupštine g. Ribar izjasnio se u principu za ž. pravo glasa, ali je istakao da ga današnja vlada ne može ženi dati zato što bi time jako ojačala klerikalna partija koja ističe separatističke tendencije. On je dalje izjavio da će se već dato pravo galas ženama u Hrvatskoj i Sloveniji oduzeti.

Takvi odgovori najviših vladinih predstavnika ubedili su Upravu i ovog puta da se pravo žena neće izmoliti nikakvim predstavkama, nego ima da se izvojuje organizovanom i energičnom borbom.

Kako uprava D. P. Ž. Z. P. smatra da je pravo žene činovnika najsvirepije, najnepravičnije i najnedostojnije povređeno odlukom Ministarskog Saveta da se udatim ženama ima smanjiti polovina dnevnice, to je u tom pogledu preduzimala u više mahova energične korake. Poslednjeg puta, 18 oktobra 1920 god., organizovala je čitavu kampanju. Ističući u svome aktu koliko je nepravedna i nedostojna ušteda države na račun ovih žena koje savesno vrše dvostruko važnu funkciju – funkciju činovnika i dužnost matera – Uprava je se time prvo obratila G. Ministru Finansija. G. Ministar je bio prinuđen da prizna delegaciji nedovoljnu opravdanost takvog oduzimanja plate, ali je sa sebe skinuo odgovornost ističući da je to odluka celokupnog Ministarskog Saveta. Drugi je korak učinjen kod G. Predsednika Ministarstva, koji je obećao da će tu stvar uzeti u obzir. Razume se da ta stvar nije ni do danas uzeta u razmatranje. Treći korak je učinjen kod Privremenog Narodnog Predstavništva. Mada je za ovu stvari bio zainteresovan veliki broj poslanika, ona je prošla dosta neprimetno, jer su se g. poslanici razilazili u agitaciju za izbore. Naš akt je pročitan pred početak jedne od skupštinskih sednica i na tome se i svršilo.

Znajući da se ovih dana izrađuje novi projekat za Uredbu o dnevnicima, Uprava smatra da je to jedan od zgodnih trenutaka koji se ne sme propustiti, i stavlja novoj Upravi u dužnost da odmah iza skupštine preduzme po tom pitanju novu energičnu akciju.

Novembra meseca Uprava je opet svoju glavnu pažnju poklonila akciji za žensko pravo glasa. U tom cilju je 7 novembra održana velika javna konferencija na kojoj se pored ostaloga dokazalo da je danas Jugoslavija jedina među slovenskim zemljama koja ženu nije izjednačila u političkim pravima.

Smatrajući da je smrt Ruže Stojanovićeve, jedne od osnivača današnjeg pokreta, ne samo veliki gubitak za naše društvo i povod za veliku akciju protiv nejednakog društvenog morala za ljude i žene, Uprava D. P. Ž. Z. P. nastojala je svim silama da u ovoj prilici krivac bude kažnjen. Uprava je prikupljala ceo materijal potreban za istragu i predala ga uz sprovodni akt Univerzitetskom Sudu, koji je izrekao svoju pravičnu presudu. G. Mladen Berić je bio prinuđen da se sa Univerziteta povuče i time je, prvi put u našoj sredini, učinjen i čovek odgovornim za moralni zločin prema ženi.

Februara meseca Uprava je pokrenula pitanje položaja ženksih činovnika. Kako je taj posao, uglavnome, bio poveren Gđici Milevi Petrović, ona je povodom rešenja Ministarskog Saveta, po tim pitanjima jedna energična rezolucija Ministarskom Savetu.

Na polju svog prosvetno-kulturnog rada Uprava je u ovoj godini skoncetrisala glavnu pažnju na pokretanje socijalnih tečajeva u našoj sredini. I tako je D. P. Ž. Z. P. bilo prvo koje je u Beogradu održalo takav jedan tečaj posvećujući ga pre svega svojim članicama. Taj posao rukovodio je u glavnome G. Fedor Nikić, asistent Univerziteta i dobar poznavalac socijlanih nauka, a pomogači su mu bili G-đice Katarina Bogdanović i Zorka Kasnar.

Tečaj je otpočeo 4 novembra i imao je oko 100 stalnih slušalaca, od kojih su mnogi uzimali i stalnog učešća u diskusiji. Održana predavanja išla su ovim redom:

1) O važnosti socijlanih tečajeva (g. Fedor Nikić)

2) Žena u Istoriji (g. Fedor Nikić)

3) Srpska Žena (g. Fedor Nikić)

4) Moderni srpski ženski tipovi (gđica Zorka Kasnar)

5) O mogućnosti ženske kulture (g. Fedor Nikić)

6) O mirazu (g. Fedor Nikić)

7) Društvo Naroda i Žena (g. Vanja Subotić i g. F. Nikić)

8) Pojedinac i Društvo (g-đica Katarina Bogdanović)

9) Država i Žena (g. Fedor Nikić)

10) Ustav, parlament i partije 1. (g-đica Katarina Bogdanović)

11) Reforma parlamenta (g. Fedor Nikić)

12) Ustav, Parlament i Partije II. (g-đica Katarina Bogdanović)

13) O Demokratiji (g. Dr. Dragomir Ikonić)

14) Društvo, država i Žena I. (g. Mihailo Zlatanović)

15) Društvo, država i Žena II. (g. M. Zlatanović)

Ovom serijom predavanja bio je obuhvaćen samo jedan deo socijalnih tečajeva, a trebalo je preći sav objavljeni program. No kako je mešanjem policiske vlasti Društvo izgubilo lokal za tečajeve, to će se ostala predavanja održati početkom jeseni, i današnja Uprava predaje produženje toga posla novoj upravi.

Izvan tih tečajeva je još g. Dragiša Vasić održao svoje vanredno interesantno i duboko smišljeno predavanje o volji. Na svojim sednicama Uprava se je dugo bavila pitanjem o tečaju za umetničko čitanje i vaspitanje književnog ukusa. Detaljna izrada plana bila je poverena g-đi Magi Magazinović-Gezeman. No mada su sve prethodne pripreme učinjene, tečaj nije mogao otpočeti ove sezone zbog velike oskudice u lokalima.

Jednom od najvažnijih sredstava, buđenju ženske društvene svesti, Uprava se samo u ograničenoj meri mogla odazvati. U pitanju su putovanja u cilju propagande. Mada Uprava smatra da je od neocenjive važnosti pronošenje naših ideja živom reči kroz sve krajeve naše zemlje, ona je bila u materijalnoj nemogućnosti da to izvede u velikom obimu. Prihodi naše društvene blagajne, koji se većinom ograničavaju na članske uloge, i suviše su skromni da bi mogli podmiriti velike izdatke oko putovanja. Pa ipak Uprava je činila sve da bi započela akciju i na tome polju. Prilikom božićnog raspusta, g-đica Katarina Bogdanović je obišla naše pododbore u Sarajevu i Banjoj Luci i donela nam sjajne izveštaje o njihovom neumornom razgranatom i uspešnom radu. Kao posledica toga putovanja bilo je osnivanje socijalnog tečaja u Sarajevu i stvaranje nedeljnih predavanja i čitanja sa tumačenjem za odraslu žensku mladež u Banjaluci. G-đica Mileva Petrović je u Srbobranu održaala jednu veliku konferenciju u cijlu feminističke propagande.

Da bi se i naši socijalni tečajevi rasprostrli i dalje, g-đica Katarina Bogdanović i g. Fedor Nikić uspeli su da ih organizuju u Novom Sadu.

Poslednja predstavka koju je Uprava uputila g. Kukovcu, ministru za Socijalnu Politiku, bila je u tome smislu da se u rejonske odbore za stanove uvrste i žene. G. ministar je dao najlepša obećanja, a rešenje o tome do danas nije stiglo.

Uprava, boreći se sa teškoćama i radeći koliko su joj sile dopuštale, bavila se istovremeno traženjem načina da se posao u idućoj godini još znatno razgrana, i u tome cilju podnosi današnjoj skupštini projekt za izmenu pravila. Uprava smatra da će se većom raspodelom posla proneti akcija u što šire slojeve i smatra da bi u idućoj godini jedan od najglavnijih poslova bio organizovanje žena po profesijama sa naročitom težnjom za pridobijanje što većeg broja radnica, a zatim razvijanje jedne žive propagande u cilju prikupljanja što većih priloga, jer, i u našem poslu, novac ostaje jedno od najmoćnijih sredstava za ostvarenje postavljenih zadataka.

Zorak Kasnar – Karadžić

***

Ostale tekstove iz ove rubrike pročitajte u nastavku:

Mogu li žene doći na univerzitetsku katedru?

Učenice 1921. o sebi i modernoj ženi

“O emancipaciji ženskinja”

Jedna nepravda: “Dodatci na skupoću ženama državnim činovnicima”

Krivična odgovornost ženina

Srpska žena pred zakonom: O nasledstvu

Srpkinje i Opštinski izbori

Udruženje nastavnica srednjih i stručnih škola

Žensko pravo glasa

Zašto tražimo ženska prava? Žena i politika

Najzad

Uzalud

Prvi tekstovi Ženskog pokreta: Prava žena pred zakonom 1920.

Author: Alternativna

4 thoughts on “Prava žena neće se izmoliti predstavkama već organizovanom i energičnom borbom

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *