Gol, ofsajd, korner, aut… iz ženskog ugla: Upoznajte ŽFK “Rudar”

Milica, Valentina, Lejla i još jedna Milica devojčice su različitog uzrasta, žive u različitim mestima na Severu KiM-a, a jedno im je, ipak, zajednično – ljubav prema, mnogi bi rekli, najvažnijoj sporednoj stvari na svetu, fudbalu. Članice su ženskog fudbalskog kluba „Rudar“ koji u svom sastavu broji još oko dvadesetak devojčica. Lep je i nije grub, ženski je, a ne samo muški sport, ovako mlade sportske nade vide fudbal. Zajednički ruše predrasudu da su golovi, lopta i igra na zelenoj travnatoj površini samo za dečake, a i želje su im slične – naporno trenirati i zaigrati u nekom od većih klubova.

Devojčice – fudbalerke posetili smo jednog popodneva u takozvanoj balon sali u Zvečanu, gde treniraju. Bile su vidno raspoložene za igru, a i ništa manje za priču sa medijima.

Zašto baš fudbal? – pitamo šesnaestogodišnju Milicu Radosavljević iz Donjeg Krnjina kod Leška.

„Još kao malu, taj sport me privlačio…Ta lopta…to druženje sa drugarima.“

U svet fudbala uplovila je pre dve godine. Počela je da trenira u FK „Kosmet“ u Leposaviću, potom nastavila u FK „Rudar“.

„Kada sam došla, bilo je malo devojčica koje su trenirale, vremenom taj broj se povećavao,“ kaže Milica.

A kakvi su komentari ljudi iz njene okoline na to što trenira fudbal?

„Čudno im je. Više bi voleli da se bavim ženskom odbojkom, ali sam se ja odlučila za fudbal. To je nešto što volim od malena,“ odgovara ova šesnaestogodišnjakinja.

Da li je, možda, imala prilike da sa dečacima odmeri snage na terenu?

„Na turniru u Vrnjačkoj banji igrali smo utakmicu protiv dečaka. Jednu smo pobedili, a dve smo odigrali nerešeno. Ipak je lepše kad ste na terenu sa drugaricama, slobodnije ste,“ kaže Milica.

Želja joj je da zaigra u nekom većem timu, da, kako kaže, ispuni ono što je naumila.

A koji bi to klub bio?

„Crvena Zvezda.“

Kad nešto voliš, ništa nije teško

 „Svi kažu da fudbal nije ženski sport. To i te kako jeste ženski sport i vrlo je lep, a ne grub,“ govori još jedna Milica Radosavljević, ali iz Sočanice koja je fudbal počela da trenira pre šest meseci.

„Jednostavno mi se dopao i zato sam se odlučila za njega,“ dodaje ova četrnaestogodišnjakinja.

Trenira tri puta nedeljno, a putovanja iz Sočanice za nju nisu problem.

„Kada nešto voliš, onda ti ne pada teško da se time baviš,“ ističe.

I Milici je, kao i njenoj saigračici, želja da se oproba igrajući u nekom većem klubu, ali:

„Prvo da ovde usavršim svoje znanje.“

Crvena Zvezda ili Partizan – san je ove devojčice.

’Ljubomorna’ na tatu i brata

Fudbal podstiče znatizelju koju devojčice imaju u sebi, smatra petnaestogodišnja Lejla Bandić iz Kosovske Mitrovice, još jedna članica ŽFK „Rudar“.

„Postajem ljubomorna kada vidim mog tatu da igra fudbal sa mojim bratom, a ja ne mogu. To razdvajanje je mene pogodilo kao jednu devojčicu, i želela sam da budem što bliža mom tati, tako sam i krenula da treniram fudbal,“ priča Lejla.

Fudbal nije grub sport, svaki kontakt se kažnjava, objašnjava nam.

„Smatram da nijedna devojčica ne bi trebalo da se plaši tih brzih kontakata, postoje gori sportovi koje devojčice treniraju, gde se mnogo više povređuju. I ovde postoje povrede naravno, ali ne toliko. Tako da bih fudbal preporučila svima,“ dodaje.

Imala je priliku da koplja ukrsti sa dečacima. Nije mišljenja da su ’slabiji’ igrači, već hoće fer plej.

„Dečaci su oduvek bili lepo vaspitani i nikada nisu hteli da pokažu neku grubost prema nama. Mada je mene to nekako i nerviralo, jer se opet pravila ta razlika. Želeli su da pokažu kako su oni ti koji su bolji, kako ne treba da nas povrede i onda su nas puštali. Imali smo situacije kad devojčice nisu htele da igraju sa njima upravo zbog toga, jer to nije fer igra. Mi nismo niti bolji, niti gori od njih.  Ako već zakažemo utakmicu, onda bi bilo bolje da igramo fer plej, bez obzira na to kojeg smo pola,“ stav je mlade Lejle.

Nastavlja, kaže, da vredno trenira, i želja joj je da vrednim treninzima doprinese napretku i razvoju kluba u kojem je oko dve-tri godine.

Želja: Profesionalna fudbalerka

Trinaestogodišnja Mitrovčanka Valentina Frtunić koja trenira već šest godina, na pitanje zašto se opredelila da trenira baš fudbal – odgovara kratko:

„Dopao mi se, privukao mi je pažnju.“

Igra na poziciji desnog krila, a želja joj:

„Da pokušam da postanem profesionalna fudbalerka i zaigram za Radnički iz Beograda.“

U ŽFK „Rudar“ i ženski trener

Članice ŽFK „Rudar“ od skoro trenira mlada Katarina Perović.

Kao devojčica počela je da trenira u ŽFK „Rudar“, a potom otišla u Beograd gde je nastupala za prvi tim ŽFK „Rad“. Ipak, povreda je zaustavila njenu fudbalsku karijeru i ’vratila’ nazad u Mitrovicu.

Poziv da bude pomoćni trener rado je prihvatila. Pitamo je kakvi su igrači devojčice?

„Ima dosta talentovanih devojčica. Uglavnom, većina se trudi i želi da vredno igra i trenira,“ odgovara kratko.

Besplatna članarina za devojčice

Razgovarali smo i sa predsednikom FK „Rudar“, Igorom Uljarevićem. Kaže da „Rudar“ broji između 20 i 30 članova i jedini je ženski fudbalski klub na Severu KiM-a.

Mi imamo dosta omladinaca – dečaka koji se takmiče. Zajedno sa njima, na treninge je dolazilo i dosta devojčica, tako smo i došli na ideju da pre tri godine osnujemo ŽFK, kaže naš sagovornik.

„Uglavnom su to deca sa Severa Kosova. Nije to samo pretežno Mitrovica, Zvečan, već imamo devojčice i iz Leposavića, Leška, Sočanice i Zubinog Potoka. Imamo čak članove i iz Istoka, kod Banja,“ navodi dalje.

 „Devojčice ne plaćaju članarinu, za njih je besplatna članarina u FK „Rudar“, međutim troškove prevoza snose roditelji, jer mi zaista nismo u mogućnosti,“ objašnjava, takođe, dodajući da devojčice, za sada, samo igraju na turnirima, te da bi takmičenje u nekoj od liga iziskivalo dosta finansijskih sredstava.

FK „Rudar“ osnovala je Trepča davne 1932. kao „Rudar- Stari trg“. Danas klub broji oko 180 članova. Sve omladinske selekcije kluba igraju u šumadijsko-raškoj oblasti, dok seniori igraju kosovsku ligu.

Author: Svetlana Jevtić

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *