Alternativna Internet stranica

Alternativna Internet stranica

Gilad Sade: Kad putovanja promene život

Fotograf Gilad Sade rođen je u Haifi, u Izraelu, a odrastao u Hebronu. Sa 14 godina umalo je preminuo usled povreda zadobijenih u napadu bombaša samoubice, u kojem je sedmoro ljudi preminulo. Postao je član izraelskog ekstremno desničarskog pokreta, preskočio je srednju školu, te živeo u nelegalnim naseljima. Veruje da je u pokretu bio, jer je kao tinejdžer želeo da pripada nečemu. Ovaj pokret kasnije i napušta, jer je, kako je rekao, bio prevaren. Sopstveni život u potpunosti menja. Obišao je 70 zemalja, otvorio hostel u kojem ugošćuje posetioce svih nacionalnosti. Tokom svoje posete Kosovskoj Mitrovici, početkom novembra, održao je predavanje i izložbu u Mitrovičkom društvenom klubu (MSC). U jednočasovnom razgovoru pred kamerama govorio je o svojim putovanjima uglavnom u zemlje u konfliktnim zonama, sa javnošću podelio anegdote sa ovih putovanja, koja finansira samostalno, tako što radi i kao turistički vodič. Veruje da je to način da istinski bude nezavisan.

Upravo je predavanje pred mitrovičkom publikom i započeo pričom o jednoj od konfliktnih zona, odnosno Nagorno Karabahu. Proveo je šest meseci u najudaljenijem selu ovog područja.

Kada je prvi put posetio selo, obećao je da će da se vrati i to je i učinio. Zato su, veruje, meštani stekli poverenje u njega, te je dobio pristup mestima na koja niko ranije nije bio i koja su praktično bila zabranjena za strance.

“Najbitnija stvar na svim tim mestima je reč. I to je ono što nedostaje na mnogim mestima koja su u konfliktnim zonama,” kaže.

Podseća na detalje o svom ranijem životu, za koji kaže da ga je pripremio za putovanja u konfliktnim područjima.

Šta ga je promenilo?

“Putovanje je promenilo moj život, putovanje mi je donelo nešto novo, veze sa ljudima koji su trebali da budu moji neprijatelji,” objasnio je.

“Upozorenja za putovanja” je naslov njegove izložbe u Mitrovičkom društvenom klubu.
On veruje da su upozorenja za putovanja vid manipulisanja pojedinih vlada, koje upozoravaju “da su neka mesta i ljudi opasni”.

Upravo je putovanje u plestinski deo Hebrona, koji je inače za Izraelce važio kao opasan, ono što mu je dalo uvid u stranu koju ranije nije dovoljno poznavao.

Mitrovica i Hebron imaju sličnosti, ali istovremeno za grad na Severu Kosova kaže:

“U jednom smislu je podeljen, u drugom nije, ali tu je vojska. Mnogi ga vide kao podeljenog, ali ima zajedničke ekonomije, prijateljstava i drugih je veza.”

U onome što je dalje govorio o poseti drugom delu Hebrona, ističe da je bio u “kostimu” turiste, da je razgovarao sa ljudima i da su oni, ne prepoznavši ga kao Izraelca, otvoreno govorili o svojim problemima.

“Ono što sam shvatio kada sam istraživao sva ova mesta (konfliktne zone), na kraju, na ljudskom nivou – svi delimo iste brige,” dodao je.

Prepričavao je i svoje anegdote, pa je prikazao sopstvenu fotografiju u policijskoj uniformi, što je bila njegova nagrada za opkladu, kao i onu iz policijske stanice, gde je trebalo da ga isputuju, ali koju je nakon nekoliko čašica gruzijskog nacionalnog pića napustio kao njihov prijatelj.

Među fotografijama su se našle i one o uklanjanju mina, što inače dokumentuje da bi, kako je objasnio, pokazao koliko je potrebno vremena da bismo se oporavili od rata, kao i kasetne bombe koja je proizvedena u Izraelu, te fotografiju svog prijatelja Libanca, čiji se lik ne vidi i za kojeg objašnjava da se radi o “zabranjenom prijateljstvu”.

Na kraju, veruje da će svet postati bolje mesto ako se bavimo sobom.

“Onog dana kada počnemo da gledamo sebe i zapitamo se šta su greške koje mi činimo, svet će biti bolje mesto,” kaže, dodajući da je važno da ne gledamo šta drugi rade, već “šta mi radimo i šta radi naša vlada”.

U nastavku pogledajte predavanje održano u MSC-u:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Copyright © All rights reserved. | Newsphere by AF themes.