Igrokaz

U rubrici “Književnost sa Kosova” svake nedelje objavljujemo poeziju, prozu, eseje, kritiku autora sa Kosova i Metohije, koji su dali trajniji doprinos književnoj umetnosti u protekle dve decenije 21. veka. Odabir priloga za ovu rubriku vrši pisac i književni kritičar Aleksandar Dunđerin koji sastavlja i propratne beleške o autorima. Danas čitajte “Igrokaz” Darinke Jevrić.

***

Zavičaji, otadžbine, 
prijatelji, snovi,
pavet uspomena? -
trice i kučine - pana Šimborska
zasada, dopušteno je 
kretanje roba i robova
Na ničijoj zemlji 
igramo se života
Dušini cvile psići
Uz crn vaskrs
uredno na znanu humku kri
Neznanim
otpao zimzelen
poljubac Hristov:
Vama već niko pokazati neće
za kakav, upravo, pali ste svet
Cvile dušini psići.
Ostale kuje i kurjaci
Svako u svoj log
zmijske košuljice
kukavičja jaju u jame, u škrape
nad njima obeliske slobode,
perivoje njegovane.
Traže se baštovani
Kuje i kurjaci
crni konjanici, tamničari
potpisuju primirja
ine šaljivdžije poznu državnu upućuju sućut
svečare
Dok polažu temeljce
sijeku vrpce
natkriljuje ih sjenka smrti dječaka
korotni zar
s onu stranu obale
A onaj što 
S klasom u zubima
zuri u oblake
Pribojavamo se da staše
Ovo je Balkan
Zasada, zasvagda dopušteno je
kretanje roba i robova
Na zemlji, na ničijoj
igramo se života

***

Beleška o autoru

Darinka Jevrić (1947-2007) bila je novinar i jedna od najznačajnijih srpskih pesnikinja svih vremena. Iako je u 21. veku napisala tek nekoliko desetina pesama (objavljenih posthumno), možda i manje vrednosti, serijal priloga posvećenih savremenoj književnosti na Kosovu i Metohiji započinjemo njenim pesmama, budući da je njena poezija (zapravo: sudbina i delo) bitno uticala na stilsko-poetske i idejne odlike stihova većine ovdašnjih pesnika.

Donedavno, malo je bilo naučno relevantnih tekstova koji bi sagledali značaj Darinke Jevrić u ukupnoj srpskoj poeziji. Poslednjih godina, a pogotovo posle naučnog skupa i zbornika Darinka Jevrić. Arhetip. Ljubav. Tragika (2017), ta nepravda donekle je ispravljena. Književna javnost danas je, uglavnom, saglasna da je Darinka Jevrić veliki pesnik, „i to velik u okvirima nacionalnog bića“. A ako u takvu konstataciju neko i sumnja, to je, možda, i zbog toga što je Darinka, vremenom, saosećajući sa svojim narodom, nacionalno stavila u prvi plan, ispred, dakle, umetnosti, poezije. Upravo tu crtu njenog života i dela, više nego njene estetske i književne vrednosti, akcentovali su i uticajni srpski intelektualci na Kosovu i Metohiji; kompleksnost, i lepota i neponovljivost njenih stihova stavljeni su, nekako, na stranu.

Jevrić je jedinstvena u celokupnoj srpskoj poeziji i po tome što su joj pesme ušle u antologiju pre nego što je objavila samostalnu zbirku pesama (Srpske pesnikinje od Jefimije do danas, 1972). Svoju celokupnu pesničku umetnost ova autorka tvori na neobičnom postupku snažnih jezičkih obrta, začudnosti i metamorfoza. Na taj način, iako njena poezija podražava i produžuje pesničku tradiciju, ujedno je moderno i preoblikuje, pridodajući joj iskustvo svoga vremena. Ipak, krajem prošlog, i početkom ovog veka, kada, kako kaže Dragomir Kostić, „stvarnost sveta ukida nestvaran svet poezije ili ga potpuno izobličuje“, Darinka Jevrić opeva isključivo rasulo i rastakanje srpskog nacionalnog bića, stavljajući u prvi plan sveopšte zlo i totalni pad vrednosti. O tome govori i njena posthumno štampana zbirka pesama Poslanice s Prokletija (2008) koju su priredile Mitra Reljić i Nada Pavićević, a u kojoj se nalaze i stihovi koje ovom prilikom objavljujemo.

Darinka Jevrić je rođena u selu Glođane kod Peći. Osnovno i srednje obrazovanje završila je u Peći, a studirala je književnost u Prištini. Radila je u Peći, a potom kao novinar Kulturne rubrike Jedinstva u Prištini do svoje smrti. Bila je urednik i u časopisima Stremljenja i Scena. Kao novinar, objavila je preko 200 razgovora sa umetnicima, piscima, slikarima i glumcima. Pisala je i pozorišnu kritiku. Po dolasku UNMIK-a i KFOR-a juna 1999. godine, uprkos svim iskušenjima i nedaćama, ostala je da živi u Prištini. Ubrzo pošto su je, uz pomoć prijatelja, silom prebacili iz Prištine u Beograd – preminula je.

Objavila je zbirke pesama: Dodir leta (zajedno sa Ratkom Deletićem i Branislavom Todićem) (1970), Prevareni tišinom (1973), Nestvarni zapisi (1976), Ižice (1980), Nestvarni zapisi (izbor, na albanskom) (1980), Hvostanska zemlja (1990), Slovo ljubve (1990), Judin poljubac (1998), Carina na Drini (1998), Dečanska zvona i druge pesme (izbor) (2004), Psalam bezdomnika i druge pesme (izbor) (2006), Poslanice s Prokletija (2008).

***

Sve navedene knjige možete kupiti ili pozajmiti za čitanje u bilbioteci Privatnog kulturnog centra Akvarijus (Strahinjića Bana 4, Kosovska Mitrovica).

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *