Jesen na platnima poznatih slikara

Danas nam stiže jesen. Očekuje nas opalo lišće, kiše, ali i pejzaži sa mnoštvo novih boja. Ovakvi prizori vekovima su bili izvor inspiracije za umetnike širom sveta. U nastavku pogledajte jesen na platnima poznatih slikara.

Jesen na Seni kod Aržanteja, Klod Mone, 1873.

Inspirisan i fasciniran ciklusima godišnjih doba Klod Mone je pokušavao da prikaže prirodne promene boja, atmosfere i svetlosti, što se i vidi na njegovim slikama.

Mone je ovo delo stvorio ubrzo nakon što je stigao u Aržentej 1871. godine.

Na slici je mali grad Aržantej i predgrađe u blizini Pariza, koji se vidi iznad reke Sene, a u pozadini je prepoznatljiv dvorac Michelet.

Pozna jesen u Jelenskom parku, Jaegersborg, severno od Kopenhagena, Teodor Filipsen, 1886.

Danski umetnik Teodor Filipsen bio je poznat po svojim pejzažima i portretima životinja.

Na ovoj slici umetnik beleži poznu jesen, što pokazuje njegova blatnjava paleta boja i golo drveće.

Ovo delo se razlikuje po stilu od ostalih njegovih dela, jer ovde prvi put koristi tehniku četkanja koju je usvojio od prijatelja, Pola Gogena.

Njih dvojica su se sprijateljili tokom Gogenove posete Kopenhagenu u zimu 1884.

Na ovoj slici Filipsen koristi kratke, zasićene poteze četkicom u komplementarnim i kontrastnim bojama, dajući im impresionističku estetiku, istovremeno odražavajući umetnikovo oko za detalje.

Vrt bolnice Svetog Pavla, Opalo lišće, Vinsent Van Gog, 1889.

Van Gog je i u najtežim vremenima video lepotu sveta i često mu je okolina bila inspiracija za rad. Tako je i ova slika inspirisana velikim dvorištem u bolnici u kojoj je Van Gog 1889. godine smešten.

Oduševljen lepotom opalog lišća, prvobitno je ovu sliku nazvao Opalo lišće.

Na slici su boje zemljane i hladne, a usamljena figura okružena je lišćem koje treperi na vetru.

Ovde je zanimljiva kompoziciona tehnika koju je Van Gog koristio, a koju je naučio iz japanskih grafika i dela svojih prijatelja i kolega umetnika, Emila Bernarda i Pola Gogena.

Kod posmatrača slika ostavlja utisak da se visoko drveće nalazi u prvom planu, dok mala figura deluje kao da je u daljini.

Vijadukt “Starrucca”, Pensilvanija, Džesper Frensis Kropsi, 1865.

Pogled Džespera Frensis Kropsija na vatrenu jesenju scenu obuhvata šume, planine i doline severoistoka Amerike, slaveći jedinstveno netaknute, prirodne lepote ove zemlje.

Železnice na ovim slikama često su simbolizovale industrijski rast Amerike, napredak ali i uništavanje prirode.

Kropsi je zauzeo idealističan pogled na čovekov odnos prema zemlji.

Na ovoj slici voz i okvir mosta polako se stapaju u pejzaž koji ih okružuje, beli dim voza širi se oblacima iznad, stvarajući umirujuću scenu čoveka i prirode koji su u harmoniji.

U blizini Mstere, Zlatna jesen, Kim N. Britov, 1999.

Boja, raspoloženje i energija ključne su karakteristike rada ruskog umetnika Kima N. Britova. Na ovom radu je pejzaž Mstere, malog sela u oblasti Vladimir, koja je poznata kao centar narodnih rukotvorina.

Tradicionalni stil zemlje uticao je na samog Britova, a to se može videti u živopisnom grafičkom stilu njegovog dela.

Na ovoj slici Britov koristi paletu živopisnih nijansi u kombinaciji sa velikim, namerno grubim potezima kako bi stvorio suncem okupani jesenji pejzaž, pun energije.

Slike ovog umetnika prvenstveno karakteriše njegova emocionalna povezanost sa temom. Zbog toga je nebo na njegovim slikama upadljivo plavo, a lišće jarko narandžaste boje. Čak se i crkva u pozadini na prvi pogled čini zlatnom.

Delovi teksta prevedeni su sa Google Arts and Culture

Author: Alternativna

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *