Gogić: Izlazak Srba iz institucija miniranje sporazuma, priznanje Kosova od strane pet nepriznavača najveći rizik za Beograd, nove izbore ne želi ni jedna ni druga strana

Foto: Alternativna

Deeskalacija eskalacije na severu Kosova i dalje traje bez značajnijih promena na terenu. U zgradama opštine policija, ispred zgrada građani i pripadnici KFOR-a. Međunarodna zajednica insistira na održavanju prevremenih lokalnih izbora u sve četiri opštine uz “puno i bezuslovno” učešće Srba. Beograd insistira na formiranju Zajednice srpskih opština, a Priština na punoj implementaciji sporazuma proisteklog iz francusko-nemačkog plana. O tome kako dalje, kako tumači ovu situaciju, da li je sporazum na kojem se insistira predodređen na propast – razgovarali smo sa politikologom Ognjenom Gogićem.

Ostavke novih srpskih pripadnika Kosovske policije

Razgovor smo počeli od najaktuelnije informacije – ostavke novih srpskih pripadnika Kosovske policije na severu Kosova koji su odnedavno počeli da rade.

“Potez da se novi pripadnici policije regrutuju tako tiho i nezapaženo delovalo kao jedan dobar način da se ispod žita, ispod radara, polako preduzimaju koraci ka normalizaciji stanja na terenu. Tako da me u tom smislu iznenađuje ovo i pokazuje zapravo da srpska strana čvrsto stoji na poziciji bojkota institucija, da Srbi ne učestvuju u institucijama ni na koji način do daljnjeg” – kazao je Gogić.

Dodaje da nije zahvalno biti u poziciji tih ljudi, jer bi oni trebalo da budu retki pripadnici srpske zajednice koji uprkos svemu odlučuju da budu deo Kosovske policije.

Sa druge strane, kaže, možda je to bila i taktička odluka, da bi im pri napuštanju policije bili ponuđeni ugovori isplaćivani iz budžeta Srbije, kao što je to bio slučaj sa Srbima koji su prethodno napustili kosovske institucije.

“Kada bi ostali u službi, suočavali bi se sa velikim otporom i pritiscima i onda se postavlja pitanje čemu bi to služilo. Oni ne bi mogli da urade ništa konkretno da zaista doprinesu očuvanju reda i policijskog rada, samo bi se zapravo sukobljavali i trpeli neprijatnosti i onda je svakako na individualnom nivou za čoveka bolje da se na kraju povuče i uzme tu platu (iz institucija Srbije, prim. aut.) makar rešio egzistenciju koliko-toliko, nego da bude u toj službi u kojoj ništa ne bi mogao da uradi i samo bi zapravo snosio posledice” – dodao je Gogić.

Sa druge strane, dok se insistira na tome da Srbi ne budu deo kosovskih institucija, u kosovskoj skupštini poslanici Srpske liste i dalje imaju svoje mandate.

Gogić podseća da su se poslanici Srpske liste vratili u Skupštinu Kosova da verifikuju mandate kada se pojavilo tumačenje da bi oni mogli da budu zamenjeni.

Dodaje da to govori o lošoj pripremi Beograda za izlazak Srba iz kosovskih institucija, odnosno o “nedovoljno promišljenom pristupu”.

Na pitanje da li može da se zaključi, sa ove vremenske distance – da je ceo proces izlaska iz institucija bio nepromišljen i bez izlazne strategije, Gogić kaže:

“Apsolutno. Mi bar za sada ne vidimo, ili Beograd to ne pokazuje – da ima veliki plan koji stoji iza svega toga. Meni je jasno bilo kada se to desilo zašto se to desilo – da je na taj način bio miniran francusko-nemački predlog koji tada nije bio poznat javnosti, koji je tada bio non pejper, koji je bio samo za oči Kurtija i Vučića. Beograd je na taj način, izlaskom iz institucija, onemogućio da ovaj sporazum bude sproveden ikada i ako se postigne. Razumem taj potez sa stanovišta ciljeva koji su želeli time da se postignu tada. Ali nisam siguran da su oni koji su doneli tu odluku imali do kraja razrađenu zamisao, da su predvideli sve okolnosti i da imaju zapravo odgovor na pitanje kada se Srbi vraćaju, da li se vraćaju, zašto ne, koji bi bio razlog, na koji način i tako dalje. Kada bismo pitali one koji donose odluke u Beogradu, ne verujem da bi iko znao da da suvislo objašnjenje”.

Na pitanje da li je onda i trenutna kriza na severu Kosova kupovina vremena zbog poslednjeg sporazuma, Gogić kaže da to ne bi sada nazvao kupovinom vremena, već procesom “razgradnje” i stvaranja uslova da se taj sporazum nikad ne sprovede.

“Od početka sam bio skeptičan, jer sam smatrao da ako nečega imamo u ovom dijalogu, imamo sporazuma. Meni sporazum nije nikakva nova vest. I smatrao sam da je potpuno suludo i diplomatski pogrešno dolaziti sa novim sporazumima, kada imate toliko nataloženih prethodnih sporazuma koji nisu sprovedeni. I pokazalo se da čak i neke tehničke sporazume, kao što je sporazum o energetici – ne možete da sprovedete ni posle tri sporazuma koji se time bave. Potpuno mi je bilo nesuvislo i suludo da se forsira novi sporazum, posebno kada se znalo da realno nisu zreli uslovi za sprovođenje, da ne postoji politička volja ni u Beogradu ni u Prištini, iz različitih razloga, da se to sprovodi” – kazao je.

Štaviše, Gogić veruje da je Beograd hteo izlaskom Srba iz institucija da pošalje poruku da ne prihvata taj sporazum i da je možda hteo da zapravo spreči da se uopšte stavi na sto njegovo usvajanje.

“To se nije uspelo, ali je onda izlazak iz institucija imao drugu ulogu, u startu je sprečio da se on sprovede” – kazao je naš sagovornik, dodajući da je zato njegov zaključak kada je ovogodišnji sporazum postignut da, poput onog iz Vašingtona, ima istu sudbinu kao i Vašingtonski, jer nije odgovarao ni jednom ni drugom lideru, odnosno ni Beogradu ni Prištini.

Na pitanje da je razumljivo zašto ne odgovara Beogradu, ali zašto ne odgovara Prištini, Gogić kaže da je to zato što je Priština “želela mnogo više”.

“Za Beograd nije odgovarao zato što daje previše Prištini, a Prištini nije odgovaralo zato što dobija premalo. Jer taj sporazum nije značio priznanje eksplicitno, onda je druga alternativna strategija bila da se kroz taj sporazum lobira za priznanje Kosova od strane pet nepriznavača. Onda kada se postigao taj sporazum, onda se pokazalo da nije dovoljan ni on, nije doneo nova priznanja, jednostavno nije bio dovoljno definisan. To nije bilo dovoljno, na primer, Španiji, Grčkoj, Rumuniji da priznaju Kosovo. Onda je za Kosovo tu bio rizik da kroz taj sporazum ponovo uđe u proces kome se ne vidi kraj, da se ponovo nađe u normalizaciji koja je nedifinisana vremenski i da zapravo nikada ne dođe do priznanja Srbije i tih pet nepriznavača, a da još pritom mora da formira ZSO” – kazao je Gogić.

Sa druge strane, ističe da je politika Aljbina Kurtija priznanje, jer, kako kaže, zna da mu jedino to garantuje da Kosovo postane punopravni član međunarodne zajednice.

“I onda se on plaši da ovaj sporazum može da bude surogat za priznanje Kosova, da ne da Kosovu te stvari ko je želi da dobije i onda smatra isto da je bolje da ga uruši, da je bolje da se ne sprovede, jer sprovođenje sporazuma znači formiranje ZSO. A politika Kosova je sve vreme da se ZSO eventualno da – kada priznanje Srbije bude usledilo, a ne želi da igra na tu kartu prerano, kao nijedan pre njega” – pojašnjava.

Zato ponavlja da je ovogodišnji sporazum – sporazum predodređene na propast, odnosno, kako je rekao – da je “kula od karata koja će da se uruši”.

“To su bile predvidljive stvari, oni su morali da znaju da dolaze izbori (na severu Kosova) i da će na njima čitava priča da se slomi i to se i dogodilo”, dodaje, navodeći da je neshvatljivo zašto u dogovoru iz Ohrida pre svega nisu ugrađeni izbori, odnosno zašto oni nisu bili prva tačka.

“To se nije uradilo, jer se znalo da nema volje da se postigne dogovor sa dve strane. I Beograd i Priština su svako sa svoje strane uradili sve što su mogli da izbori budu ta tačka na kojoj će da se slome kola i to se i desilo”.

Na komentar da se sada, ipak, razgovara o novim izborima, te na pitanje da li je njihovo održavanje realno, Gogić je odričan:

“Jer nove izbore ne žele ni jedni, ni drugi. Dakle, tu je ponovo na delu simulacija da se kao preduzimaju neki koraci, da postoji neka spremnost da se ide na nove izbore, ali izbore ne žele ni jedni, ni drugi. Za srpsku stranu izbori znače vraćanje u institucije, što onda poništava proces u koji je uloženo do sada… Ali je osnovna stvar da se uruši francusko-nemački predlog”.

“Ne želi ni Priština nove izbore, jer bi tu naredni korak bilo da se zahteva da se formira ZSO i onda je zapravo najbolje i najsigurnije i za jedne i za druge da ova stvar traje što duže, da postoji napetost na terenu koja je u međuvremenu ublažena. To je svima njima mnogo optimalnije u ovom momentu nego da se ide na nove izbore. Pritom, ako se ode na nove izbore šta bi oni rešili? Srbi nisu ispred opštinskih zgrada zbog rezultata izbora, nego zbog zgrada u kojima su privremeni organa”.

On podseća da su Srbi za izlazak na izbore imali drugačije uslove, kao što je formiranje ZSO, i veruje da bi izašli na izbore tek kada bi se napravili koraci ka ovom pitanju.

Isto tako veruje da se pitanje ZSO-a forsira od strane Beograda, znajući da Priština to neće prihvatiti.

Zato veruje da sada ne slede prevremeni lokalni izbori na severu, već “prolongirani zastoj”.

“Situacija koja može da se toleriše. Nivo napetosti nije takav da bi mogao da dovede do nasilja i da bi mogao pre svega da uključi međunarodne snage, ovo nikome ne smeta… Uvek postoji prag na osnovu kojeg se reaguje, govorim o međunarodnoj zajednici, ta napetost mora da nosi neki nivo da bi oni reagovali, ovaj nivo to nije. Oni svi imaju mnogo ozbiljnije probleme u Evropi” – pojašnjava naš sagovornik.

Zato veruje da će situacija ostati ovakva do daljnjeg, jer veruje i da međunarodna zajednica nema načina da prinudi ni jednu, ni drugu stranu da promeni ponašanje, dok trenutna situacija može da se toleriše.

Gogić je ocenio i da je promena politike Srbije prema odnosu ka Kosovu i dijalogu nastala, jer nema evropske perspektive. “Za Srbiju je prestalo da bude isplativo da daje nove ustupke ka Kosovu”, naveo je, dodajući da je zato Srbija i odustala od Briselskog sporazuma.

U objašnjenju kako da se dođe do “prelomne tačke”, odnosno do istinske promene u odnosu na trenutnu situaciju, Gogić navodi da se kosovski premijer Aljbin Kurti uopšte ne ustručava od toga da se Kosovo izoluje, jer veruje da na taj način pre može da postigne neke ciljeve. Ali da bi albanska javnost bila prijemčivija – to bi bila vizna liberalizacija.

Podcrtava i da je Srbija u boljoj poziciji u odnosu na Kosovu, dodajući da je u pitanju “šira igra” gde je Srbija potrebnija zapadu zbog Rusije i Ukrajine, te da zapad zato nije spreman da primeni oštrije mere prema Srbiji.

Gogić se u podkastu, odgovarajući na pitanja, osvrnuo i na odnos kosovskog premijera prema kosovskim Srbima.

Na pitanje kako bi kosovski premijer mogao da uveća poverenje srpske zajednice prema svojoj vladi koje je narušeno, na primer, odlukama od 26. maja – slanje specijalaca u opštinske zgrade, te odluka o prekidu uvoza srpske robe, Gogić navodi da bi trebalo da odustane od poteza koji produbljuju animozitet i nepoverenje prema srpskoj zajednice, ali i da i on i kosovska predsednica Vjosa Osmani promene retoriku koja, kako je istakao, podstiče animozitet prema srpskoj zajednici.

I dok Kurti sa jedne strane antagonizuje Srbe, upravo se to koristi za kampanju u medijima u Beogradu – pojašnjava.

Međutim, ističe da, čak i da u slučaju da Kurti u potpunosti promeni pristup prema srpskoj zajednici na Kosovu, nije siguran u kojoj meri bi Srbi sami mogli da govore u svoje ime i u kojoj meri bi im Beograd dozvolio da autonomno imaju dijalog sa kosovskim vlastima.

“Čak i kada bi se preobratio, prepodobio (Kurti, prim. aut.), bio bi negativac u srpskim medijima, Beograd ne bi dopustio da Srbi uđu sa njim u dijalog i meni ponekad bude malo smešno da su nam sada odjednom Tači, Haradinaj ‘dobri momci'” – kazao je Gogić.

Govoreći o stanju u srpskoj zajednici, odnosno o rezignaciji među građanima koja je vidljiva na severu Kosova, Gogić je kazao:

“Ja koji putujem po Kosovu nikada pre toga nisam primetio da je stanje ovakve rezignacije, defetizam kod Srba na severu, ali ljudi mi to kažu i da čak posle rata toga nije bilo kada su bili fizički ugroženi, da nisu imali ovu vrstu poriva da odu, zato što su tada verovali, koliko-toliko, svojim liderima. Mislili su da Beograd ili lideri Srba znaju šta rade, ili da su njihovi ciljevi bili jasni bilo to ostvarivo ili ne. Ali prvi put se susreću sa situacijom poslednjih godinu dana da ne znaju šta da očekuju od svojih, da im nije jasno čemu sve ovo vodi. Tu je prekretnica bila za barikade decembra prošle godine kada se stvarno, kako sam čuo i od ljudi odavde – očekivala i neka dodatna oružana eskalacija i da to može da dovede do neke vrste podele, da bi čak ušla i Vojska Srbije i završila tu priču. I da su čak mnogi ljudi bili privrženi toj ideji. Onda kada se dogodilo da su volšebno, bez objašnjenja povučeni si barikada, nastupilo je to razočaranje i onda sve ovo što se dogodilo izlaskom iz institucija, bojkotom izbora, pričom o novim izborima, nikome nije jasno šta je zapravo pristup i gde to sve vodi i gde njihovi životi mogu da idu…”, kazao je Gogić. Dodaje da čak i ugovori koje su Srbi po izlasku iz kosovskih institucija dobili od države Srbije ne rešavaju do kraja pitanje njihove egzistencije i profesionalnog stagniranja.

“Ova situacija na severu Kosova, što se tiče Beograda, treba da spreči da Kosovo bude priznato od pet zemalja nepriznavača, a to je najveći rizik za Beograd. Ako je ovo neka cena koja treba da se plati, da se jedno vreme živi na severu u ovim uslovima zbog toga, to nekog smisla ima. Ali da li Beograd razmišlja o tome u kom momentu će Srbi svi da odu sa severa, u kom momentu onda čitava ova stvar gubi smisao ako ostanete bez biološke mase, ljudi, demografske supstance, ja nisam siguran da postoji računica da se kaže – ‘evo, ako demografski pad pređe ovu tačku, povlačimo druge poteze, odustajemo od ove politike’.

Gogić dodaje i da je ovo prvi put da se dešava da sever postaje ono što su srpska sela i zaseoci u drugim delovima Kosova.

O eventualnom izbornom procesu i Srpskoj listi

Komentarišući eventualne prevremene lokalne izbore na severu Kosova i komentar da su građani izgubili poverenje u Srpsku listu, te da li će eventualno ova lista izaći sa novim kandidatima na izborima, Gogić podcrtava da Srbi na Kosovu nikada nisu bili skloni da oponiraju Beogradu.

“Kakvo god bilo raspoloženje prema Srpskoj listi, glasovi će da pokažu da Srbi podržavaju politiku Beograda, odnosno da glasaju za one za koje Beograd kaže da treba da se glasa,” kazao je, navodeći da nije nužno da se Srpska lista kadrovski menja, jer “marketing može da uradi sve”.

Uvek je to bilo pitanje troškova – da li će da ponude iste ljude ili ne. To je stvar Beograda i procene troškova”.

Gogić je takođe ubeđen da će situacija ponovo biti ista – rezultati će pokazati to da Srbi na Kosovu listom podržavaju kandidate iza kojih stoji Beograd, iako građani nisu uvereni da oni koji vrše vlast da su najbolji koji postoje u srpskoj zajednici.

“Razočarani su više Srpskom listom u smislu proizvoda koji im je Beograd ponudio”, dodaje, navodeći da građani ni ranije nisu bili oduševljeni Srpskom listom.

Zato veruje da će se razočaranje građana pre manifestovati odlaskom sa Kosova nego na izborima.

“To je mnogo bitniji parametar – koliko će ljudi ostati nego koliko će glasova dobiti Srpska lista. I najgora majka je bolja od maćehe. Srbi će opet reći – jeste Beograd nas je prevario, razočarao, ali mi drugu majku nemamo, glasaćemo za Srbiju. Mislim da će opet biti ta neupitan pobeda kandidata Beograda” – kazao je.

Detaljnije poslušajte u našem podkastu.

Ovaj sadržaj je nastao u okviru projekta “Prekinuti ćutanje” koji sprovodi Alternativna u partnerstvu sa Kontakt Plus radijom.

Sadržaj je nastao uz finansijsku podršku Evropske unije i isključiva je odgovornost Alternativne i Kontakt Plus radija, te nužno ne odražava stavove EU.

Leave A Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *