Karanfili i “ženski” pokloni – ovako bi ukratko mogao da se sumira 8. mart iz jednog ugla. Iz drugog – danas će žene širom Kosova marširati protiv femicida. O Međunarodnom danu žena, položaju žena na Kosovu i problemima sa kojima se suočavaju razgovarali smo u još jedom podkastu sa aktivistkinjom Mirishahe Syla.

“U idealnom svetu, da su svi na svetu jednaki zapravo, ne bismo morali da imamo poseban dan za žene ili muškarce… Ali pošto ne živimo u idealnom svetu, već u ovom patrijarhalnom svetu, mislim da je 8. Mart veoma važan, posebno kada je u pitanju neka vrsta podsećanja gde smo danas i odakle dolazimo. Zato je važno učestvovati u maršu, jer još uvek nismo tamo gde želimo da budemo. I dalje se suočavamo sa izazovima kojima se bavimo već duže vreme i koji još uvek postoje… Tema za ovu godinu, nažalost, ponovo će biti, femicid. Zato što je ovo problem koji i dalje postoji na Kosovu. U našem društvu žene ubijaju muškarci zbog jednostavne činjenice da su žene”, kazala je Syla.

“Mislim da je zato važno marširati i protestovati, jer se još uvek suočavamo sa onim osnovnim pitanjem da nismo bezbedne da živimo u ovom društvu zbog našeg rodnog identiteta ili zato što još uvek nismo bezbedne u našim kućama u kojima treba da budemo najbezbednije, na ulici, u školi i na poslu, svuda”.

Podseća da je obaveza institucija da zaštiti žene, a da je nasilje nad ženama i u društvu i u institucijama normalizovano.

“Ne da štite ženu kao posebnu društvenu klasu kojoj je potreban poseban vid zaštite, već država treba da zaštiti svakog pojedinca i da mu obezbedi slobodan i siguran život. A to se ne dešava sa ženama… Ako ne obezbedimo da žene žive u miru, jer mi ne živimo u miru, sve dok znate da možete biti sledeća žrtva i da neće postojati država koja će vas zaštititi. I sve dok se žene ne osećaju sigurno i srećno i da zaista mogu da ostvare svoj potencijal u ovom društvu, mislim da razumemo da ovo društvo nije stvoreno za nas. Mi jesmo deo njega, to ne možemo poreći, dakle, i mi moramo imati koristi od svega što se dešava u društvu” – dodala je.

Još jedan od problema vidi u ne poštovanju ekonomskih prava žena.

“Počnimo od toga da žene ne mogu da uživaju pravo na nasledstvo. Mislim da ovde vidite da se žene ne smatraju ravnopravnim članom porodice, a onda se to odražava na društvo u celini, a onda na institucije, na državu… A znamo da sa ekonomskim pravima postoje i druge beneficije koje dolaze sa tim, da se poboljšava i vaš društveni status… I mislim da bez tog osnovnog prava žene mogu da imaju sopstvene resurse, da budu ekonomski nezavisne, da mogu da uživaju u njima, da mogu da donose sopstvene odluke”, pojasnila je naša sagovornica.

O patrijarhatu

Naš razgovor se neminovnog dotakao i patrijarhata.

“Uopšteno govoreći, prvi izazov celokupnog feminističkog razmišljanja i aktivizma je zapravo dati ime problemu, nečemu što se većim delom smatralo normalnim, a to je patrijarhat. Da li žene znaju kako patrijarhat zapravo utiče na njihove živote, ne mogu da kažem, jer on se najčešće ni ne prepoznaje kao takav, jer se to predstavlja kao normalan način života. A razlozi zašto se to predstavlja kao normalan način života ima mnogo veze sa istorijom i ko ju je pisao i ko je predstavio i ko je proučavao istoriju, a to su muškarci”, kazala je Syla, podsećajući istovremeno i na religiju, ali i uticaj socijalnih pravila koja su se ranije poštovala.

Zato ističe važnost odučavanja što je, dodaje, težak proces:

“Imamo samo 13-14% žena koje i dalje rade u javnoj sferi i primaju plate i onda imate još manji broj žena – 3-4% – koje imaju nasledstvo, što je jedan od glavnih načina na Kosovu, u našem društvu, kako zapravo dobijate pristup ekonomskim resursima. Tako da većina žena ovde koje nemaju pristup ekonomskim resursima, nemaju nikakvu nezavisnost, koje zavise od nekoga, moraju da se oduče od nečega i to je veoma teško”.

“Tako da ni ne znaju koliko patrijarhat utiče na njihove živote. I to nije zbog njihovog individualnog razmišljanja ili bilo čega drugog. Više je o tome šta su im ‘servirali’, kako su odrasle i kako su vaspitane. A takođe, tu su i stalne borbe generacija” – kazala je.

Institucije

Osim onih u društvu ukorenjenih vrednosti – tu je i problem nesprovođenja zakona.

“Institucije kao odraz društva i ne razmišljaju o sprovođenju sopstvenih zakona kada je u pitanju rodna ravnopravnost, a posebno rodno zasnovano nasilje, koje i dalje predstavlja jedan od najvećih zločina koji se dešavaju nad ženama, jer u našim zakonima rodno zasnovano nasilje, nasilje nad ženama uopšte, smatra se zločinom. Zločinom se smatraju svi oblici nasilja, fizičko, seksualno, emocionalno, ekonomsko nasilje; 2019. smo čak imali ovo kao deo našeg krivičnog zakona, što je bio novi razvoj”, objasnila je.

Ipak, mnoga dela ostaju nekaženja.

Syla objašnjava da je ženama zbog odnosa institucija prema ovom problemu teško da uopšte prijave nasilje, ne samo zato što možda nemaju informaciju kako to prijave, već i zato što nemaju poverenje u institucije, zbog čega razmišljaju šta bi mogle da izgube ako prijave nasilje, a posebno ako su udate i imaju decu:

“I zato što većina njih živi u kućama svojih muževa, jer žene na Kosovu nisu vlasnice kuća. Samo 17% svih imanja na Kosovu je u vlasništvu žena. I većinu njih oni zapravo kupuju na neki način, što nije slučaj sa muškarcima koji su nasledili svoju imovinu”.

“Onda imate oko 1000 do 1500 slučajeva nasilja u porodici koji se prijavi svake godine na Kosovu. I onda vidite broj ljudi koji su uhapšeni – obično 400-500. Dakle, ni 50% tih muškaraca nije uhapšeno. Zamislite, žena misli da nema ni 50 odsto šasni, jer se najčešće ništa neće desiti. I zamislite da žena prijavi nasilje i onda ponovo mora da živi na istom mestu”, kazala je naša sagovornica.

“Sve što tražimo je ono osnovno, a to je da institucije budu odgovorne i da samo rade svoj posao, da zapravo sprovedu te zakone” – dodala je.

Obrazovanje, ekonomska prava, politička prava – ono je što bi ženama pomoglo da društvo ima perspektivu žene i da se dalje razvija iz perspektive žene:

“Da imamo politike koje su zapravo osmišljene kako mi vidimo svet i na taj način možemo da uživamo svoja prava, što je najosnovnije”.

Tekst je izvorno objavljen na Kosovo Trust Building Platformi. Tekst je za ovu platformu pripremio tim Alternativne.

Preuzimanje teksta dozvoljeno je uz jasno navođenje izvora i linkovanje ka izvornom tekstu ili početnoj stranici platforme.