Alternativna Internet stranica jednom nedeljno objavljuje tekstove iz časopisa “Ženski pokret”, a od danas i iz časopisa “Žena i svet”, koji su dostupni javnosti u digitalizovanoj građi kolekcije Narodne biblioteke Srbije. Tekstove prenosimo u izvornom obliku, bez izmena u gramatici, interpunkciji i terminima. Danas čitajte tekst “Dr Draga Ljočić – prvi ženski lekar u Srbiji”, iz trećeg izdanja časopisa Žena i svet od 1925. godine.
Mi se danas ponosimo što imamo mnogo žena lekara, a kako je to izgledalo u ono vreme, kad je kao mlada lekarka došla iz Ciriha skromna i vanredno spremna Draga Ljočić, o tome je pisala u “Srpkinji” dr. Zora Prica ovako:
U februaru 1879. došla je u Beograd i javila se da položi državni ispit. Ondašnja vlada, po još nesavladanim predubeđenjima, nije htela dopustiti mladoj doktorki ni pologanje državnoga ispita, ni pravo na praksu. Velikim zauzimanjem pok. Stojana Boškovića savladane su sve prepreke i dopušteno je prvoj Srpkinji da u Srbiji polaže državni lekarski ispit. Tadanji načelnik saniteta, dr. Vladan Đorđević, zauzeo se na najvišem mestu, te je kraljica Natalija svojeručno napisala da želi da ispitnoj komisiji prisustvuje g. dr. Vladan Đorđević. Po položenom ispitu g-đa dr. Ljočić prepisom ministrovim postavljena je 1880. za lekarskog pomoćnika u Opštoj Državnoj Bolnici. Rešenjem ministarstva postavljena je 20. novembra 1886 godine za sekundarnog lekara Opšte Drž. Bolnice na ženskom odeljenju sa platom od 2000 dinara. Za vreme srpsko-bugarskog rata g. dr. Bančić odredio je g-đu dr. Ljočić kao lekara kod ranjenika, koji su bili smešteni u Velikoj Školi. (1876., za vreme srpsko-turskog rata, bila je prekinula studije da kao lekarski pomoćnik leči teško ranjene u Vojnoj Akademiji). Pa ipak ona je bila otpuštena u dva maha, pa opet primana u državnu službu, da posle dvadeset i više godina napornog i savesnog rada dostigne godišnju platu od četiri i po hiljade dinara!
Kao što vidite, dr. Dara Ljočić (udajom Milošević), prokrčila je put drugim ženama svoje struke i ispunila radom od pola ljudskog veka i svoju dužnost prema svome narodu. Kao i druge naše žene, javne radnice, bila je uzorita mati. Starija kći g-đe Ljočić-Milošević udata je za našeg ministra Spoljnih Poslova, g. Niničića, a druga je za g. Branka Lazarevića, novopostavljenim poslanikom u Tirani.
Za vreme prvog srpsko-turskog rata bila je šef lekar u dve rezervne bolnice u Beogradu. Za vreme drugog našeg rata upućena je kao ratni lekar u Rumuniju i Bugarsku. Po svršenom ratu 1878 ona se vratila u Srbiju, koja joj je do naših dana ostala druga Otadžbina. Kao slobodoumni ciriški đak i školska drugarica osnivača Radikalne Stranke, g-đica Zibold uzela je aktivna učešća u ostvarenju stranke i to joj je u ona burna vremena donelo da je morala 1883 ići iz Srbije, te se sa našim emigrantima sklonila u Bugarsku. Sa emigrantima se 1886 i ona vratila, ali je brzo opet morala ići. Nastanila se u Cargiradu, gde je brzo zauzela najlepši položaj u najvišim krugovima ali njeno slobodumlje i tu joj nije moglo osigurati dug opstanak. Po dolasku kralja Petra na presto g-đica Zibold se vraća u Srbiju, da joj posluži do kraja svoga života. U poslednjim ratovima učestvovala je radeći u bolnici Vardarske divizije. U Prištini je predala 1915 bolnicu i do kraja rata ostala u ropstvu kod Bugara. Velike zasluge stekla je kao član uprave Društva ženskih lekara u Beogradu za podizanje društveno značajne zadužbine bolnice za žene i decu. Posle g-đe dr. Drage Ljočić ona je, kao njena školska drugarica, prvi ženski lekar u nas. Savesnošću i revnošću stekla je veliki ugled i poštovanje. Za svoj cenjeni pedesetogodišnji rad odlikovana je ordenom Svetog Save, pored više ranijih odlikovanja. Čast joj i poštovanje.
D. Šijački
O problemu celibata ženskih činovnika
Prvo ustupanje univerzitetske katedre ženi: Čestitam vam gospođice, ušli ste u pakao
Iz Ženskog pokreta 1923: “U zagrljaju za novac”
Iz Ženskog pokreta: Njegoš o ženama
Iz Ženskog pokreta: Dositej o ženama
Iz Ženskog pokreta: Književna anketa o našoj ženi
U Ženskom pokretu: O ženi muslimanki
Iz Ženskog pokreta: Uzrok moralne nejednakosti između ljudi i žena
Književni pregled iz 1922: Moklerova dela i polemika o prostituciji
“Nova pojava u našem društvu”: Promena vere radi ponovne bračne veze
Prava žena neće se izmoliti predstavkama već organizovanom i energičnom borbom
Mogu li žene doći na univerzitetsku katedru?
Učenice 1921. o sebi i modernoj ženi
Jedna nepravda: “Dodatci na skupoću ženama državnim činovnicima”
Srpska žena pred zakonom: O nasledstvu
Udruženje nastavnica srednjih i stručnih škola
Zašto tražimo ženska prava? Žena i politika
Prvi tekstovi Ženskog pokreta: Prava žena pred zakonom 1920.
