Versioni i saj në gjuhën shqipe mund të lexohet KËTU

For the English version click HERE

Pandemija korona virusa promenila nam je svakodnevnicu. Poštujući preporuke za samoizolaciju, našim čitaocima kulturni sadržaj donosimo na njihove monitore računara, ekrane pametnih telefona, na društvene mreže. Pred vama je prva virtuelna izložba koju organizujemo u partnerstvu sa Privatnim kulturnim centrom “Akvarijus”. Autor izložbe crteža pod nazivom “Dnevnik iz karantina” je Aleksandar Glibetić Pibo. U nastavku pogledajte virtuelnu izložbu, katalog njegovih radova, pročitajte i poslušajte naš razgovor o izložbi, radovima, ali i umetnosti, kreativnosti u doba korone.

Za pregled virtuelne izložbe kursorom fotografiju pomerajte nalevo ili nadesno. Preporučujemo da koristite mobilni telefon kako biste mogli da uvećate svaki od crteža

“Izolacija nas razdvaja, ali i nam omogućava da dublje zarijemo u suštinu života, postojanje i okolnosti u kojima se nalazimo” – kazala je recenzentkinja kataloga i direktorka Akvarijusa, Miljana Dunđerin.

Citirajući Žana Ogista – sa svima se hrabro suočiti, raditi da bi se pre svega svideo svojoj svesti, a onda nekolicini i da je to dužnost umetnika, jer umetnost nije samo zanimanje, već i apostolstvo, a svi ti napori pre ili kasnije budu nagrađeni, kaže da je upravo ovaj umetnik verovao da će biti nagrađen i da posle mnogo dana tame dolazi svetlost.

To je ono što može da objasni pojave kroz istoriju i da umetnici u ovom trenutku, u najtežim okolnostima – stvaraju, istakla je Dunđerin.

“Aleksandar Glibetić je u svojim radovima i crtežima poklonio sive linije psihičkog momenta karantina i prikazao je kako izgleda oduzimanje slobode slobodnom umetniku,” navela je. 

Aleksandar Glibetić je rođen u Kraljevu 1995. godine. Srednju umetničku školu završio je u Čačku, a osnovne akademske studije (odsek vajarstvo u klasi profesora Peka Nikčevića) na mitrovičkom Fakultetu umetnosti, gde trenutno završava master studije.

Izložbu “Dnevnik iz karantina” predstavljaju crteži nastali tokom samoizolacije umetnika.

Portreti koje crta su izrazito groteskni, deformisani, delovi lica neproporcionalno su istaknuti, razvučeni, iskezečeni, piše Dunđerin u recenziji. Njegove portrete osim na papiru, možete da zateknete i na mitrovičkim zidovima.

“Zašto deformisana, iskezečena lica? Zanimljiva su mi za crtanje. To je mnogo uzbudljivije i dinamičnije kada se stilizuje. Mada, tu su facijalne ekspresije koje zavise od pozicije zida na kom će to da bude,” objašnjava Glibetić u razgovoru za Alternativnu.

Kako je razvio svoj nesvakidašnji stil?

“Kada sam počeo da kombinujem tradicionalnu figuraciju i portrete sa elementima koje sam pre radio u grafitima na zidu, gde sam radio slova. Onda sam počeo da nastavljam forme i portrete i da stilizujem u njemu oči, usta, nos, i da pravim poglede, tako da se to relativno skoro razvilo kod mene. Mada zidove radim već duži vremenski period. Takođe, na stil koji trenutno radim dosta je uticao španski umetnik Belin (Miguel Ángel Belinchón Bujes) koji radi neokubizam,” odgovara.

“Čujem”, “Nisam”, “A ti?”, “Okeej”, “Nećuu”, “Cvet”, “Mesec”, “Pauk” – neki su od naziva njegovih radova.

“Nazivi radova su reakcije i šta bi ti radovi rekli sami po sebi, tako da je to neki upućeni pogled i slično. Cela poneta radova zavisi od zida na kojem će da budu. Nekad je na zidu nacrtan portret koji gleda levo gde je, na primer, neko smeće, ili gleda desno gde se nalazi nešto nelogično, kao što je zgrada koja zaklanja ljudima prozore, terase…” – dodaje.

Postavlja se onda pitanje – šta mu je draže, papir ili zid?

“Kada je zima i kad nije lepo vreme, draži su mi papir i te tradicionalne tehnike. Kada dođe lepše vreme, kad krenu festivali, draži mi je zid. Tako da, to ne mogu ni da rastavim, to ide jedno sa drugim, samo je veći format i druga tehnika.”

Deo razgovora ticao se i neizostavne teme – covid-19. Ali, karantin nije uticao na izraze lica koje je crtao u svom Dnevniku iz karantina. 

“Karantin je uticao samo na produktivnost, da imam više vremena da se posvetim crtežima, skicama. Tako da su to lica svakodnevnice. Nema nečeg u vezi sa karantinom, neke kritike…” kaže.

Karantin može da bude kreativan, dodaje:

“Zato što nemamo obaveza, možemo samo da sedimo i stvaramo, tako da može da se radi i na kvantitetu i na kvalitetu.”

“Meni, što se tiče umetnosti ništa ne smeta, samo mi smeta što nemam boje trenutno kod sebe,” zaključuje na kraju razgovora.

Izložba je organizovana u okviru projekta “ArtCult”, u saradnji sa Privatnim kulturnim centrom Akvarijus, a koji je podržao UNMIK.

Ciklus izložbi ima za cilj da predstavi savremeno stvaralaštvo likovnih umetnika različitih nacionalnih zajednica, različitih generacija i različitih stilsko-poetskih opredeljenja koji žive i stvaraju na Kosovu.