Pre tačno deset godina na glavnom ibarskom mostu koji spaja severni i južni deo Mitrovice postavljen je Park mira.

Postavljanje parka usledilo je nakon što je nekoliko sati ranije sa glavnog mosta uklonjena barikada iz 2011. godine.

Most je posle barikade uklonjene mehanizacijom kruševačkih i ćuprijskih tablica, uz koordinaciju pojedinih građana iz severnog dela Mitrovice, par sati bio u potpunosti otvoren i za saobraćaj.

Međutim, usledio je obrt.

Park mira

Na glavnom mostu počelo se sa istovaranjem zemlje, postavljanjem žardinjera, cveća, tuja.

“Svestan činjenice da aktivnost koju danas na ovom preduzimamo, uznemirujuća i neočekivana za veliku većinu stanovnika našeg grada, a nakon dugih konsultacija sa našom državom Republikom Srbijom, doneo sam odluku da pristupimo izgradnji Parka mira, na lokaciji uz most, na reci Ibar” – kazao je tadašnji gradonačelnik opštine Severna Mitrovica, tvrdeći da je postavljanje Parka mira podržao i tadašnji gradonačelnik Južne Mitrovice, Agim Bahtiri.

Nasilni protest

Međutim, četiri dana kasnije, te 2014. godine, sa južne strane mosta održan je, kako je tada navedeno – protest građana, koji je prerastao u nasilje.

Sa severne strane se rasporedila interventna jedinica Kosovske policije. Na severu nije bilo incidenata. Na samom mostu su bili pripadnici KFOR-a, a sa južne strane građani koji su u jednom trenutku pokušavali da pređu most ka severu. Posle njihovih kamenica usledile su šok bombe i suzavac od strane KFOR-a.

Zvanične informacije policije su da su tada povređena dva novinara, 13 pripadnika Kosovske policije, 10 građana, da je uhapšeno 5 osoba, te zapaljeno četiri vozila (dva vozila EULEX-a, jedno vozilo UN-a, jedno vozilo Kosovske policije).

Revitalizacija

Situacija se smirila po završetku protesta, a u Briselu su usledili razgovori kako bi se Park mira uklonio.

Dogovor je postignut 2016. godine, koji je podrazumevao i revitalizaciju mosta, te njegovo otvaranje koje se do danas nije dogodilo.

Inicijativa za otvaranje, ali od Samoopredeljenja

Najskorija inicijativa za otvaranje mosta je ona od prošle godine Skupštine opštine Severna Mitrovica, u kojoj je, posle odluke Srba da napuste kosovske institucije, jedan jedini srpski odbornik.

Ovo je ujedno bila jedna od prvih odluka tada novoformirane SO na čelu sa gradonačelnikom Erdenom Atićem, iz Samoopredeljenja, izabranim na izborima sa minimalnim brojem glasova, koje je srpska zajednica bojkotovala.

Zahtev za otvaranje mosta podnela je odbornica Samoopredeljenja, Aida Ferati-Doli, a kao dopunjenu tačku dnevnog reda. Odluka je podržana od većine odbornika, dok se usprotivio srpski odbornik, a jedan bio uzdržan. SO je uputila zahtev centralnim institucijama da se glavni most na Ibru otvori za automobilski saobraćaj.

SO za otvaranje mosta a nisu za tenzije

Do otvaranja mosta nije došlo, a o odluci se ponovo razgovaralo u SO Severna Mitrovica gotovo godinu dana kasnije, odnosno maja ove godine.

Iz lokalne samouprave stizale su oprečne poruke.

Iako je odluka o otvaranju mosta doneta bez ikakvog učešća javnosti i same srpske, većinske zajednice u severnom delu Mitrovice, predsedavajući SO-a, Nedžad Ugljanin, podcrtavo je da je najbitnije da se “sačuva suživot, tolerancija u ovakvim okolnostima”, jer “narod je previše umoran od podizanja tenzija”.

“Taj proces, kako će se odvijati, da li će putem dijaloga… Jer vi znate da u svemu tome mora učestvovati i međunarodna zajednica, kao relevantni faktor za stabilnost i sigurnost, tu su i EULEX i KFOR… Sada je na relevatnim predstavnicima i međunarodne zajednice i kosovskih institucija da preduzmu korake za slobodu kretanja…” – kazao je nakon prošlomesečne sednice, priznajući da nisu ni razgovarali sa međunarodnom zajednicom o ovom pitanju, već samo sa ministrom za lokalnu samoupravu u kosovskoj vladi Eljbertom Krasnićijem.

“Ja stojim iza toga, mostovi moraju da se otvaraju, ljudi moraju da se druže, ljudi moraju da žive skupa, nije ideja da se samo pravi problem od banalnih stvari“, kazao je potpredsednik SO Severna Mitrovica, Skender Sadiku.

Međunarodna zajednica: Rešavati pitanje kroz dijalog

Glavni ibarski most se smatra simbolom podele izmedju dve zajednice. Njegovo otvaranje za saobraćaj je godinama unazad pokušavano, dok su se lokalni Srbi iz straha od eventualnog talasa nasilja iz južnog dela grada protivili takvoj odluci. Najžešći i najčešći međuetnički sukobi beleženi su ranih dvehiljaditih. Talas Martovskog nasilja prema srpskoj zajednici na severu Kosova zaustavljen je upravo na glavnom mostu.

Iz Evropske unije poruke su bile da bi pitanje mosta trebalo da se rešava kroz dijalog Beograda i Prištine.

Identičnu poruku su uputili i iz KFOR-a čiji su pripadnici i danas, mada u znantno manjem broju, stacionirani na glavnom mostu i to sa severne strane.

Andrić Rakić: Suštinski odluka KFOR-a

Milica Andrić Rakić iz Nove društvene inicijative podrctava da je odluka o otvaranju mosta suštinski odluka KFOR-a, iako sama misija to tako neće nikada formulisati.

“Ali most je zatvoren zato što na njemu stoje Karabinjeri i njih može ukloniti samo njihov nadređeni u KFOR-u ili NATO-u. Ta odluka može doći na podsticaj strana u dijalogu, što KFOR javno i iznosi kao zahtev, ali suštinski je to odluka KFOR-a” – kazala je Andrić Rakić za Alternativnu.

Ona ocenjuje da je malo mogućnosti da KFOR donese odluku o pomeranju sa mosta bez jakog signala srpske zajednice da je tako nešto u redu, te podseća da trenutno nema legitimnih predstavnika srpske zajednice koji na to i pozivaju.

“To je odluka koja je na zajednicama sa juga i severa, posebno one sa severa koja tvrdi da se oseća ugroženo, što je kompleksno osećanje. Tu odluku bi u ime građana mogle da donesu i lokalne vlasti, ali legitimne, reprezentativne vlasti, što trenutni nosioci vlasti na severu nisu”.

“Ali, valja naglasiti da su sednice lokalne SO Severna Mitrovica na ovu temu svakako vid pritiska na KFOR da donese takvu odluku van dijaloga sa lokalnom zajednicom i u tom smislu ne služe na čast odbornicima grada, posebno ne predsedavajućem koji takve proceduralno besmislene sednice saziva” – dodala je ona.

Građani se suočavaju sa urgentnijim problemima

Andrić Rakić takođe podseća da ima daleko urgentnijih problema građana o kojima bi trebalo razgovarati, a o kojima, podcrtava – nema nikakvog dijaloga vlasti i građana.

“Recimo, Severna Mitrovica je prepuna ispražnjenih lokala, a nema nikakvog dijaloga sa privatnicima koji očigledno prolaze kroz najveću krizu nakon rata. Ima brojnih problema u odnosima između policije i građana koje je takođe nemoguće rešiti bez reprezentativne policije, nivo kvaliteta opštinskih usluga koje se (ne)pružaju je na najnižem nivou od 2013.” – nabraja Andrić Rakić.