Piše: Aleksandar Šljuka

U zajedničkoj izjavi predsednika Francuske, Emanuela Makrona (Emmanuel Macron), kancelara Nemačke, Olafa Šolca (Olaf Scholz) i premijerke Italije, Đorđe Meloni (Giorgia Meloni), objavljene nakon pojedinačnih sastanaka sa premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem (Albin Kurti) i predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, našao se zahtev da Srbija isporuči de facto priznanje. [1] Tri dana kasnije, u svojoj poseti Prištini, predsednica Evropske Komisije, Ursula fon der Lajen (Ursula von der Leyen), ponovila je zahtev evropskih lidera upotrebivši istu kontrukciju.[2] Ovakvi potezi iznenadili su javnost, naročito onu u Srbiji. Međutim, postavlja se pitanje zašto je reakcija srpske javnosti bila tako burna u ovom slučaju, imajući u vidu da su pojedini zvaničnici/institucije u prošlosti već koristili, naizgled dosta zvučniji termin – međusobno priznanje (mutual recognition).[3][4][5]

Naime, postoje tri osnovne razlike kada je u pitanju upotreba pomenutih termina. Na prvom mestu, razlika je u subjektu koji termin koristi. U tom smislu, kontrukciju međusobno priznanje (mutual recognition) do sada su upotrebljavali isključivo zvaničnici država koje su priznale Kosovo, a u kontekstu Evropske unije to je činio samo njen parlament, insititucija koja tradicionalno ima ’slobodniji’ pristup u odnosu prema ovom, ali i drugim pitanjima. Iako bi se sličan pristup očekivao i od Evropske komisije kao tela sa nadnacionalnim karakterom, percepcija pozicije predsedajavućeg kao predsednika Unije u celini, uslovila je da sama Komisija zauzme dosta rezervisaniji/diplomatskiji stav prema pitanjima oko kojih unutar organizacije ne postoji jedinstvo. Stoga, iako je samo uvođenje termina de facto priznanje  u diskurs dijaloga Beograda i Prištine bilo izenenađujuće, odluka predsednice Evropske komisije da upotrebi navedenu formulaciju dodatno je zbunila javnost.

Druga stvar vezana je za sam trenutak u kome je termin upotrebljen. Naime, kako je naglasila predsednica Evropske komisije u svom obraćanju u Prištini, de facto priznanje zapravo podrazumeva ’sprovođenj(e) Ohridskog sporazuma, a on predviđa različite korake koji uključuju, na primer, priznanje dokumenta i institucije od strane Srbije’.[6]

Međutim, nakon što je pomenuti Aneks Sporazuma o putu ka normalizaciji prihvaćen od strane predstavnika Beograd i Prištine u Ohridu, 18. marta ove godine, niko, osim zvaničnika Vlade Kosova, nije referisao na pomenuti dokument kao u kontekstu de facto priznanja. Ukoliko pretpostavimo da su navodi predsednice Komisije tačni i da zaista nema novih inkorporiranih odredbi, oštra reakcija javnosti delom je usledila i zbog, naizgled, ničim izazvane, promene diskursa.

Treća i poslednja razlika jeste u pravno-logičkom smislu. Naime, u smislu u kojem je korišćen ranije, najčešče pominjan uz isticanje potrebe za postizanjem ’sveobuhvatnog pravno-obavezujućeg sporazuma (comprehensive legally-binding agreement) između Srbije i Kosova, termin međusobno priznanje (mutual recognition) podrazumeva de jure priznanje dveju strana. Mnogima je pomenuta konstrukcija bila besmislena, naglašavajući kako Srbija, kao već priznata država i članica Ujedinjenih nacija nema potrebu za priznanjem od strane Kosova. Međutim, u slučaju da dođe do de jure priznanja Kosova od strane Srbije, granice Srbije bile bi drugačije od onih u okviru kojih je sada priznata. Istovremeno, uzimajući u obzir da Kosovo Srbiju percipira isključivo u granicama bez ’AP Kosovo i Metohija’, jasno je da bi, zbog praktičnih razloga, bilo neophodno da dođe do formalnog priznanja novih granica i od strane Vlade u Prištini. Elem, kada je reč o de facto priznanju, stvar je dosta nejasnija. Naime, prema međunarodnom pravu, de facto priznanje označava priznanje koje je privremenog karaktera, odnosno država koja de facto priznaje drugu državu na taj način signalizira da postoji mogućnost da priznanje bude ’povučeno’ ukoliko nastupe (ili ne nastupe) određene okolnosti.[7]  S druge strane, Sporazum o putu ka normalizaciji i Aneks iz Ohrida stručnjaci za međunarodno pravo ne vide kao čin de facto priznanja[8], ali su pojedini mišljenja da se dogovoreni sporazumi između Srbije i Kosova mogu tumačiti kao vid implicitnog priznanja, što verujemo da su na umu imali zvaničnici u Prištini, ali i evropski lideri. U tom smislu, sam sporazum koji je poslužio posrednicima u dijalogu kao model za kreiranje ’Sporazuma o putu ka normalizaciji’, ’Osnovni ugovor dve Nemačke iz 1972. godine’, navodi se kao jedan od najreprezentativnijih primera implicitnog priznanja.[9] Međutim, teško je zamisliti kako evropski zvaničnici nisu bili svesni da koriste neadekvatan termin. U tom smislu, inkorporiranje ovog termina od strane srpske javnosti shvaćeno je kao vid ’kažnjavanja’ Beograda zbog nekonstruktivnosti povodom najnovijih događaja vezanih za napad koji se dogodio 24. Septembra u Banjskoj, na severu Kosova. Elem, iako korišćenje takve terminologije nije naročito iznenađujuće u kontekstu lidera evropskih država pomenutih u uvodu, njena upotreba od strane predsednice Evropske komisije,institucije koja nije bila sklona ni upotrebi termina međusobno priznanje (mutual recognition) u prošlosti, opravdano je zabrinula javnost.

U načelu, sam termin de facto priznanje nije značajno drugačiji od već korišćenog termina međusobno priznanje (mutual recognition). Međutim, imajući u vidu tri osnovne razlike istaknute u tekstu iznad:

  • upotrebu od strane određenih aktera koji prethodno nisu koristili termin međusobno priznanje (mutual recognition);
  • trenutak u kome je nastala promena u diskursu;
  • nekonzistentnost upotrebe termina u odnosu na međunarodnopravno određenje;

termin de facto priznanje je, za srpsku javnost, de facto problematičan.


Ovaj sadržaj je finansiran preko granta Američke ambasade u Prištini. Mišljenja, stavovi i zaključci ili preporuke sadržane ovde pripadaju autoru(ima) i ne izražavaju neophodno stavove State Departmenta.

Alternativna u partnerstvu sa Novom društvenom inicijativom.


[1] ‘Joint statement by President Macron, Chancellor Scholz and President Meloni on the EU-facilitated Dialogue on normalisation of relations between Kosovo and Serbia’. Italian Government, Presidency of the Council of Ministers. https://www.governo.it/en/articolo/joint-statement-eu-facilitated-dialogue-normalisation-relations-between-kosovo-and-serbia (preuzeto 09.11.2023.)

[2] ‘Fon der Lajen ponovila u PR, reći će i u BG: Obaveza Prištine ZSO, a Beograda de fakto priznanje’. KoSSev. https://kossev.info/fon-der-lajen-ponovila-u-pr-reci-ce-i-u-bg-obaveza-pristine-zso-a-beograda-de-fakto-priznanje/ (preuzeto 09.11.2023.)

[3] ‘Report on the 2021 Commission Report on Serbia’. European Parliament. https://www.europarl.europa.eu/doceo/document/AFET-AM-719760_EN.pdf (preuzeto 09.11.2023.)

[4] ‘US Urges Prompt Mutual Recognition Between Serbia And Kosovo Following EU Proposal’. The Pavlovic Today. https://thepavlovictoday.com/us-urges-prompt-mutual-recognition-between-serbia-and-kosovo-following-eu-proposal/ (preuzeto 09.11.2023.)

[5] ‘President Joe Biden says ‘mutual recognition’ key to Kosovo, Serbia talks’. Euronews. https://www.euronews.com/2021/04/20/president-joe-biden-says-mutual-recognition-key-to-kosovo-serbia-talks (preuzeto 09.11.2023.)

[6] ‘Fon der Lajen ponovila u PR, reći će i u BG: Obaveza Prištine ZSO, a Beograda de fakto priznanje’. KoSSev. https://kossev.info/fon-der-lajen-ponovila-u-pr-reci-ce-i-u-bg-obaveza-pristine-zso-a-beograda-de-fakto-priznanje/ (preuzeto 10.11.2023.)

[7] P. Kilibarda. ’Recognition of States in International Law’ (Doktorska disertacija, University of Geneva, 2021), str. 54-55.

[8] ‘Šta znači „de facto“ priznanje Kosova koje spominje Ursula fon der Lajen?’. KoSSev. https://kossev.info/sta-znaci-de-facto-priznanje-kosova-koje-spominje-ursula-fon-der-lajen/ (preuzeto 10.11.2023.)

[9] P. Kilibarda. ’Recognition of States in International Law’ (Doktorska disertacija, University of Geneva, 2021), str. 35


ALEKSANDAR ŠLJUKA

Aleksandar Šljuka je radio sa OCD/NVO u Srbiji; 2022. godine je suosnivač prvog studentskog podkasta na Fakultetu političkih nauka – Politikast. U periodu od nekoliko meseci, bio je jedan od voditelj a i urednika ovog projekta, koji je ugostio neke od najistaknutijih srpskih političkih ličnosti. On je diplomirao međunarodne odnose na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu i trenutno radi kao službenik na projektu u Novoj društvenoj inicijativi.

Leave A Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *