Piše: Arif Muharemi. Bio je urednik rubrike koja se bavila umetnošću i kulturom u dnevnim novinama Koha Ditore i Ekspres u priodu od 1999. godine do 2005. Bio je urednik programa za kulturu BIRN – Život na Kosovu, 2008. godine. Na RTK je prenosio program i dao svoj doprinos engleskom izdanju koje je izlazilo na 15 dana, Pristina Insight – Prištinski uvid. Trenutno radi u Centru za multimedije (Qendra Multimedia) i menadžer je na projektu koji je finansiran od strane Evropske unije.
Preispitivanje društvenih okvira i statusa građana je opis posla današnjih umetnika.
Bavljenje kulturom i bavljenje umetničkim aktivnostima prilično je novo opredeljenje na Kosovu. Posle Drugog svetskog rata u bivšoj Jugoslaviji su osnovane formalne obrazovne institucije za buduće glumce, reditelje, slikare i muzičare kako bi obrazovali nove generacije da steknu određene veštine i posluže ideji. Manje-više.
Nekada је bavljenje kulturom i umetnošću imalo malo veze sa uvođenjem i predstavljanjem ideje kritičkog mišljenja zajednici kao osnovnog formata kulturne emancipacije, a ideja “šta je estetsko” polako је počela da se uvodi. Ljudi u gradovima počeli su da posećuju novoizgrađenu kulturnu infrastrukturu: posećivali su pozorišne predstave i galerijske izložbe, dok su se ljudi na selu često zabavljali uz kulturno-umetnička društva osnovana da pevaju i plešu, proslavljajući svoj “novi i prosperitetni život”. Sve to spakovano u prelepi i sjajni ideološki omot, u službi konceptualnog, zamišljenog prijateljstva.
Kako kultura pripada javnom domenu, verujem da njena uloga danas poprima drugačije dimenzije. Umetnik je branilac javnih predmeta. Štaviše, kulturni radnici i umetnici trebalo bi da teže društvenom uticaju i moraju da budu opremljeni širokim spektrom socijalnih veština, a ne samo veštinama stečenim tokom svog školovanja. Svi znamo da obrazovni sistem u našem regionu jedva da naoružava studente kritičkim perspektivama koje bi jedan aktivni građanin trebalo da poseduje.
Danas su umetnici faktor promene. Umetnik treba da bude glavni pokretač društvenih procesa i da podržava marginalizovane ljude, dok njegov rad i tvorevine prožimaju društveno tkivo; politički humor, pozorište, grafiti i multimediji su danas moćno sredstvo izazivanja reakcije javnosti.
Umetničko delo je danas prevazišlo estetski okvir, što je zapravo i bila njegova obrazovna svrha prethodnih decenija. Danas, umetnost je znanje, a njena lepota leži u reakcijama koje budi, u zajednicama koje okuplja, u stvarima za koje se zalaže i za koje se bori.
Umetnik danas ne treba da pripada vođi, niti da služi i štiti glavne ideje koje proističu iz brošura političkih partija. Umetnik koji ne preispituje je tu samo da sluša i radi ono što mu se kaže. Umetnik se ne pokorava.
Zbog toga se lokalna umetnička scena mora prebaciti na buntovnički modus, kako bi osporila mentalne mape i granice i suprotstavila se izmišljenim idejama i slikama uokvirenim popularnim medijima koji propagiraju u službi nekolicine. Kulturne tvorevine mogu uticati na volju i mogu podstaknuti bitan intersocijalni dijalog u svrhu diskusije o suštinskim pitanjima za budućnost; voda, priroda, životna sredina, kvalitet vazduha, hrana, obrazovanje, zdravlje, grad i sve perspective koje su nam zajedničke. Umetnost je odlično oruđe koje služi da prodrma, probudi i izvede zajednice van svojih komfornih zona.
Sagledavajući širu sliku, na današnjem Kosovu – nažalost – i dalje uočavamo velike praznine među društvenim slojevima, a siromaštvo se uporno gura pod tepih: u ovom slučaju, umetnik je danas društveni pobornik. Umetnik je čovek. Uzbunjivač. Podsetnik. Osim što se brine za ulepšavanje grada i okoline, umetnik ima prilike da pusti glas za sve one koji su izgubili glasove, jer umetnik vidi dalje od svakodnevne politike.
Dok još sanjamo, umetnik zna da ono što nam je ostalo je zapravo sve što sada imamo. Pored svih zloglasnih, namerno napisanih medijskih naslova lažnih vesti kojih je sve više, potrebno nam je više umetnika i buntovnika kako bi nam pokazali put solidarnosti i pozvali nas preko zidova, preko mostova.
Danas, umetnik treba da širi nadu.
***
[1] “Bujrum”, turski “Buyrun” – pozivnica, dobrodošlica. Reč koja je poznata svim zajednicama i etničkim grupama koje žive na Kosovu.
***
Ovaj tekst izrađen je u sklopu projekta “ARTivism – povezivanje zajednica kroz kulturu i umetnost” koji implementirale nevladine organizacije LINK iz Severne Mitrovice i Futja Ngjyre iz Južne Mitrovice uz finansijsku podršku KFOS-a. Mišljenja, nalazi i/ili zaključci koji su izneti u ovom tekstu pripadaju autoru i ne predstavljaju nužno stavove Kosovske fondacije za otvoreno društvo.
