Alternativna Internet stranica jednom nedeljno objavljuje tekstove iz časopisa “Ženski pokret” koji je javnosti dostupan u digitalizovanoj građi kolekcije Narodne biblioteke Srbije. Tekstove prenosimo u izvornom obliku, bez izmena u gramatici, interpunkciji i terminima. Danas čitajte tekst “ Žensko pravo glasa” iz izdanja lista od juna 1920. godine.
***
Ovih dana pretresan je u našem Parlamentu nov izborni zakon, po kome se uvodi i kod nas opšte pravo glasa. Ali prevario bi se ko bi sasvim logično zaključio da se to opšte pravo proširuje odmah i na sve žene. Njih naši umni državnici još ne smatraju punopravnim građanima ove uzorite demokratske zemlje, i o njima naši demokratski zakonodavci vode računa samo kada se propisuje kakva dužnost.
Od narodnih poslanika najviše se zauzimao za nas g. Jaša M. Prodanović, vođa republikanske demokratske stranke, i zahtevao je da nam se dade neograničeno izborno pravo. U istom smislu govorili su još neki mlađi poslanici iz drugih partija, osobito iz socijalističke. Ostalim svojim kolegama i demokratima sasvim drugoga kova g. Prodanović morao je naročito dokazivati da jedna školovana žena ima više smisla za glasanje nego kakav poluidiot muškoga pola, i da jedna mati koja je žrtvovala ovoj zemlji svoju decu ima više prava da utiče na državne poslove nego neki diplomirani sebičnjak bez porodice, koji ne daje državi ništa sem obligatni porez.
Na žalost, izgleda nam da izvesne naše političare ipak nije bilo mogćno ubediti ni rečitšću, ni razlozima, ni faktima iskustva, nego – ko zna čime i na koji način. Njih isto tako nisu mogli ubediti ni naši delegati, kada su pre tri ili četiri meseca podnosili rezoluciju za žensko izborno pravo, a g. Stojan Protić nije hteo ni da ih primi. Po svoj prilici mu je tada slabo imponovao naš uljudan i miroljubiv postupak, i pošto vrlo dobro pamti da nije imao zadovoljstvo rasterivati policijom nijedan ženski miting, to danas, dosledno svojim principima, izjavljuje da mi ničim još nismo zasvedočile koliko nam je istinski stalo do izbornog prava.
Čula se i druga pametna izjava, da bi žene prvo valjalo osposobiti za politički rad, pa tek onda izvesti na biralište da glasaju. No, mi bismo, pre svega, želele znati na koji način ljudi naši stiču svoje političko osposobljenje, kada im politika tako srećno ide od ruke. Nas to danas veoma interesuje ne zato što bismo htele da im podražavamo, nego koliko da se znamo čuvati stranputica i rđave metode.
***
Ostale tekstove iz ove rubrike pročitajte u nastavku:
Zašto tražimo ženska prava? Žena i politika
Prvi tekstovi Ženskog pokreta: Prava žena pred zakonom 1920.
