U rubrici “Književnost sa Kosova” svake nedelje objavljujemo poeziju, prozu, eseje, kritiku autora sa Kosova i Metohije, koji su dali trajniji doprinos književnoj umetnosti u protekle dve decenije 21. veka. Odabir priloga za ovu rubriku vrši pisac i književni kritičar Aleksandar Dunđerin koji sastavlja i propratne beleške o autorima. Danas čitajte “Beleg” i “Povratak” Slobodana Kostića.
***
Beleg
Uzalud kupiš haljine, zdele,
starinske satove.
Nešto ostaje iza tebe:
neograđena dvorišta,
zapušteni grobovi,
prekor staraca i božjaka.
Odlaziš neznano kud;
sabijen u brigu, nadu;
noću, na groblju,
prah predaka kradeš.
Ostaju ti izvori, tapije,
zmija u zidu kuće.
Povratak
Ma gde pošao, Kosovo mi kao stara bora na čelu;
a kad zanesem se na putevima, što uvijaju
za mnom se kao zapaljeni crvi,
vraćam se, kao smrti kad veličanstveno priziva.
Ostavljajući zbunjene tragove,
sa spletnim godovima i greškama,
i u grlu muškim vetrovima;
u modricama i legendama, zatičem
stare brestove koje zajahalo je dlakavo sunce,
i pticu koja javi se samo na dan velike šume,
zgrčene u štake.
U izbi od pruća:
usnulu aždaju, koju opasao je besni jarac;
mericu konjske balege kojom palim vatru, na vetru.
Iz zelene vode u zdeli, na pogled,
izvija se, iz dima, penjući se kroz tavanicu,
ka zvezdama, naga bela žena, nalik na vražju sisu
u kojoj se budi prohtev.
Pred mojim gorkim licem, klekne postiđeno selo;
dok susedova mi žena kuva rakiju od žira
i ljušti divlje voće, seljanima, koji zakunu se
na obrednoj koži, u kratkovečnoj kaži,
merim strah, zablude i blud;
po gavranu koji baca kuglu noći u vrč,
i čučne na vračev prag, ko pas,
otkrivam uzaludnost pesme.
Moje posustale pesme.
***
Beleška u autoru
Slobodan Kostić (1952-2012), srpski književnik, pesnik, esejista i redovni profesor teorije književnosti na Filozofskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici, posle smrti, sve češće biva proglašavan, uz Darinku Jevrić, najznačajnijim srpskim pesnikom sa Kosova i Metohije svih vremena. Rođen je u Rečanu kod Kosovske Kamenice. Do rata 1999. godine živeo je u Prištini, potom godinu dana u Valjevu, da bi se potom s porodicom nastanio u Ranilugu kod Kosovske Kamenice, gde je i preminuo. Nagrađen je Ordenom Svetog Save prvog reda i Zlatnim krstom Kneza Lazar za životno delo. Objavio zbirke pesama Obračun s anđelom (1974), Metak na poslužavniku (1977), Čitanje mape (1983), Žilišta (1987), Pokajničke pesme (2000), Izabrane pesme (2006); prozu Putnik: kroz sećanja i svetinje (2006), Put (2011); književnu kritiku Novija srpska poezija na Kosovu (1981), Stvaranje i tumačenje (1990), Budni snevač Rade Drainac (1992), Pravoslavno duhovno pesništvo (2000), Stvaranje i tvorevina (2001).
Iako je Slobodan Kostić pesnik 20. veka, u njegove Izabrane pesme ušle su, po izboru autora, i nekoliko pesama iz 21. veka, vrhunske vrednosti, koje je kritika nazvala Gračanički ciklus. Kostićevo pesništvo je posvećeno gotovo isključivo Kosovu. Jedan je od najautentičnijih srpskih religioznih, ravoslavnih pesnika i značajan teoretičar pravoslavne književnosti. Sa Petrom Milosavljevićem osnivač je i predsednik Društva za obnovu srbistike i pokretač časopisa Srbistika.
***
Sve navedene knjige možete kupiti ili pozajmiti za čitanje u bilbioteci Privatnog kulturnog centra Akvarijus (Strahinjića Bana 4, Kosovska Mitrovica).
