Antologija „Neodoljiva teškoća postojanja“ spoj mitopoetskog i realnog istorijskog prostora

Promocija antologije u Herceg Novom

U bašti Gradskog muzeja „Mirko Komnenović“ 8. septembra je, u organizaciji Matice Boke, predstavljena antologija „Neodoljiva teškoća postojanja, Srpska književnost na Kosovu i Metohiji 2000-2020“ koju je priredio Aleksandar Dunđerin. Domaćin je, u ime Matice Boke, bio potpredsednik Opštine Herceg Novi Mirko Mustur.

Antologija predstavlja svojevrsan spoj mitopoetskog i realno istorijskog prostora, istakao je priređivač Dunđerin:

“Ovo je sa jedne strane i svedočanstvo o trajanju kosovske misli, ali sa druge i svedočanstvo o vremenu u kojem živimo. I ova poezija i proza, ovi eseji i odlomak iz drame koji se nalaze u antologiji, upravo pokazuju kako su pisci sa Kosova i Metohije, ali i i oni koji tamo žive ovih 20 godina, zapravo uspevali da na različite načine svedoče o svemu tome i da budu ukorak sa tim bitnim tendencijama i u našoj nacionalnoj literaturi, srpskoj i literaturi pisanoj na srpskom jeziku, i uopšte sa tendencijama koje su danas aktuelne i u svetu. Tako da mi se čini barem da je ovih 20 godina srpske kniževnosti na Kosovu i Metohiji i uopšte na rubovima nekog srpskog kulturnog prostora, mnogo zanimljivija i dinamičnija, možda i neočekivano živa i raznovrsna, nego možda u nekim centrima kulture u Srbiji”.

Rođeni Novosađanin, koji već dugo živi na Kosovu i Metohiji, objašnjava da je njegova motivacija da bude tu, između ostalog, upravo inspiracija koju nudi sam taj prostor i dodaje da bi svaki umetnik, pogotovo srpski umetnik, morao da poseti Kosovo i Metohiju, jer je tamo središte srpske kulture.

“Ako smo ikada bili reprezentativni u svetskim razmerama to je, između ostalog, i zbog Visokih Dečana, i Peći, i Gračanice i Bogorodice Ljeviške u Prizrenu. Da ne pominjemo našu narodnu književnost, te cikluse i našu uopšte epsku tradiciju; tada smo zaista bili ne samo u korak sa svetom, nego smo predstavljali u svetskom smislu vrednost u arhitekturi, likovnoj umetnosti i književnosti”, poručio je Dunđerin.

Da li je obaveza pesnika da bude savest naroda, pesnik, novinar i predsednik Udruženja novinara Srbije Živojin Rakočević odgovara da je to večno i složeno pitanje koje je u nekom stalnom vaskrsenju.

“Kada imate jednu vrhovnu civilizaciju, onda ste u obavezi da čuvate tu civilizaciju. Mi nikako ne možemo dozvoliti sebi da Dečani nestanu kao palmira, ili da Pećka patrijaršija bude razgrabljena kao Nacionalni muzej u Iraku, a to se moglo lako dogoditi. Sada mislim da već ne može, ali ni Dečani, ni Patrijaršija, ni Ljeviška nisu dovoljni sebi, oni ne mogu bez stvarajućih ljudi i duha, koji su tu, jer se svako ko živi na Kosovu i Metohiji direktno ugrađuje u to čvorište sukoba. I, u tom čvoru sukoba on direktno podržava opstanak onoga što mu je najvažnije. E, sada – šta je tu impresija, šta je tu lični doživljaj i kako će se to predstaviti? To zavisi samo od stvaralačke ličnosti, dara i talenta”, poručio je Rakočević.

Pesma je trenutak inspiracije, mada su sve pesme kosovsko-metohijskih pisaca zasnovane uglavnom na tradiciji i Vidovdanu, kazao je pesnik i predsednik Društva književnika Kosova i Metohije i potpredsednik Udruženja književnika, Novica Sovrlić.

“Naše stradanje i naše bitisanje trenutno se ogleda kroz Vidovdan, kroz tu žrtvu i to je možda naša veličina, opstati na strašnom mestu. Svi se ponosimo što smo ostali na zemlji predaka, što tamo bitišamo i stvaramo i rekao bih da je naše stanje duha još nadgrađenije tim inatom da opstanemo. Taj inat može da se tumači i kao ljubvav prema otadžbini koja ničim nije meriva”, kazao je Sovrlić.

Pesnik i kritičar, doktorant književnosti Žarko Milenković, kazao je da je antologija najbolji i najsistematičji pregled književnosti Kosova i Metohije.

“Zaista sam ponosan što sam imao prilike da taj tekst čitam u nastajanju, što pripadam antologiji i što se deo teksta odnosi i na mene. Dunđerin je neke od mojih radova posvećenih autorima citirao u ovom tekstu. Tekst je značajan, jer nudi zanimljiv i sveobuhvatan pogled na srpsku književnost Kosova i Metohije nastajalu od 2000. do 2020. godine. Svakome ko se ubuduće bude bavio ovim temama, ovaj predgovor će biti nezaobilazan”, kazao je Milenković.

Pesnici i pisci na Kosovu i Metohiji u prve dve decenije 20. veka nimalo ne zaostaju za književnim stvaraocima u nekim drugim krajevima, u smislu praćenja savremenih tokova i modernih načina izražavanja, kazala je novinarka i pisac Ivana Vanovac.

“Oni su postali prepoznatljivi isključivo po tom prilično jednoličnom rodoljubivom patosu. On je bio prilično jednoličan, čak je na momente krenuo da biva blago i patetičan. Zapravo, to je slika koja se stvarala u javnosti, a za to vreme su pisci na Kosovu i Metohiji stvatrali izvanrednu poeziju koja, iz nekog razloga, nije bila tako atraktivna. Nije bilo atraktivno da čitate ljubavnu poeziju ili erotsku poeziju, kakvu god drugačiju poeziju sa Kosova i Metohije. Unapred se očekuje da vi imate bar jednu rodoljubivu pesmu. Dakle, ta rodoljubivost kao motiv je bila must have kosovskometohijskih pisaca; ako nemaš takvu pesmu ti i nisi baš neki pesnik. Ono što je Aleksandar radio i čime sam ja zaista oduševljena jeste upravo njegova težnja da tu kategoriju stvaralaca na Kosovu i Metohiji široj javnosti predstavi kao ljude koji se bave i ostalim motivima. Da, imaju iste probleme, ista izvorišta pokretačke stvaralačke energije, apsolutno se bave i tim modernim tonovima, tako da mislim da je (antologija) zato jako značajna”, kazala je Vanovac.

Poseban izazov je bio predstaviti kroz ilustraciju umetnike koji su ostavili značajan pečat u razvoju kulture Kosova i Metohije, kazala je umetnica Miljana Dunđerin.

“Nisam želela da takve gromade od ličnosti predstavim kroz portret ličnosti, već da oslikam njihov karakter. Izložba portreta prati ovu antologiju. Pristup je bio pojedinačan, dugo se radilo i pošto je moj suprug priređivač antologije i ja sam na neki način učestvovala svih deset godina. Na radnoj površini na kojoj sam radila portrete, ostao je žuti krug i nisam htela da ih pomerim, ostavila sam baš tako. Bio je to slučajan trenutak, izgledao kao da je ispao iz simetrije, ali kada pogledate, taj krug dao je smisao i značenje i spojio ih baš kao što je to uradio moj suprug u antologiji”, kazala je Dunđerin.

Antologija je 9. septembra, od 20 časova, bila promovisana u Kotoru, u porti Crkve Svetog Nikole, a 10. septembra i u Tivtu, u parohijskom domu crkve Svetog Save.

Radio televizija Herceg Novi

Leave A Comment

Your email address will not be published.