Svako ko je kritičan prema kosovskoj vladi može da bude etiketiran i da trpi posledice odnosno “osvetu”, ili kroz javne poruke vladinih predstavnika ili kroz mreže botova na društvenim mrežama. Kosovska vlada sarađuje samo sa određenim organizacijama i vlada veliko nepoverenje prema ostalima koje kritikuju rad i pristup vlade – ključne su poruke sa diskusije ”Pristup Vlade Kosova civilnom društvu: Balansiranje izmedju saradnje i neagažovanja”. U diskusiji su učestvovali izvršna direktorka Nove društvene inicijative Jovana Radosavljević i analitičar Demokratije plus Emir Abraši.

Abraši: Skepticizam i nepoverenje

“Generalno postoji skepticizam, ili nepoverenje po pitanju saradnje vladinih zvaničnika sa civilnim sektorom i veoma loše podnose kritike… Pristup je takav da ima mnogo prostora za unapređenje” – ocenio je Emir Abraši iz Demokratije plus.

On je podsetio da je Samoopredeljenje, sadašnja stranka na vlasti na Kosovu – jedna od onih koja je imala najviše koristi od samog civilnog sektora kako bi došla na vlast i umesto da nastavi sa tom saradnjom, posle dobijanja većinskog dela glasova glasača – “postali su veoma zatvoreni za kritike”.

“Nastavili su da sarađuju sa određenim brojem organizacija kojima veruju, koje nisu kritične prema politikama vlade, dok su za većinu organizacija civilnog društva suzdržani po pitanju saradnje” – kazao je.

On dodaje i da u poljima spoljne politike i dijaloga sa Srbijom, koja prati, nije video da se vlada konsultuje ili da razgovara sa civilnim sektorom.

“Rade sa određenim brojem pojedinaca ili civilnim organizacijama koje su im bliske, međutim, po pitanju šireg civilnog sektora, nisu spremni za saradnju čak i u slučajevima kada imamo veoma važne zakone kao što je nacrt zakona o javnim nabavkama. Nema saradnje, a to je vrlo važno, jer je u pitanju trošenje javnog novca”.

Kada su u pitanju aktivnosti vlade, on navodi da oni koji jesu kritični prema vladi – redovno ih pozivaju na događaje, ali da kada događaje organizuje civilni sektor odnosno one organizacije koje su kritične prema vladi – da vladini zvaničnici nisu spremni da učestvuju. Sa druge strane, navodi, skupština jeste otvorenija za saradnju.

Zato podseća da je i ustavna obaveza vlade da izveštava skupštini, ali i da vlada to ne čini.

Govoreći o komunikaciji kosovske vlade sa civilnim sektorom, Abraši je naveo da je ona veoma loša:

“Ne trude se čak ni da odgovore na naša pitanja. Znam da je takav slučaj i sa medijima. Ne odgovaraju na zahteve za pristup javnim dokumentima, na šta imamo zakonskom pravo… Najsmešnije je da je ovo jedina vlada koja ima dva portparola, a nemamo pristup informacijam. To je tužno”.

On je naveo i da kada su u pitanju kritičari vlade da oni neretko budu na meti organizovanih kampanja na društvenim mrežama.

Radosavljević: Ovako se ne gradi poverenje

Izvršna direktorka Nove društvene inicijative, Jovana Radosavljević, objasnila je da se civilni sektor u srpskoj zajednici na Kosovu našao u posebnom položaju posle izlaska Srba iz kosovskih institucija.

“Ishod onoga što imamo danas, a to je činjenica da sa jedne strane imamo vladu koja je došla na vlast sa obećanjem o internom dijalogu sa kosovskim Srbima, ali u isto vreme pokušava da zaobiđe izabrane predstavnike i političke predstavnike i da smo na kraju na severu imali političke predstavnike koji su napustili kosovske institucije i politički život. Kosovski Srbi su ostali u institucionalnom i liderskom vakuumu”.

Ona ističe da je upravo u tom vakuumu bez glasa političkih aktera, civilni sektor preuzeo odgovornost da govori o zabrinutostima i potrebama Srba i na severu i u drugim delovima Kosova. Iako ocenjuje da jesu učinili mnogo, upozorava da civilni sektor nema moć koju imaju izabrani predstavnici.

Na pitanje da li su se predstavnici civilnog sektora Srba na Kosovu sastajali sa predstavnicima kosovske vlade i kako su reagovali na ono što su kao civilni sektor imali da kažu, Radosavljević ističe da interni dijalog nikada nije iniciran od strane same vlade već od strane treće strane – međunarodnih predstavnika.

“Koji su veštački fasilitirali tim sastancima između vladinih predstavnika, uključujući Premijera, zamenika premijera, drugih ministara, gde bi se okupili predstavnici ne samo organizacija civilnog društva. Uvek bi to bilo iza zatvorenih vrata gde bi pokušali da govorimo o određenim pitanjima, ali i davali prepopruke. Dakle, govorimo o ranim danima ove vlade, kada smo se bavili administrativnim pitanjima, da bi situacija u međuvremenu postala samo još gora. I argument zbog kojeg je korišćen ovakav format je da smo mi kao civilno društvo pod pritiskom Beograda i da zato pokušavaju da nas zaštite, što je daleko od realnosti”.

Ona je dodala da su ovi sastanci bili takvi da nije bilo sluha za ono o čemu su govorili predstavnici organizacija civilnog društva koje predvode kosovski Srbi.

“Ono što bismo dobili zauzvrat je to da vladini predstavnici nisu razgovarali sa nama, nego o nama i pokušavali da nam dokažu koliko grešimo u svojim procenama i pitanjima koje smo pokrenuli…”.

Ona je navela da su sastanci sa predstavnicima kosovske vlade i predstavnicima organizacija koje predvode Srbi u više navrata održavani, ali i da su se osećali zloupotrebljeno:

“Posebno u uslovima kada bi se ovi sastanci dogodili, a onda vladini predstavnici javno govorili o navodnom konstruktivnom dijalogu koji su imali sa civilnim sektorom”.

Radosavljević podcrtava da se slično događalo i sa međunarodnim predstavnicima.

“Dogodio bi se veoma težak sastanak o određenoj temi, vladini predstavnici bi javno govorili o konstruktivnom dijalogu, iako se dogodilo nešto potpuno drugo i u tom slučaju ne možete da izađete i javno demantujete tako nešto”.

Zato, ističe, kao organizacija sada zahtevaju da svaki sastanak sa vladinim predstavnicima mora da bude javan:

“Kako bismo kontrolisali poruke koje šaljemo, a ne da budemo izmanipulisani da smo rekli ili uradili nešto potpuno drugačije od onoga što jesmo”.

Ona se osvrnula i na kampanju koja je vođena protiv nje i njene organizacije, ali i drugih predstavnika civilnih organizacija koje predvode Srbi.

Februara ove godine delegacija organizacija civilnog društva koje predvode kosovski Srbi i predstavnik ombudsmana na Kosovu na poziv poslanice Viole fon Kramon otputovali su u Brisel gde je održano i slušanje kojem je prisustvovalo oko pedesetak poslanika, ambasadora i predstavnik različitih institucija. Učestvovala je i delegacija sa Kosova koju je predvodio zamenik ministra lokalne samouprave, Arber Vokri, u kojoj su bili i Srbi koji učestvuju u sadašnjim lokalnim samoupravama na severu Kosova.

Radosavljević je podsetila na odnos zamenika ministra Vokrija koji je pokušao da diskredituje delegaciju civilnog sektora, koristeći negativnu terminologiju i etiketiranje, poput toga da su “Vučićevi propagandisti”, da “raspiruju nasilje” i promovišu dezintegraciju.

Nakon ovoga i zamenik premijera Besnik Bisljim je ove organizacije nazvao organizacijama koje su za dezintegraciju, a sve se nastavilo gostovanjima zamenika ministra Vokrija u više emisija medija na Kosovu gde je govorio o ovim organizacijama, predstavnike prozivao poimenice, uključujući i Radosavljević koja je javno reagovala na jednu od Vokrijevih objava na Fejsbuku.

U međuvremenu, ispostavilo se i da je obraćanje delegacije civilnih organizacija u Briselu neko iz, kako se veruje, delegacije koju je predvodio vladin zvaničnik, snimio i delio različitim kanalima. U posed audio snimka je sada i sama Radosavljević.

“I to je ono što se odvija u javnoj sferi. Zamislite šta se događa iza zatvorenih vrata i u komunikaciji sa međunarodnim sagovornicima i kako govore o nama” – podcrtala je Radosavljević, navodeći da se radi o narušavanju poverenja koje bi trebalo da se gradi sa institucijama.

Ona je navela i primere da su, iako su razgovarali iza zatvorenih vrata sa predstavnicima kosovske vlade, savetnici kosovskog premijera javno govorili o tome.

“To nije način na koji se gradi poverenje. Moramo da razmišljamo o tome kako da promenimo pristup prema onima koji kritikuju vladu, jer je vlada je tu za svoje građane, a ne obrnuto, i da moraju da počnu da slušaju, jer svima nama je stalo da imamo bolji život i mirno okruženje u kojem bi živeli dostojanstveno”.

Diskusija je održana u okviru konferencije “Izgradnja mostova ili produbljivanje jaza?” koju su zajedno organizovali Alternativna i Sbunker, u Prištini, 26. juna, a u okviru projekta “Osnaživanje glasova” koji je finansijski podržala američka ambasada na Kosovu.

Pročitajte još: Politički diskurs na Kosovu: Stvaranje prepreka, okrivljavanje i nedostatak suštinskog dijaloga