“Bitka na Košarama, zajedno sa bitkom na Paštriku, osujetila je plan NATO alijanse za kopnenu invaziju na teritoriju SR Jugoslavije, odnosno naše Srbije, a za taj veliki uspeh, zaslužni su vojnici, borci i njihove starešine naše vojske. Heroji sa Košara su položili svoje živote radi odbrane otadžbine, pokazavši tim činom ultimativnu ljubav prema državi i svome rodu. Možemo se pitati kako da im vratimo ljubav za ljubav” – poruka je srpskog premijera Miloša Vučevića, sa obeležavanja godišnjice bitke na Košarama, koja je danas održana u Beogradu.
Bitka na Košarama karakteristična je po brojnim žrtvama na srpskoj strani, i to uglavnom mladih vojnika.
Dok Vučević u negativnom kontekstu govori o NATO-u, i “osujećenju” invazije, ne pominje da je NATO, odnosno KFOR uprkos i ovim žrtvama, posle Kumanovskog sporazuma, na koje su pristale tadašnje srpske vlasti – svakako ušao na teritoriju tadašnje SR Jugoslavije, to jest, na Kosovo, koje su srpska vojska i policija prethodno – prema sporazumu – morali da napustile.
U javnosti se takođe prećutkuje to da je NATO sada jedan od partnera srpske vojske.
Iako je, kako pojašnjavaju iz ministarstva odbrane Srbije, intenzitet saradnje sa NATO-om varirao u odnosu na politička dešavanja, konkretan korak u uspostavljanju saradnje u okviru Partnerstva za mir učinjen je krajem aprila 2002., kada je vlada SR Jugoslavije usvojila preporuku Vrhovnog saveta odbrane o pokretanju procesa pristupanja ovom programu.
Državna zajednica Srbija i Crna Gora podnela je, 19. juna 2003., zvaničan zahtev Alijansi za prijem u Partnerstvo za mir.
Radi pripreme državne zajednice za učešće u Partnerstvu za mir, NATO je, 30. juna 2003. godine, pokrenuo poseban program za Srbiju i Crnu Goru: Prilagođeni program saradnje (Tailored Cooperation Programme, TCP). Prilagođeni program saradnje podrazumevao je učešće na kursevima u NATO školi u Oberamergauu, seminarima i konferencijama, a najveći doprinos predstavljalo je učešće pripadnika Vojske Srbije, u svojstvu posmatrača, na određenom broju vojnih vežbi Partnerstvo za mir.
Republika Srbija pozvana je da pristupi Partnerstvu za mir na samitu NATO-a u Rigi 29. novembra 2006., zajedno sa Bosnom i Hercegovinom i Crnom Gorom, a decembra iste godine Srbija je formalno postala učesnica Partnerstva za mir. Tada je i osnovana NATO vojna kancelarija za vezu između NATO-a i sprskih vlasti, u Beogradu.
Prezentacioni dokument Republike Srbije, za razliku od ostalih prezentacionih dokumenata država u regionu, ne predviđa članstvo Srbije u NATO-u, čime se, za sada, isključuje učešće Srbije i u Akcionom planu za članstvo (MAP), kao mehanizmu Partnerstva za mir za sveobuhvatne pripreme u procesu pristupanja neke države Alijansi.
Vojno predstavništvo u Misiji Republike Srbije pri NATO-u uspostavljeno je 27. septembra 2010. godine.
Sa druge strane, iz NATO-a navode da je “Srbija cenjen i dugoročni partner Saveza”.
“Naše partnerstvo je jako i stabilno. NATO u potpunosti poštuje politiku vojne neutralnosti Srbije. Istovremeno, Srbija sa NATO-om sarađuje na više nivoa, u političkom, vojnom i naučnom domenu” – navodi se na zvaničnoj stranici NATO-a.
“Pružamo mogućnosti za usavršavanje i obuku oficirima Vojske Srbije. Oni pohađaju obuku u zemljama članicama NATO-a. Razmenjujemo osoblje, izvršavamo zajedničke vežbe, delimo najbolju praksu. Pored toga, NATO pomaže Srbiji da razvija kapacitete za uspešno učešće u multinacionalnim operacijama pod vođstvom UN i EU, u kojima Srbija pruža veoma značajan doprinos. Takođe, Srbija pomaže NATO-u. Na primer, vojnomedicinski timovi iz Srbije poznati su po svom znanju i stručnosti. Zato su pomogli NATO-u na obuci medicinskih timova Oružanih snaga Iraka”.
Podsetimo i da se od 10. do 21. juna, u organizaciji Vojske Srbije i Evropske komande Oružanih snaga Sjedinjenih Američkih Država, u bazi „Jug“ i na poligonu „Borovac“ održava međunarodna taktička vežba obučavanja „Platinasti vuk 24“, koja se održava od 2014. godine. Na vežbi učestvuju pripadnici Vojske Srbije i oružanih snaga nekih od država članica NATO-a.
