Posle odluke Centralne banke Kosova o platnom prometu – redovi ispred filijala srpskih banaka na severu Kosova. Samo najuporniji će uspeti da dođu do dinara i to u ograničenoj količini – od 5 do 10.000 po osobi. U srpskim sredinama južno od Ibra – ni toliko.

Kako doći do novca? Šta kažu građani?

“Ne možemo nigde (da podignemo novac), bili smo u tri banke koliko ih ima u Kosovskoj Mitrovici” – kazao je jedan od građana, opisujući situaciju kao strašnu.

Navodi da je alternativa da otputuju u Srbiju po novac što, pojašnjava, iziskuje dodatne troškove.

“Ja lično ne primam novac iz Srbije, ali moji roditelji su zaposleni u srpskom sistemu i moja mama podiže novac preko NLB kosovske banke u evrima, a otac je dao karticu sestri koja živi u Srbiji i ona mu podiže novac i kada može pošalje mu” – kazala je jedna od sagovornica.

“Ako ne bude dinara, biće evra” – kazao je takođe jedan od sagovornika, navodeći da veruje da će situacija biti rešena, ali i da će srpski dinar biti ukinut na Kosovu.

Na koliko građana će imati uticaj odluka kosovske centralne banke ukoliko i dalje ne bude omogućen uvoz i transfer dinara – govore podaci o budžetskim davanjima Republike Srbije na Kosovu po broju korisnika.

Zaposleni – 31.831; penzioneri – 29.115; socijalna davanja – 31.586; stipendije studenata i đaka – 2.430; korisnici narodnih kuhinja – 2.000.

“Mislim da nema srpske porodice na Kosovu i Metohiji koja nije pogođena ovom odlukom, jer mislim da svaka porodica ima bar jedno primanje koje dolazi iz Republike Srbije” – kaže Aleksandar Rapajić iz Centra za zastupanje demokratske kulture, ocenjujući da se radi o sistemskom pritisku na srpsku zajednicu na Kosovu.

“Ova odluka CBK-a uopšte ne pomaže nikome, znači nijedan građanin Kosova njegov život neće biti bolji posle ove odluke, neće se smanjiti kamatne stope, neće doći do nekog ekonomskog razvitka, ova odluka jedini efekat koji ima je da zagorča život srpskoj zajednici i da oteža slanje novca iz Srbije” – kazao je.

Miodrag Milićević ispred NVO Aktiv ocenio je da nije moguće da apsolutno niko nije znao ni u Vladi Kosova, niti u nadležnim institucijama da će odluka Centralne banke proizvesti niz različitih negativnih efekata na zajednicu.

“Pitanje je naravno momenta dokle će dinari biti na Kosovu u opticaju”, kazao je, dodajući da se takođe postavlja pitanje koliko će i Poštanskoj štedionici biti omogućeno da konvertuje dinar u evro, ali i da će upravo građani snositi troškove razmene novca.

Da su obični građani najviše pogođeni uredbom CBK-a ističe i Aleksandar Arsenijević iz Srpske demokratije.

Pokušali su da otvore račun u jednoj kosovskoj banci na severu na osnovu ugovora u jednoj od srpskih institucija, što im nije bilo omogućeno.

“Takođe smo probali sa debitnom karticom Komercijalne banke to jest Dina karticom koju 90 odsto naših sugrađana koristi za primanja iz Srbije – te kartice su neupotrebljive u kosovskim firmama ako hoćete da izvršite plaćanje u bilo kom butiku, bilo kojoj radnji. Takođe smo probali da na bankomatu NLB-a sa deviznom Visa karticom, to jest, karticom u evrima – probamo da podignemo novac na NLB bankomatu u kosovskom sistemu i provizija je neverovatnih 7%” – kazao je.

Ističe da uredba CBK-a ne zadire samo u pitanje finansiranja iz Srbije nego u pitanje integracije i zdravstvenog i obrazovnog sistema, čime je trebalo da se bavi Zajednica srpskih opština.

 “Takođe podsetiću da model finansiranja srpskih opština postoji preko ZSO. I to je onaj šlag na tortu kada se formira ZSO, ne prva etapa, nego poslednja” – kazao je Arsenijević.

Snažne kritike od strane međunarodne zajednice za sada nisu dale rezultate, pa se uredba Centralne banke Kosova, iako, kako tvrde iz Prištine – prolongira – na terenu sprovodi.

Nade za rešenje se na kraju ulažu i u zahtev za ocenu ustavnosti uredbe, koju je podneo četvoročlani advokatski tim.

Pravnik Dragutin Nenezić objasnio je da pitanje valute ne može da se uredi uredbom, već zakonom, a da istovremeno ovakva uredba CBK-a krši osnovna ljudska prava korisnika budžetskih sredstava Republike Srbije.

Ovaj sadržaj je nastao u okviru projekta “Prekinuti ćutanje” koji sprovodi Alternativna u partnerstvu sa Kontakt Plus radijom.


Sadržaj je nastao uz finansijsku podršku Evropske unije i isključiva je odgovornost Alternativne i Kontakt Plus radija, te nužno ne odražava stavove EU.

Leave A Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *