Uredba Centralne banke Kosova o platnom prometu, odnosno, kako javnost tumači – ukidanju srpskog dinara, izazvala je niz reakcija, a kod građana i iznenađenje i strah. Kakve bi mogle da budu posledice ove uredbe na život običnih građana koji primaju plate i davanja iz budžeta Republike Srbije, a posebno na ranjive grupe, šta su moguća rešenja, te da li i kakve veze ova uredba ima veze sa Zajednicom srpskih opština – razgovarali smo u novom podkastu sa izvršnim direktorom nevladine organizacije Aktiv – Miodragom Milićevićem.

Milićević podseća da je najava o promenama u platnom prometu na Kosovu bilo i krajem prošle godine, ali i pre toga, te da mu nije jasno iznenađenje koje je usvajanje uredbe proizvelo:

“Nakon potpisivanja Ohridskog sporazuma, kada je Aljbin Kurti izašao sa svojim predlogom za rešenje dugogodišnje krize, kada je video rešenje, odnosno nekoliko modela, od kojih je jedan od tih upravo ukidanje platnog prometa sa Republikom Srbijom, odnosno gašenje preostalih, kako je to naznačeno u samom tekstu tog dokumenta – paralelnih institucija koje još uvek postoje na Kosovu”.

Ocenjuje da bi potpunim sprovođenjem odluke Centralne banke Kosova, u trenutnim uslovima – najpogođeniji bili građani srpske nacionalnosti, posebno starija populacija i oni u socijalno težem položaju:

“A pričamo o uglavnom o starijim licima koja gravitiraju na prostoru enklava širom centralnog Kosova”.

Pojašnjava da bi odlukom bili pogođeni ne samo oni koji primaju plate iz sistema Republike Srbije, već svi oni koji imaju neku vrstu primanja iz budžeta Republike Srbije:

“Tu moramo da pomenemo i mlađu populaciju, pričamo o studentima koji su takođe u sličnoj situaciji, naravno imajući u vidu da recimo prilikom obnova godina, prilikom, na primer, prijave ispita i tako dalje – da je jedino sredstvo plaćanja bio dinar i da kao budžetska institucija, pričam o Univerzitetu i fakultetima, apsolutno su i jedino u obavezi da kao platežno sredstvo koriste dinar”.

On naglašava da odluka CBK-a posebno pogađa građane starije populacije koji nemaju otvorene žiroračune u bilo kojoj od banaka, već svoje penzije primaju u penzionim čekovima koje kasnije unovčavaju u nekoj od poslovnica pošta Srbije. Podseća i na slučaj Goraždevca gde je, između ostalog, oduzet novac za penzije.

Podsećajući da je širok dijapazon građana koji ne mogu fizički da podignu novac i ukoliko mogu da bi to učinili uz dodatne troškove, dodaje da je uredba CBK-a u tom smislu isključiva.

“Ono što sve vreme u ovom periodu, koliko već diskutujemo u javnom prostoru o ovom problemu, izostaje pitanje prema Vladi Kosova i prema Centralnoj banci Kosova – kako je moguće da smo mi došli u ovu fazu da danas pričamo o međukoracima koji će tek biti uspostavljeni, a da to prethodno nije učinjeno? Dakle, ušlo se u jednu veoma isključivu vrstu monetarne politike koja je preko noći doneta, a kojom se ukida platni promet bez nuđenja bilo kakve vrste alternativa, bez vođenja računa o socijalnim kategorijama” – podcrtao je Milićević.

“Ono što čujemo, s jedne strane iz Prištine, ukazuje na to da postoji ogroman stepen nerazumevanja položaja srpske zajednice na Kosovu, jer smo imali prilike da čujemo i od guvenera, i od Premijera Kosova, i od ostalih ministara, da su zapravo svi ti korisnici potpuno slobodni da otvore žiroračun u bilo kojoj od komercijalnih banaka koje posluju na severu Kosova i da oni zapravo uopšte ne vide problem, potpuno ignorišući činjenicu da takođe u Srbiji važe zakoni gde je zakonski regulisana fiskalna i monetarna politika, gde se kaže da je dinar jedino sredstvo plaćanja, i kao takvi svi koji su svoje penzije, plate zaradili ili zarađuju u tom sistemu, u obavezi su da plate poreze i doprinose upravo po tom sistemu. Dakle, tu postoji ozbiljan disbalans između ta dva sistema koji ne vide jedan drugi, očigledno”.

Milićević istovremeno ističe da je ovako kompleksno pitanje kao što je pitanje platnog prometa u dinarima nešto što “nije smelo da se lomi preko kolena”.

“Već je moralo da se adresira kao jedno od pitanja kroz proces dijaloga i da se u okviru dijaloga nađe sistematski održivo rešenje koje će značiti ne ove praznine i ne ove nejasnoće kakvih imamo danas, već koje će jasno da definišu budućnost finansiranja, dotacija od strane Republike Srbije. A ako se vratimo na briselski dijalog, odnosno sporazum, jasno je da je taj model u stvari zapravo bio predviđen da teče preko Zajednice srpskih opština” – dodao je.

Na komentar novinarke da je osim uredbe o dinaru, došlo i do zatvaranja pojedinih privremenih organa, te da deluje da kosovski premijer i vlada van dijaloga rešavaju pitanja koja onda štete građanima, Milićević ponovo podseća da je čitav proces trebalo da bude zaokružen kroz ZSO.

“To nije slučaj i mi danas pričamo o pojedinačnim rešenjima koja su očigledno nepopularna iz ugla srpske zajednice, a i u velikoj meri pogađaju obične građane. Imamo situaciju u kojoj je takođe međunarodna zajednica vidno nezadovoljna, ne zbog činjenice da je Centralna banka Kosova donela odluku, već zato što nije uvela u celu tu odluku određeni stepen mera kako bi se predupredili problemi” – dodao je.

Na pitanje šta je onda rešenje, da li je to produženje roka za prelazni period kada je u pitanju uredba CBK-a, Milićević ističe da nije siguran kako će se sada kretati koraci kosovske vlade u tom smeru, ali podseća na pitanje tablica.

“Imamo model po kojem su vlasnici bivših tablica Kosovska Mitrovica, Peć, Prizren i ostalih gradova širom Kosova preregistrovali svoja vozila na RKS tablice, ali je dalja mera koja je trebalo uporedo sa tim da se dešava oko vozačkih dozvola izostala. Bojim se da će upravo zbog takvih stvari doći u situaciju da, kao što već jesmo sada sa finansijama – glavni ceh platiti građani i to ni krivi ni dužni. Jer se previđaju svi aspekti određene teme. Rekao bih da tu ne postoje slučajnosti, da nije nemoguće da apsolutno niko nije znao ni u Vladi Kosova, niti u nadležnim institucijama da će njihova odluka proizvesti niz različitih negativnih efekata na zajednicu” – podcrtao je.

“Cela ova priča je napravljena da bude kompleksna i, po meni lično, sa jednim razlogom – da odvuče deo pažnje sa suštinski važnog pitanja, a to je formiranje ZSO, potom naravno položaja srpske zajednice” – kazao je Milićević, podsećajući na niz drugih kriza, te da je krajnji njihov efekat bio i da će biti odlazak građana.

Komentarišući to kako će se Srbija odnositi prema pitanju uredbe CBK-a, Milićević podseća na komentar srpskog predsednika Aleksandra Vučića da će se Srbija naći model isplate “na ovaj ili onaj način”

Ocenjuje da će Srbija zato biti primorana da poput po pitanju tablica nađe model po kome će se u budućnosti ukoliko ne bude došlo do formiranja ZSO iznaći mogućnost kako će se ovo pitanje rešiti.

“Ne mogu da predvidim koje će i kakve odluke biti donete u Srbiji, koje će omogućiti legalno finansiranje, kad kažem legalno, iz ugla kosovske vlasti i Centralne banke Kosova, jer se ovde insistira na nekom međudržavnom sporazumu između Centralne banke Kosova i Centralne banke Srbije za šta do sada nije bilo nikakvih pomaka, imajući u vidu da ne postoji bilateralno priznanje. Dakle, vraćamo se opet na Briselski dijalog, gde je obostrano prihvatljivo rešenje moguće naći kroz taj proces” – kazao je naš sagovornik.

Na pitanje ukoliko ne dođe do takvog rešenja, putem dijaloga, te šta građani mogu da očekuju i od koga oni imaju očekivanja – od Beograda, Prištine, međunarodne zajednice, Milićević kaže da je visok stepen nezadovoljstva među građanima i da nemaju očekivanja.

“Da su mnoga od tih očekivanja već do te mere izneverena da prosto nikome više ne veruju. Međutim, kada to stavimo negde između Beograda i Prištine, jasno je da građani srpske nacionalnosti i dalje ipak više veruju Beogradu nego Prištini. Ipak i jedna i druga vlada do sada nisu pokazale taj stepen odgovornosti prema potrebama građana i to je ono što je ključno u smislu razumevanja zbog čega su građani zaista nezadovoljni i imaju sveopšti utisak prepuštenosti i odbačenosti i od strane jedne i druge vlade”.