Bela vila deo tradicije i identiteta Srba u Velikoj Hoči

  •  
  •  
  •   

Bela vila je važan činilac identiteta Srba u Velikoj Hoči, imajući u vidu njihov današnji položaj i njegovu očuvanost. Deo je tradicije sa kojom se stanovništvo poistovećuje, smatra isključivo svojim i povezuje svoje postojanje, svoj kontinuitet na tom području upravo sa postojanjem i kontinuitetom Bele Vile, istakao je naučni saradnik u Institutu za srpsku kulturu, dr Aleksandar Pavlović govoreći o običaju jedinstvenom isključivo za Veliku Hoču, koji je juče predstavljen u Srpskom kulturnom centru u Prištini.

Foto: Predavanje o Beloj Vili/SKC Priština

Dr Pavlović objasnio je i kako izgleda običaj Bela Vila koji je 2017. upisan u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Republike Srbije.

Praktikuje se na treći dan Vaskrsa, prethodi joj litija i „igra paunova“, a sam obred Bele vile, kako je objasnio, sastavljen je iz dva dela – igre koja simbolizuje lov divljih konja i igre „zidanja grada“.

U prvom delu običaja, desetak mladih momaka, tzv. lovaca mladim olistalim granama nastoje da „ulove“ dvadesetak drugih momaka koji u ovom slučaju predstavljaju divlje konje i da ih dovedu do mesta koje simbolizuje pijacu kako bi ih prodali kupcima.

U drugom delu običaja mladići prave formaciju kružnog oblika, sastavljenu iz dva reda učesnika, gornjeg i donjeg kola, gradeći grad i pevajući pesmu „Bela vila grad gradila“. Tom prilikom, prema rečima dr Pavlovića, naročito se vodi računa o izdržljivosti momaka koji na svojim ramenima drže momke iz gornjeg kola.

„Za žitelje Velike Hoče je od izuzetne važnosti da Bela vila uspe, jer oni veruju da ona ima uticaja na uspeh u budućnosti koji se ogleda ne samo u plodnosti godine, već i u drugim segmentima koji su u vezi sa njihovim opstankom,“ kazao je, takođe, dr Pavlović, dodajući:

„Кako bi neki moji sagovornici tamo rekli – dok postoji Bela vila, biće i Srba u Velikoj Hoči ili drugim rečima, ako ne bude Bele vile, neće biti ni Srba.

Iz Srpskog kulturnog centra najavljuju da će na jesen biti predstavljen još jedan stari običaj koji je, takođe, upisan u Nacionalni registar za nematerijalno kulturno nasleđe. U pitanju je „Ženidba Кraljevića Marka“, običaj koji se primenjuje u Štrpcu.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *